Srdjan Dragojević, biografija

0

Srdjan Dragojević je srpski reditelj i režiser. Rodjen je 1. januara 1963. godine u Beogradu.

Karijera poznatog režisera

Poznavaoci filma tvrde da bez Srdjana Dragojevića naša filmska scena ne bi bila takva kakva danas jeste. Svojim radom obogatio je bioskopska platna i male ekrane i u domove ljudi uneo specifičan humor i zabavu koja im je postala „omiljeni nedeljni odmor“, iznova i iznova. Na njegove filmove se rado vraćamo.

Srdjan Dragojević je po struci klinički psiholog i reditelj. Izdao je i tri zbirke pesama, a za jednu od njih „Knjiga akcione poezije“ je 1986. dobio nagradu „Branko Radičević“.

Srdjan Dragojevic 1

Filmovi

1992. snimljen je film Mi nismo andjeli, prvi deo. Srdjan Dragojević je upravo ovim filmom započeo uspešnu karijeru i od Andjela stvorio jedan od najgledanijih filmova današnjice. Mi nismo andjeli smatra se kultnim filmom naše kinematografije. Ovo je za njega bio prvi rediteljski rad, i tadašnjoj Jugoslaviji, kao i ostatku sveta predstavio se kao autor originalnog i privlačnog stila. Film je sniman na više lokacija, uglavnom na području Beograda. Film je doživeo popularnost jer su ga gledali svi, od dece do penzionera. Zanimljivo je da za vreme snimanja filma 1992. godine na našim prostorima vršena regrutacija obveznika JNA za Vukovar. Potencijalni regruti, uključujući i članove ekipe svako veče spavali su na drugom mestu krijući se od regrutacije. Dragojević je dobio poziv za front, ali je zamolio vlasti da mu odlože regrutaciju dok ne završi montažu svog filma prvenca. Kada je završio montažu i rat u Vukovaru je bio završen, a Dragojević zajedno sa ostatkom ekipe iz studija je gledao kako se postavljaju barikade u Sarajevu.

1992. Srdjan Dragojević režirao je film Dva sata kvalitetnog programa. U filmu učestvuju mnoge muzičke zvezde iz bivše Jugoslavije. Film prikazuje devedesete godine, najviše kroz odnos turbo-folkadizelašarokenrola.

Lepa sela lepo gore, čuveni film koji se i dan danas citira, snimljen je pre dvadeset godina. Film je inspirisan istinitim događajem, kada je 7 srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okruženo u 97 metara dugom tunelu Brodar, u Bosni i Hercegovini,  u septembru 1992. godine.

Film je bio srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu. Smatra se modernim klasikom srpske kinematografije.

Rečenica iz filma koja se posebno pamti, a izgovara je Nikola Kojo, poznati lopov iz Beograda, koji je najveći deo svog „posla“ obavljao 1980-ih i ranih 1990-ih, nakon što je njegova jedinica spalila selo rekao je: „Lepa sela lepo gore, a ružna ostaju ružna čak i kada gore.

Rane, popularni film, posebno medju današnjom omladinom, snimljn je 1998. godine. Govori o generacijama posle Tita. Baziran je na istinitoj priči o dvojici dečaka- Pinkiju i Švabi, koji odrastaju u Novom Beogradu. Sankcije, kriminal i blizina ratnog stanja u njima bude drugačije vrednosti.  Idoli glavnih junaka su poznati beogradski kriminalci i TV šou „Puls asfalta“ koji takvu felu ljudi dovodi u goste i stvara od njih medijske zvezde. Pinki i Švaba maštaju da jednog dana gostuju u svojoj omiljenoj emisiji i trude se, zločinima, da to zasluže. Nakon što uspevaju u tome, njihov uspon u svetu kriminala se prekida međusobnim sukobom. Švaba ispaljuje pet metaka u Pinkija, nesvestan toga da svog najboljeg prijatelja ranjava u ista ona mesta u koja je Hrist ranjen dve hiljade godina ranije. Pinki uspeva da preživi i nakon izvesnog vremena beži iz bolnice, te poziva svog prijatelja na pomirenje. Pomirenje je više nego užasno – ranjeni dečak treba svom drugu, po nepisanom pravilu, da napravi pet potpuno istih rana kako bi se prijateljstvo obnovilo. Surova istina ovakvih odrastanja manifestuje se i dalje.

Mi nismo andjeli, drugi deo, se vraća na male ekrane. Sada glavnu ulogu nosi Nikolina ćerka, Sofija (Mirka Vasiljević).  Nakon toga izlazi i treći deo. Sva tri dela bila su uspešna i gledana.

Posle četiri godine pauze, Srdjan Dragojević vraća se u velikom stilu sa ratnom melodramom Sveti Georgije ubiva aždahu. Pet miliona evra bio je budžet, te se na osnovu toga procenjuje da je ovo jedan od najskupljih srpskih filmova do sada. Radnja filma smeštena je u razdoblju od 1912. do 1914. godine u jednom srpskom seocetu na priobalju Save nadomak granice sa Austrougarskom, i prati dešavanja vezana za selo i njegove stanovnike, od bitke protiv Turaka u Prvom balkanskom ratu 1912. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. i presudne Cerske bitke.

Srdjan Dragojevic 2

2011. godine Srdjan Dragojević ostvaruje svoju ideju da realizuje projekat koji je počet još 2003. godine. Film prati priču grupe gej aktivista koji pokušavaju da organizuju paradu ponosa u Beogradu. Policija odbija da obezbedi skup, pa se oni javljaju grupi kriminalaca iz bivše Jugoslavije.

Atomski  z desna je drama koja je emitovana 2014. godine. Atomski z desna je tragikomedija koja govori o razornim posledicama „domaćeg“ divljeg kapitalizma na živote običnih ljudi.

Otac petoro dece

Srdjan Dragojević ima petoro dece. U braku je bio sa slikarkom Tatjanom Strugar, s kojom ima troje dece. Sa sadašnjom suprugom ima sina i ćerku.

Politikom za bolju kulturu u Srbiji

Srdjan Dragojević je u SPS-u i kako kaže za jedan intervju, politikom je počeo da se bavi da bi pomogao poboljšanje kulture. Svojim filmovima jasno se borio protiv vlasti Slobodana Miloševića. Kaže da je SPS sada potpuno drugačija stranka, sa drugačijim ljudima koji imaju ciljeve koji će biti dobri za sve gradjane naše zemlje. Smatra da politika ne treba da bude začin u svemu i da je bitno samo da svako od nas učini najviše što može za zemlju u kojoj živi i koju voli.


PREPORUČENI POSTOVI

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!