Američki snajperista (engl. American Sniper)

0

„Američki snajperstia (engl. American Sniper)“ je američka biografska ratna drama iz 2014. godine, koju je režirao maestralni Klint Istvud (engl. Clint Eastwood). Scenario za ovaj film napisao je Džejson Hal (engl. Jason Hall), a isti je bazirao na memoarima iz 2012-ge godine koje je napisao Kris Hal (engl. Chris Kyle). Memoari se temelje na životu američkog marinca Krisa koji je i zvanično najsmtronosniji snajperista u istoriji sa 160 potvrđenih ubistava. Svetska premijera filma održana je 11-og novembra 2014-te godine na „Američkom filmskom festivalu (engl. American Film Institute Festival)“, nakog čega je usledilo ograničeno puštanje filma u američkim bioskopima 25-og decembra 2014-te godine. Široko puštanje svetskih razmera ovog filma bilo je 16-og januara 2015-te godine.

„Američki snajperita“ je najgledaniji ratni film u SAD-u do danas.

Produkcija i realizacija „Američkog snajperiste“

Generalni distributer i izdavač ovog filma Varner Bros (engl. Warner Bros) 24-og maja 2012-te godine zvanično je potvrdio da će biti producent i izdavač filma pisanog po istinitoj priči, koji će nositi naziv „Američki snajpersta“. Još pre nego što je i zvanično otkupio prava za snimanje filma po  Krisovim memoarima, Varner Bros je izjavio da će se film snimati isključivo ako Bredli Kuper bude prihvatio da bude glavni protagonista filma, što je Bredli oberučke prihvatio.

Prvobitan režiser filma trebao je da bude sjajni Stiven Spilberg (engl. Steven Spielberg), međutim Spilberg je nakon čitanja memoara, imao svojih nekoliko ideja o izmeni scenarija kako bi „Američki snajperista“ izgledao verodostnojnije i realnije. Tako je on proširio scenario, što je za posledicu imalo i probijanje budžeta. Kako Varner Bros nije želeo da poveća budžet, Spilberg je odustao od režije filma zbog ograničenog budžeta.

maxresdefault

21-og avgusta 2013-te godine ova izdavačka kuća objavila je da će čuveni Klint Istvud režirati film. Kako je bez kastinga izabran glavni glumac, odnosno Bredli Kuper, u narednim mesecima je održan kasting za ostale uloge u filmu. Nakon što je izabrana glumačka postava, 31-og marta 2014-te godine započelo je snimanje filma u Los Anđelesu. Pored Amerike, film je sniman i u Maroku, kao i u Avganistanu.

Za snimanje ovog filma angažovan je Tom Stern, koji je prilikom snimanja koristio „Arri Alexa XT digital cameras“, odnosno koristio je posebnu digitalnou tehnologiju što je novina kada je način snimanja u pitanju, a zanimljivo je da je ovo Istvudov drugi film koji je sniman tom tehnologijom.

Americki snajperita (6)

Budžet filma je iznosio 58.8 miliona dolara, a za samo četiri dana prikazivanja film je pokrio svoje proizvodne troškove zaradivši 105,3 miliona dolara i čak uspeo da pretekne film Džejmsa Kamerona „Avatar“ koji je držao rekord po najvećoj zaradi ostvarenoj za vikend prikazivanja. Film je bio na prvom mestu pune tri nedelje po zaradi koja je premašila sva očekivanja. Procenjuje se da je ukupna zarada filma do sada preko 550 miliona dolara.

Bredli Kuper kao Kris Kajl bez kastinga

Glavnu ulogu u ovoj ratnoj drami, ulogu Krisa Kajla snajperistu Američkih Foka dobio je američki glumac i producent Bredli Kuper (engl. Bradley Cooper). Bredli je izabran za glavnog glumca bez kastinga zahvaljujući svojim sjajnim glumačkim performansama, a za ulogu najsmrtonosnijeg snajperiste ikada morao je da se ugoji oko 20 kilograma.

Americki snajperita (5)

Krisa Kajla iz mlađih dana glumio je Kol Kons (engl. Cole Konis), dok je uloga Krisove žene Tajre pripala engleskoj glumici, modelu u modnoj dizajnerki Sijeni Miler (engl. Sienna Miller).

Sporedne uloge tumače: Maks Čarls (engl Max Charles), Luk Grimes (engl. Luke Grimes), Kajl Galner (engl. Kyle Gallner), Sem Džeger (engl. Sam Jaeger), Jake McDorman (engl. Džejk MekDorman), Kori Hardrik (engl. Cory Hardrict), Erik Klose (engl. Eric Close), Erik Ladin (engl. Eric Ladin) i mnogi drugi.

 Opis radnje filma

Radnja filma prati mladog Krisa Kajla, koji je odrastajući u Teksasu, učio od svog oca kako se puca puškom i lovi divljač. Godinama kasnije, Kris je postao rodeo kauboj. On se vraća kući sa svojim bratom i pronalazi svoju devojku u krevetu sa nepoznatim čovekom, gde ih obadvoje impulsivno izbacuje iz kuće ne slušajući razlog njene prevare. Tako razmišljajući o svemu što mu se dogodilo, on zapaža medije Američke ambasade bombaških napada 1998. godine i odlučuje da pridobije mesto u Američkoj mornarici. Kasnije ga prihvataju za „SEAL“ trening i uspešno polagajući on postaje Američki snajperista.

Nakon toga Kris upoznaje Taju Rene u baru, ženi se njom, nakog čega biva poslat u Irak nedugo nakon napada 2001.godine. Njegova prva ubistva su se desila tamo, ubio je ženu i čoveka koji su napali Američku mornaricu sa granatom. Krisova želja za lovljenjem i ubijanjem je bila velika i zbog mnogobrojnih ubijanja on dobija nadimak „Legenda“. Dodeljuje mu se lov na vođu al-Kaide Abu Musaba al Zarkavog i tokom potrage za njim, kroz evakuisano selo nalazi porodicu čiji otac nudi da za 100,000 američkih dolara kaže gde se zapravo nalazi „Mesar“. Nadimak „Mesar“ pripadao je Zarkavom zbog izražene želje za mučenjem ljudi. Plan Krisa da nađe Zarkovskog ide naopako kada Zarkovski on najpre snimi celu situaciju, a zatim ubija sina i oca, dok je Kris prikovan iz snajpera Mustafu,  najpoznatijeg neprijateljskog snajperistu.

Americki snajperita (1)

Kris se posle toga vraća kući ženi i novorođenom sinu. Ometen svojim ratnim zadatcima, raspravlja se sa Tajom oko snimaka o američkim marincima koji su bili upucani od neprijateljskih snajperista… 

Recenzije „Američkog snajperiste“

Najnovije ratno filmsko ostvarenje Klinta Istvuda podelilo je javnost na dva dela. Dok jedni smatraju ovaj film maestralinim projektom koji realno prikazuje patriotizam, drugi ga kritikuju jer slavi rat, ubijanje i šovinizam. Mnogi su ovaj film okarakterisali kao vesternizaciju ratne priče koja pravi jednostavnu podelu na dobre i zle, a svi mi dobro znamo da ništa u životu nije tako crno i belo.

Što se tiče kritika filma koje su dali filmski kritičari, one su uglavnom pozitive, pa tako na sajtu „Rotten tomatoes“ film ima rejting od 73% na osnovu 239 kritika od kritičara sa prosečnom ocenom 6,9 od 10. Kritičari su za najgledaniju ratnu dramu u SAD-u imali uglavnom reči hvale, a filmu su zamerali jedino što on pojednostavljeno prikazuje rat.

Publika koja je gledala film u “Cinema Store” je ovaj film ocenila sa prosečnom ocenom A +, gde je najveća oceana A+ a najmanja F. Zanimljivo je da je prava retkost da neki film dobije najveću moguću ocenu na ovom sajtu.

120237, Bradley Cooper works through a grueling bootcamp workout on the set of American Sniper in Los Angeles. Los Angeles, California - Wednesday June 4, 2014. Photograph: KVS/Gaz Shirley, © PacificCoastNews. Los Angeles Office: +1 310.822.0419 London Office: +44 208.090.4079 sales@pacificcoastnews.com FEE MUST BE AGREED PRIOR TO USAGE

Gledaoci koji su zavoleli ovaj film posebno su hvalili Klinta Istvuda i Bredlija Kupera navodeći da njih dvojica čine sjajan sklop. Pohvalu su odneli i ostali glumci, ali naravno posebno se ističe Kuper, koji je briljirao u glavnoj ulozi, iako je zamereno da karakterizacija lika nije urađena kako treba (što je režiserova greška, ne Bredlijeva).

Jako je interesantna činjenica da su se povodom reakcija na ovaj film svoje mišljenje dale i prva dama SAD-a Mišel Obama (engl. Michelle Obama), kao i bivša potpredcednica Rebulikanske stranke Sara Palin (engl. Sarah Palin) koje su podržale ovaj film, imajući za njega samo reči hvale.

Međtuim, iako je film dobio više pozitivnih kritika bilo je i negativnih kritika. Pa tako reditelj Majkl Mur (engl. Michael Moore) vidno bio šokiran činjenicom da je glavni junak predstavljen kao heroj izjavivši da „Nas su učili da je snajperista kukavica! On je taj koji će te upucati sa leđa! Snajperisti nisu heroji, a okupatori su još gori od njih!“.

Zanimljivosti o filmu

  • „Američki snajpersta“ je dobio šest nominacija za prestižnu nagradu „Oskar“ uključujući i one za najboljeg glavnog glumca i najbolji film. Snajperista je osvojio jednog „Oskara“ i to u kategoriji najbolja montaža zvuka.
  • Pravi Kris Kajl je izjavio da ako ikada bude sniman film o njegovom životu, taj film će režirati Klint Istvud i niko drugi.
  • Cipele koje nosi Kuper u filmu zaista su pripadale Krisu Kajlu.
  • Procenjuje se da je Kris Kajl za vreme svog života ubio 255 ljudi, mada je zvanično potrvđeno „samo“ nijh 160.
  • Ovo je prvi film Istvudov film koji je u Americi zaradio više od 300 miliona dolara.
  • Prema godišnjoj anketi Rojtersa koju posećuju gledaoci i glasaju kome bi oni dali „Oskara“, „Snajperista“ je zauzeo prvo mesto za kojeg je glasalo 22% ispitanika. Na drugom mestu nalazi se film „Selma“ sa 8% glasova.

Americki snajperita (4)

  • Mark Li (engl. Marc Lee) je ubijen 2006-te godine u Ramadi, a ne u Sadr Sitiju kao što je prikazano u filmu.
  • Municija u filmu koja je korišćenja za potrebe snimanja u scenama pucanja je bila jako glasna, tako da su glumci nosili opremu koja im je štitila sluh, što je bilo jako teško sakriti u kadrovima prilikom snimanja.

Greške u “snajperisti”

  • Odmah na početku filma u sceni koja se odvija 11-og septembra 2001-e godine, Taja koristi modernu vrstu bežičnog telefona koja nije postojala u to vreme. Na snimku se jasno vidi logo kompanije na telefonu označen sa „AT & T“, koji su tek počeli sa upotrebom 2005-te godine.
  • U sceni u kojoj nam je prikazana artiljerijska eksplozija koja se vidi u dalekoj pozadini, vidimo bljesak eksplozije i čujemo zvuk u isto vreme. U stvarnosti, na toj udaljenosti zvuk eksplozije bi bio odložen za nekoliko sekundi.
  • Nakon što je držala bebu i predala je svoj suprugu, Taja zakovčava svoj gornji deo, nakon čega se kamera prebacuje na Krisa koji drži bebu. Kada se kamera ponovo vraća na Taju, vidimo da joj je gornji deo duksa ponovo raskovčan.
  • Odmah nakon venčanja sa Tajom u scenama u kući, na Krisovoj nadlaktici  vidimo tetovažu koja se nalazi na levoj ruci, a zatim se ista tetovaža nalazi na desnoj ruci.
  • U sceni u kojoj Kris upoznaje Taju na aerodromu vidljiva je senka kamere.
  • Scena kada Kris upoznaje vojnika, koga je spasio i nosi ga do prodavnice kako bi bio siguran, kamera zumira Krisa prikazujući nam krisove ruke gde se jasno vidi sat na ruci. Međutim u sledećoj sceni sat nestaje, da bi se u narednoj opet pojavio na Krisovoj ruci.
  • Film sadrži scenu u kojoj glavni protagonista ubija ženu i dete koji nose oružije, nakon čega nam je prikazan Kajl koga je obozeo osećaj krivice i koji pušta suze. U stvarnosti, prema Kajlovim memoarima ovaj incedent je uključivao samo ženu i on nije osećao nikakvu krivicu ili kajanje zbog ubistva jer je smatrao da je žena “zla”.

PREPORUČENI POSTOVI

7.9 Ocena

Ako ovaj film gledate očekujući neku moralnu pouku o ratu u Iraku, onda će te biti razočarani ovim ostvarenjem. U filmu nema vojne propagande, niti se posebna pažnja stavlja na rat, već je sav fokus filma usmeren na glavnog junaka Krisa. Film je fantastično režiran, sa odličnom fotografijom, sjajnim zvukom, fantastičnom muzikom i odličnim izborom glumače ekipe. Preporuka za sve ljubitelje dobre ratne drame.

  • Ritam filma 6.8
  • Zvuk 10
  • Fotografija 10
  • Karakterizacija likova 5.9
  • Napetost 7.9
  • Drama 8.4
  • Transformacija 6.2
  • User Ratings (1 Votes) 0.8
Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!