Goran Paskaljević, svetski poznati reditelj

0

Goran Paskaljević je srpski reditelj i scenarista, čije je ime veoma poznato, ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi i svetu.

Iza njega je veliki broj ostvarenja. Mnoga od tih dela snimljena su u saradnji sa drugim zemljama, a Goran je rado viđen gost na svetskim festivalima filma. Pored igranih snimao je i dokumentarne filmove.

Biografija Gorana Paskaljevića

Rođen je 22. aprila 1947. godine u Beogradu. Njegovi roditelji se ubrzo razvode, pa se mali Goran seli u Niš kod bake i deke, koji će ga odgajiti.

Nekoliko godina kasnije vraća se u Beograd. Sa očuhom počinje da radi u Filmskom arhivu Jugoslavije. Zbog ljubavi prema filmu odlazi u Prag ( tadašnja Čehoslovačka ), na Filmsku akademiju ,,FAMU”. Zanimljivo je da su iz ove škole izašli mnogi naši poznati reditelji, među kojima su: Emir Kusturica, Srđan Karanović, Goran Marković …

Biografija proslavljenog reditelja, Gorana Paskaljevića

Foto: HELLO

Nakon školovanja se vraća u Beograd i naredne dve decenije u ovom gradu će raditi i stvarati. Početkom devedesetih kreće rat i raspad Jugoslavije, i Goran odlazi iz Beograda u inostranstvo. Ipak, nije odustao od Srbije. Imao je još nekoliko projekata u našoj zemljji. Možemo reći da trenutno živi na relaciji Beograd – Pariz, a u međuvremenu živeo je u Americi, Grčkoj, Irskoj… Danas ima i srpsko i francusko državljanstvo.

Najpoznatija dela: Varljivo leto 68, Bure baruta, Kad svane dan, Medeni mesec …

U staroj Jugoslaviji kreće Goranova uspešna karijera. Počinje da režira dokumentarce i televizijske drame za ,,Televiziju Beograd”.

1976. godine izlazi njegov prvi film ,,Čuvar plaže u zimskom periodu” u kojem se proslavio, tada mladi glumac, Irfan Mensur.

Veliki uspeh doživljava filmom ,,Varljivo leto 68” , koji danas ima status kultnog u domaćoj kinematografiji. Radnja filma odvija se oko zbunjenog Perice, koji je na pragu zrelosti, rešen da pronađe ženu svog života. Film je imao premijeru 1984. godine.

I devedesete je obeležio zapaženim filmovima. Među njima su ,,Tango argentino” i ,,Tuđa Amerika”, ali je najupečatljiviji trag ostavio film ,,Bure baruta”, ostvarenje koje govori o rasulu među ljudima koje je vladalo tokom devedesetih.

Bure baruta je jedan od njegovih najpoznatijih filmova, ali i Varljivo leto 68, Kad svane dan, Medeni mesec …

Foto: serbian forum

Srpski kandidat za Oskara bio je film ,,Kad svane dan” iz 2012, gde je glavnu ulogu tumačio Mustafa Nadarević, poznatiji kao Izet iz serije ,,Lud zbunjen normalan”. Film je snimio u saradnji sa svojim najboljim prijateljem Filipom Davidom. Ostvarenje govori o stradanju Jevreja i drugih naroda na Starom sajmištu, tokom Drugog svetskog rata. Nadao se da će film pokrenuti svest da se na Starom sajmištu otvori memorijalni centar.

Goran Paskaljević je često radio u saradnji sa drugim državama: Amerikom, Meksikom, Irskom, Indijom. Veliku popularnost stekao je njegov film ,,Medeni mesec”, koji je radio u saradnji sa albanskim scenaristom Gencom Permetijem. Film je nastao u vreme zategnutih odnosa sa kosovskim Albancima, pa je moglo veoma lako da se odustane od projekta. ,,Medeni mesec” je ipak snimljen, i to u srpsko – albansko – italijanskoj produkciji i doživeo je veliki uspeh na Filmskom festivalu u Veneciji.

Nešto novije ostvarenje je ,,Zemlja bogova”, film snimljen u Indiji, u podnožju Himalaja. Goran je imao priliku da proputuje kroz ovu velelepnu zemlju. Po njegovim rečima, tamo su dobro upoznati sa njegovim radom, čak je bio član žirija na jednom festivalu.

Režiser Goran Paskaljević iza sebe ima trideset dokumentarnih i trinaest igranih filmova. Mnogi od njih prikazani su na prestižnim filmskim festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu, Torontu …

Iza sebe ima i veliki broj nagrada. 2001. godine časopis ,,Variety” ga je proglasio jednim od pet najboljih reditelja godine. Na festivalu u San Sebastijanu 1990. godine, dobija nagradu kritike. U Minhenu 2002. godine dobija nagradu ,,Bernard Viki Most” za humanizam u svojim filmovima i jednini je reditelj koji je dobio ovu nagradu. 2008. odlikovan je francuskim Ordenom umetnosti i književnosti. U Rusiji je takođe nagrađen za doprinos u umetnosti. Dešavalo se i da se nađe među žirijem na određenim festivalima.

,,Kad svane dan” bio je srpski kandidat za Oskara.

Foto: NisCafe

Bio je predsednik Akademije filmske umetnosti i nauke.

Poznat je kao umetnik koji izražava humanost u svojjim delima, stvara društveno odgovorne filmove. Centralna tema njegovih ostvarenja su pojedinci i sudbine pojedinaca.

Supruga i sinovi

Proslavljeni reditelj se ženio tri puta. Već dve decenije je u braku sa francuskinjom Kristinom.

Iz prethodnih brakova ima dva sina, Vladimira i Petra. Iako ne krije da je priželjkivao ćerku, ponosan je na svoje sinove i nada se da će možda jednog dana dobiti unuku.

Vladimir je krenuo očevim stopama. Bavi se režijom i živi u Torontu. Petar se ne bavi filmom, po zanimanju je pravnik.

Oženjen je Kristinom. Iz prethodnih brakova ima sinove Vladimira i Petra, mada ne krije da je priželjkivao ćerku.

Foto: ALO

Filmovi

Goran Paskaljević potpisuje režiju sedećih filmova: Legenda o lapotu, Sluga, Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68, Anđeo čuvar, Vreme čuda, Tango argentino, Tuđa Amerika, Bure baruta, Kako je Hari postao drvo, San zimske noći, Optimisti, Medeni mesec, Kad svane dan, Zemlja bogova …

Scenario je napisao za ostvarenja: Sluga, Zemaljski dani teku, Suton, Anđeo čuvar, Vreme čuda, Bure baruta.

Intervjui

U Srbiji, nažalost, postoji tendencija da se sve tumači kroz dnevnu politiku, što nije slučaj u drugim sredinama. Film će ipak biti u prvom planu i verujem da će doprineti dubljem razumevanju naših balkanskih nevolja.

( Goran o filmu ,,Medeni mesec”, nacionalnim predrasudama i albansko – srpskoj saradnji, ,,Vreme” )

Festivali su se promenili – Kan, Berlin, Venecija… Pre šest decenija biti u konkurenciji ovih festivala značilo je da imate dobar, odličan film koji nema velike šanse za široku svetsku distribuciju. Festivali su bili mesto gde se promovisala filmska umetnost, naspram komercijalnih hitova. Danas su ovi festivali podlegli komercijalizaciji i selektori se takmiče ko će više filmskih zvezda dovesti na crveni tepih.

( ,,Novi magazin” )

Broj gledalaca ne odlučuje o kvalitetu…

( ,,Hello! magazin” )

Nikada me nije interesovalo da pravim tzv. filmove za publiku, sa uverenjem da ću zaraditi puno para, ili da podilazim trenutnom ukusu filmskih kritičara i selektora velikih filmskih festivala. Stvaram filmove za svoju dušu.

( ,,Nedeljnik” )


PREPORUČENI POSTOVI

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!