Glumac Sergej Trifunović – biografija

0

Jedan od možda najintrigantnijih srpskih glumaca, Sergej Trifunović je nadasve inteligentan i u najmanju ruku neobičan. Svako ko je imao tu sreću da ga na početku njegove karijere gleda u pozorišnoj predstavi ” Bure baruta ” može sigurno da prenebregne njegove izjave i intervjue, koji su više nego slobodni, jer je sasvim jasno da se radi o glumcu neverovatne veličine.

Biografija Sergeja Trifunovića – datum rođenja, godište

Jedan od najpoznatijih glumaca mlađe generacije, Sergej Trifunović rođen je u Mostaru, 02. septembra 1972. godine. Odrastao je u Kruševcu i Užicu, a studije glume je upisao 1990. godine i to na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Vladimira Jeftovića, kome je od 2009. godine bio i asistent na pomenutom fakultetu.

Uloge koje je ostvario su brojne, a ono po čemu je Sergej postao posebno poznat je njegovo recitovanje u kome je maestralan.

Sergej Trifunovic

Prvu ulogu je ostvario 1995. godine i to u filmu ” Tuđa Amerika “, Gorana Paskaljevića.
U poslednjih nekoliko godina Sergej Trifunović je bio u žiži javnosti zbog nekih ne tako pozitivnih stvari. Droga koju su mu pripisivali je samo jedna od njih, međutim on ne haje za to, pa se čini se i slegla prašina oko toga. Zatim su ga optuživali za nošenje majce sa likom Jove Divjaka, ali oni koji su svesni o kakvom čoveku se radi to naravno nisu uzeli za zlo. Činjenica je da Sergej Trifunović privlači pažnju svojom neformalnošću, pa je to povod za mnoge napade neistomišljenika. Uz to, njegov privatni život ne izlaže brojnim novinarima kao mnogi drugi, pa je to još jedan od razloga mnogih napada na njega.

Činjenica je da iako relativno često daje intervjue, on ne iznosi svoj ljubavni život, ne priča o tome ko mu je devojka, kako živi… i to je još jedan od razloga što su ga uzeli na zub. Ali je isto tako i činjenica da je jedini on istupio u javnost sa pozivom za pomoć bolesnoj deci i od tada počinje njegova nova misija.

Humanitarna fondacija za pomoć jednoj bolesnoj devojčici, ali i drugoj deci koja muče muku sa bolešću su samo neka od dobrih dela ovog velikog glumca.

To sve spada u njegovu biografiju, kao i činjenica da je jedan od retkih srpskih glumaca koji je imao petlju da ode iz ove zemlje i da se okuša i u stranim filmovima, iako su mu neki zamerali što je prihvatao i uloge negativaca u tim filmovima.

Serije i filmovi

Uloge koje je ostvario Sergej Trifunović se ne mogu tako lako nabrojati. Pored brojnih filmova i serija u kojima je glumio, brojni su i američki filmovi u kojima se ostvario.

Prvu ulogu je dobio u filmu ” Tuđa Amerika “, a potom slede zapažene uloge u filmovima : ” Ubistvo s predumišljajem”, ” Stršljen ” u kome igra glavnu ulogu, ” Spasitelj ” u kome je igrao sa američkim glumcem Denisom Kvejdom, ” Bure baruta “, ” Munje ” i mnogi drugi.

U domaćoj seriji ” Crni Gruja ” je maestralno tumačio glavnog junaka, a tu su i domaći filmovi : ” Kad porastem biću kengur “, ” Profesionalac “, ” Uslovna sloboda “, kao i američki filmovi : ” Tri posle ponoći “, ” Ljubav ” u kome tumači glavnu ulogu, ” Sledeće ” u kome je igrao sa američkim glumcem Nikolasom Kejdžom, ” War Inc “, kao i francuski film ” Ljubavnici ” u kome je igrao glavnu mušku ulogu.

Predstave u kojima igra Sergej Trifunović

Potpisnik ovih redova je imao tu sreću i čast da sluša njegovo maestralno izvođenje pesme ” Zajdi zajdi ” u pozorišnoj predstavi ” Bure baruta ” beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Upravo za tu ulogu je Sergej na Festivalu jugoslovenskog pozorišta u Užicu dobio jednu od mnogih nagrada.
Igrao je i u predstavama ” Šine ” i ” Porodične priče “, kao i u predstavama ” Prokleta avlija ” i ” Tvrđava ” Narodnog pozorišta iz Kruševca, ali i mnogim drugim.

Citati Sergeja Trifunovića

Sergej Trifunović je često na meti novinara, pa su brojni i njegovi interjui na različite teme. Iako se najčešće potežu pitanja o politici, te humanitarnoj fondaciji i pomoći deci za koju se zalaže, Sergeja neretko pitaju i o ženama, porodičnom životu, američkim ulogama i mnogim drugim stvarima. Zato su i brojni njegovi citati koji su vredni pažnje, a izdvojićemo samo neke od njih :

– Zabluda je da bilo ko može da vas izneveri. Svi ljudi se u vašem životu sami smeštaju na svoje mesto. Nikoga i ničega iz prošlosti ne bih brisao, jer da nije bilo tog nečega ili nekoga, ne bih bio tu gde sam sad. Snaga čoveka se meri prema prevaziđenim i rešenim problemima.

– U ovakvoj Srbiji nemam nameru ni da živim još dugo, ni da gajim decu. Posle se čude što nas ima sedam miliona i nešto, a bilo nas je devet miliona. Pa gde su ljudi… Nisu nestali. Razmišljajte gde su. A dok vi razmišljate, ja svoj život baš ne bih protraćio. Što bi rekao Davorin Popović, samo jedan život imam. I uludo ga bacam – baš.

– Ne čekam ništa, niti sam čovek koji ume i voli da čeka. Radim sve što mogu. A najviše volim svoj posao. Sad što ne mogu da ga radim kako bi trebalo, pa moram da uđem u Parove za tu sumu love… Ima i tu države… Voleo bih da snimam filmove i da se bavim pozorištem. Ništa više od toga ne bih. Ne odustajem od ovog područja. Ima toliko divnih, neispričanih, priča. Samo je pitanje koliko to, nažalost, nije jalovo, da ne kažem isplativo. Ali, ne odustajem, niti ću ikada odustati.

Kada je davao intervju za ” B 92 “, Sergej je na pitanje vezano za nagrade odgovorio :

– Zlatnog ćurana sam ostavio u Narodnom pozorištu, Sterijinu sam zagubio, to je sasvim sigurno, značku sam dao ćaletu, a jedina koja mi stoji kod kuće je Zoran Radmilović. I to je jedina nagrada koju sam želeo da dobijem. Jedina nagrada koja za mene nešto znači. To sam čak bezobrazno rekao ženi Feliksa Pašića, kad me je intervjuisala pred početak Sterijinog pozorja: “Ja sam došao da dobijem ” Zorana Radmilovića “, mene Sterijina nagrada ne interesuje.” Onda su to protumačili: ” Oh, kakav bezobrazluk… ” A ja sam samo iskreno saopštio šta o tome mislim i koje su moje želje. U noći kad sam dobio ” Zorana Radmilovića “, ćale mi je javio i rekao: “Sad se Sterijinoj ne nadaj.” Kažem: “Ma to sam i otpisao.” A onda me je pozvao posle sat vremena i rekao: “Ne znam kako, dobio si i ” Sterijinu nagradu. “”

Pričajući o porocima i o ženama za iste medije, Sergej je rekao :

– Evo jednog s kojim ne znam kako ću da se izborim, a žene ne smatram porokom uopšte, već jednom neminovnom lepotom. Nikola Kojo me navukao na kocku, mangup. Nikola Kojo me navukao… mislim, navukao me na poker, a poker je stvarno igra…

– Leteo sam ja, kako da nisam. Odletim, pa padnem! Život je nekako uvek pronalazio način da me vrati na mesto, da me baci na zemlju. Nekada je i bolelo. Ćale mi je jednom prilikom rekao: ” Ovo ti je treći žuti karton! ” Ko Josip Šimunić, ha-ha-ha! (fudbaler Hrvatske koga je sudija na SP u Nemačkoj isključio tek posle treće javne opomene, iliti žutog kartona, a pravilo je posle dva, prim. aut). Znači bilo je i toga, da preteram, ali da i dalje imam šansu da se popravim, a ja šanse uvek iskoristim. S godinama sam postao bolji… a opet isti. Ti sad da pitaš nekog mog ortaka iz škole: ” Kakav je Sergej Trifunović, je li se promenio? “, on će ti odgovoriti da sam ostao isti. Lud. Ali pozitivan. Uvek sam voleo da zasmejavam ljude, i kad sam bio klinac i sada.

– Tri puta sam prihvatio ulogu samo zbog novca i to sam uradio svesno. Ne mogu ni da izgovorim nazive tih filmova… Nisam ih ni gledao. Sve ostalo bilo je veliki izazov za mene. Ali ja sam ti jedna konzerva od čoveka i da se ja pitam igrao bih samo klasiku, samo to bi moglo da me vrati u pozorište. Hamlet, Jago… njih bih voleo da igram. Ali kasno mi je sad za Hamleta, trebalo je da ga glumim u dvadeset osmoj. Dostojevskog bih igrao svaki dan! Kažu – moderna klasika. Čuj, moderna! Klasika je klasika. Šekspir je bio ispred vremena i onda i sada, Čehov još čeka da ga otkrijemo.

– Srbija je mala, seljačka zemlja gde svako može da postane zvezda, a tabloidi to koriste i nikad im nije dosta. Neverovatno da ljudi čitaju to smeće od štampe, da su te novine u svim salonima, kafićima… Koja je najveća laž ili zabluda o meni? Ne znam koja je najveća, ali ima ih nekoliko interesantnih. Od one da sam imao sidu (jesam, pre petnaestak dana i još šmrkćem), preko toga da posećujem homoseksualne partije, a najgora je, definitivno bila ona, da kada se napijem sednem u kola i gazim kučiće! Vidi, kad to pročita neka žena u frizerskom salonu, mogu da verujem da ona veruje u to, jer me neko koga poznajem i ko me poznaje, ko je čak iz mog posla, pita, mislim zna da to nije istina ali ipak pita: ” Ej, pročitao sam, pa da li je tačno da si…? ” Šta mogu da kažem nego: ” Jedi govna! ” Čoveče, uzmi neku literaturu, pročitaj nešto korisno, pametno.


PREPORUČENI POSTOVI

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!