Reditelj Martin Skoroseze (engl. Martin Scorosese) – biografija

0

Skoroseze je jedan od najbriljantnijih reditelja današnjice koji je poznat kao jedan od najhrabrijih i najsmelijih režisera kada je u pitanju stvaranje filmova. Vremenom je stekao status kultnog režisera, a ono što karakteriše njegove filmove jeste da teme za koji su vezani filmovi često imaju veze sa Italijom iz koje su se doselili njegovi pretci. Ovaj oskarovac najpoznatiji je po akcionim i mafijaškim filmovima, ali u svojoj karijeri pomalo je odstupao od tog žanra pa je tako režirao i par komedija i romantičnih filmova.

Period života pre svetske popularnosti

Martin Skoroseze (engl. Martin Scorosese) rođen je 17-og novembra 1942-ge godine u Njujorku. Njegov otac je bio Lučano Čarls Skoroseze, a majka Ketrin koji su bili zaposleni u fabrici odeće. Njegovo detinjstvo je bilo bezbrižno, a kao mali imao je želju da postane sveštenik. Pošto je veoma rano oboleo od astme tako za njega nije bilo moguće da se bavi sportom. Od najranijeg detinjstva roditelji su ga voleli u bioskop i tako je zavoleo filmove. Polako želje da postane sveštenik je nestala i odjednom javila se želja da bude svetski poznati stvaraoc filmova.

Martin Skoroseze (8)

Kada je počeo rad u Vijetnamu Skoroseze je uz pomoć veza koje je imao izbegao vojnu službu i ostao u Njujorku. Upisao se na Univerzitet u Njujorku gde je izabrao odsek filmografija. Tu je imao priliku da radi na svojim prvim filmovima. Njegovi prvi filmovi bili su kratkometražni i zaista fenomenalni. Prvi film snimio je 1963-e godine pod nazivom „Što tako lepa devojka radi na ovakvom mestu?“, a godinu dana kasnije snima još jedan kratkometražni film pod nazivom „Nisi samo ti Mari“. U narednom periodu usledio je niz filmovima nešto kraće minutaže, ali ipak veoma kvalitetni. Njegov film „Veliko brijanje“ iz 1967-e godine u kojem je prikazan čovek koji se brije i kreće da krvari postigao je veliki uspeh jer je na taj način Skoroseze želeo da da svoju kritiku američkoj vlasti povodom intervencije koju su uradili u Vijentamskom ratu. Ta godina je bila veoma značajna za ovog reditelja jer te godine snima svoj prvi dugometražni film pod nazivom „Ko kuca na moja vrata“. Film je bio u crno – belom formatu, a da ga snimi pomogle su mu kolege sa fakulteta Harvi Kajtel i Telma Skunimejker koji će kasnije i postati poznati glumac i montažer.

Put do fantastičnog režisera

Iako je imao potrebno znanje za snimanje filmova i veliku želju ipak njemu je nedostajalo da razvije sopstveni stil koji bi ga izdvojio iz mase režisera. Tokom sedamdesetih godinama ostvario je poznastva sa svetski poznatim rediteljima Brajanom de Palom, Stivenom Spilbergom i Džordž Lukasom koji su uticali na njegov rad.

Martin Skoroseze (5)

On je najpre radio kao asistent režije trudeći se da razvije sopstveni stil i nauči ponešto od svojih kolega koji su već ostvarili određene uspehe u svetu filma. 1972-ge godine on počinje da radi na svom prvom filmu pod nazivom „Ulice zla“ u kojem su glavne uloge pripale Robertu de Niru i Harbi Kartelu, a žanr je bio kriminalistička drama. Film je svoju premijeru imao naredne godine i napravio je veliki proboj. Tri godine kasnije on snima veoma uspešan film „Takstita“ u kome je glavna uloga ponovo pripala Robertu de Niru. Sledeći film snimio je 1976-te godine i u pitanju je bila muzička drama u kojoj je naslovne uloge dodelio Robertu de Niru i Lajzi Mineli. Nažalost film je doživeo pravi fijasko, nije uspeo da zaradi uloženih 14 miliona dolara, a Skoroseza je ovaj neuspeh bacio u veliku depresiju. U ovom periodu on je počeo i da pije, ali i da konzumira narkotike kako bi se osećao bolje. Na svetsku scenu vratio se sa filmom „Razjareni bik“ četiri godine kasnije u kome je glavnu ulogu tumačio niko drugi do ponovo sjajni De Niro. Ovaj sportski film doživeo je neverovatan uspeh konačno njegov rad je bio priznat i o njemu su počeli da pišu kao o svetski priznatom kritičaru. Polako počeo je da se penje lestvicom uspeha i popularnosti u Holivudu. 1983-e godine snimio je film „Kralj komedije“ koji se svideo kritičarima, a dve godine kasnije oprobao se i kao stvaralac crne komedije snimivši film „U sitne sate“. Sledeći projekat na kojem je radio bila je drama „Boja novca“ u kojoj je glavne uloge dodelio Tom Kruzu i Pol Njumenu. 1988-e godine on snima biblisku dramu pod nazivom „Poslednje Hristovo iskušenje“ koji je snimljen u Maroku.

Martin Skoroseze (4)

Film je izazvao veliku pažnju javnosti jer se bavi kontroveznom temom, a scene u kojima Hrista iskušava Đavo sa obilnim scenama se*sa iznervirao je pripadnice hrišćanske vere. Ipak ovaj film je pokazao da je i loša reklama – dobra reklama jer je Skoroseze postajao sve popularniji, a samim tim rastao je broj filmadžija koji su želeli da sarađuju sa njim. Do kraja osamdesetih snimio je par filmova za koje su kritičari imali uglavnom pomešane kritike da bi početkom devedesetih usledio procvat njegove karijere. On tada snima kriminalistički film pod nazivom „Dobri momci“ u kojem smo po prvi put videli njegov razvijen stil režiranja koji je podrazumevao veoma dinamičknu montažu, problematičnog muškog protagonistu i električni rok kao muziku u filmu. Ovaj film mu je doneo čak i nominaciju za „Oskara“, a pored toga doživeo je ogroman uspeh u celom svetu. Sledeće godine snimio je film „Rt straha“, a 1993-e godine on snima film pod imenom „Doba nevinosti“ koji je posvetio svom ocu Čarlsu koji je umro samo nekoliko dana pre nego što je završen. Sredinom devedesetih veoma veliki uspeh doživela je akciona drama „Kazino“ u kojoj je sarađivao sa sjajnom Barbarom de Fina.

Nov milenijum donosi Skorosezu i prvog „Oskara“ u karijeri

2002-ge godine Skoroseze je ponovo briljirao ovoga puta u istorjiskom filmu „Bande Njujorka“ u kojem je naslovne uloge poverio Danijel Del – Luisu, Leonardu Di Kapriju i Kameron Dijaz. Film je privukao veliku pažnju medija, kritički odlično prošao i dobio čak deset nominacija za prestižnu nagradu „Oskar“.

Martin Skoroseze (6)

Dve godine kasnije ponovo je sarađivao sa Leonardom Di Kaprijom na filmskoj drami „Avijatičar“ koja je imala jedanest nominacija za „Oskara“ uključujući i onu za najboljeg režisera, a ukupno je osvojila pet „Oskara“. Tih godina učestvovao je na više projekata, snimio je i film „Frankeštajn“ da bi konačno 2007-e godine premijeru doživeo film koji predstavlja krunu njegove karijere. U pitanju je američki kriminalistički film „Dvostruka igra“ koji je dožveo neverovatan uspeh. Na filmu su radila neka od vodećih imena Holivuda, a interesantno je da Bred Pit koji je prvobitno trebao da igra jednu od naslovnih uloga u filmu odustao je i rešio da se oproba kao producent filma zajedno sa Grejom Kingom. Film je osvojio četiri „Oskara“, a ono što je privuklo pažnju javnosti jeste da „Oskar“ za najbolji film uručen je upravo Kingu, dok Pit nije bio ni pozvan na ceremoniju.

Martin Skoroseze (1)

Ovaj film je postao prvi Skorosezov film koji mu je doneo „Oskara“ u kategoriji najbolji režiser, a tokom primanja nagrade Martin je ispravio Filmsku Akademiju koja je njegov film označila kao japanski film. On je nastavio sa snimanjem dobrih filma, a zapaženiji uspeh imao je film „Zatvoreno ostrvo“ iz 2010-te godine  koji je sjajno prošao kod publike zaradivši više od 294 miliona dolara širom bioskopskih blagajni. Glavnu ulogu je ponovo dodelio Di Kapriju sa kojim već godinama ima uspešnu saradnju. Sledeće godine je izašao malo iz okvira i snimio 3D animiranu dramu „Hugo“ koja je imala solidan prijem kod publike i kritičara. Dve godine kasnije on snima biografski kriminalistički film „Vuk sa Vol Strita“ koji je inspirisan životom Džordana Belforta, a glavna uloga je pripala njegovom miljeniku Leonardu. Film je ostvario ogromnu zaradu širom sveta, dobio uglavnom pozitivne kritike od kritičara i bio nominovan za čak pet „Oskara“. Takođe ovaj film oborio je rekord kao film u kome se reč „fuck“ upotrebljava najvše puta. 2014-te godine snimio je film „Pedesetogodišnja diskusija“, a trenutno je angažovan na više filmskih projekata, a takođe učestvuje i u snimanju TV serije „Vinyl“.

Martin Skoroseze (7)

Top pet citata Martina Skoroseza:

  1. „Nepostoji takva stvar kao jednostavnost. Jednostavnost je teška.“
  2. „Interesantno je da su teme o politici i korupciji uvek bitne.“
  3. „Moj ceo život je posvećen snimanju filmova i religiji. To je sve. Nepostoji ništa više.“
  4. „Hrana vam govori sve o tome kako neki ljudi žive i ko su oni.“
  5. „Poznat sam po tome da se često nalazim u okruženju ljudi koji mi puno znače.“

PREPORUČENI POSTOVI

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!