Stenli Kjubrik (engl. Stanley Kubrick) – biografija

0

Kjubrik je zasigurno jedan od najvećih stvaraoca u istoriji kinematografije. Način na koji stvara filmove pomalo je kontrovezan, nikada se nije pojavio na premijeri svog filma, 25 godina nije dao nijedan intervju, a teme u njegovim filmovima su uvek bile univerzalne i spada u retke reditelje iz Sjedinjenih Američkih Država koji u svojim filmovima ne kritikuje politiku i društvo u Americi. Pravi je genije, a njegovi filmovi su primer prave umetnosti koji su ostavili veliki trag u svetskoj kinematografiji. Iako su mu mnogi zamerali da njegovi filmovi obiluju sek*ualnim scenama, pedofilijom i drugim mračnim temama, niko ne može da ospori da je on jedan od najvećih umetnika prošloga veka koji je iza sebe ostavio pregršt fenomenalinih filmova.

Detinjtvo koje je ga je navelo da postane režiser

Stenli Kjubrik (engl. Stanley Kubrick) je rođen 26-og jula 1928-e godine u Bronksu, Njujork. Njegova porodica je bila veoma bogata, otac mu je po zanimanju bio ugledni lekar koji je obožavao slikanje i fotografiju. Sam je imao u kući labaratoriju za izradu fotografija koju je u to vreme posedovao veoma mali broj ljudi. Tako je još od malih nogu Stenli razvio ljubav najpre prema statičnim slikama, a onda i prema pokretnim slikama, odnosno filmovima.

Stenli Kjubrik (2)

Pod učevim uticajem želeo je da se bavi umetnosti koja će imati veze sa slikanjem, pa je tako angažovao se u svim školskim sekcijama posvećenim ovom zanatu. U okviru školskih novina dobio je posao fotografa i veoma brzo je napredovao. Njegova fotografija predsednika Ruzvelta je privukla veliku pažnju javnosti i već tada se znalo da poseduje veliki potencijal. 1944-te godine prodaje fotografiju Ruzvelta časopisu „Luk“ koji pored novca obezbeđuje i radno mesto za Kjubrika. Radeći za ovaj časopis polako počeo je i da razmišlja o stvaranju filmova, a dok je fotografisao jednog boksera u njemu se javila ideja za prvi film.

Režiser koji je prevazišao sam sebe

Prvi film koji je Kjubrik snimio bio je odkumentarac pod nazivom „Dani borbe“. Snimivši ovaj film on je rešio da želi da bude režiser i seli se u Grinič Vilidž gde počinje da snimanja najpre kraće dokumentare filmove. Kako nije imao potreban novac za snimanje svog prvenca počeo je da skuplja novac, a u tome mu je pomogao i otac. Prvi dugometražni film bio je „Strah i želja“ koji privukao veliku pažnju javnosti sa nešto lošije ispričanom pričom ali je fizuelno bio savršen. Film je ubrzo povučen sa repertoara bioskopa, ali ipak je dovoljno dugo prikazivan da bi ga zapazile svetske filmadžije zahvaljujući kojima je uspeo da snimi sledeći film pod nazivom „Poljubac ubice“.

Sledeći film čiji je reditelj bio snimljen je po knjizi „Ubijanje“, a nosi naziv „Uzaludna pljačka“. Kraj pedesetih godina bio je veoma uspešan za Kjubrika. On 1957-e godine snima film „Putevi slave“ u kojem je pokazao da fenomenalno vlada kamerom i osvetljenjem. Ovo je bio film koji je kupio kritičare koji su za njeg aimali samo reči hvale. Tema filma je bio rat, a i narednih godina Kjubrik se posvetio temi rata i dodatno je istražio.

Producenti koji su radili na čuvenom filmu „Spartak“ otpustili su reditelja koji je radio na filmu jer su milslili da ne odrađuje svoj deo posla efektivno, a umesto njega ubacili su Stenlija koji se savršeno pokazao.  Kjubrik je smatrao da sada ima dovoljno umeća da sam stvori fenomenalan film. On kupuje knjigu pod nazivom „Lolita“ koja je obilovala pornografskim sadržajem i rešio da napiše scenario za film. „Lolita“ je svoju premijeru imala 1962­-ge godine a film je naišao na veliku osudu katolične crkve.

Fantastični režiser nije dozvolio da ga velika prašina dignuta oko filma ometa u daljem radu i kreće na projekat koji će se kasnije ispotaviti je još kontroverzniji od ovog pod nazivom „Doktror Strendžlajf“. Nakon ovog filma on je počeo da radi na jednom fantastičnom filmu koji će dobitti naziv „Odiseja u svemiru 2001“. Film je bio naučno fantastičnog žanra, a sam Kjubrik zamislio je kako želi da to izgleda i pozvao pisca Artura Klarka sa kojim je udružio snage inapisao film.

Film je zaista bio pravo remek delo koje je dobilo četiri nominacije za „Oskara“, a osvojio je jednog, a vremenom film je stekao status kultnog filma. Danas spada u jedan od najboljih filmova ovog žanra i mnogi kritičari ga često spominju kao film koji je označio prekretnicu u stvaranju filmova koji prikazuju odnos čoveka i mašine. Nije bilo sumnje da je Kjubrik fenomenalan režiser i svi su željno isčekivali njegov naredni projekat.

Stenli Kjubrik (4)

Tri godine je bilo potrebno Kjubriku da stvori najkontroverzniji svoj film „Paklena pomorandža“ koji je snimljen po istoimenom romanu Entonija Burdžersa. Film je postigao veliki uspeh ali je izazvao i brune reakcije svih koji su ga gledali. U Engleskoj film je čak bio zabranjen, a Kjubrik je tada dobijao i pretnje smrću. Ono što je gledaocima  smetalo jestu eskplicitne scene se*sa,  a sam akcenat filma stavljen je na maloletnu delikvenciju i druge kontroverzne teme.

Radnja filma pratila je silovatelja koji kontroliše um, što je zaista u to vreme predstavljalo veliki šok. Iako je znao da će javnost burno regovati on je ipak odlučio da snimi film, a ni nakon pretnji smrću nije želeo da odstupi od žanra koji ga je najviše privlačio. Četiri godine nakon ovog filma izlazi njegov sledeći film „Bari Lindon“ koji je zaista majstorski režiran. Film je plasiran u bioskope kada je bila navala akcionih filmova pa zbog toga nije doživeo veliki komercijalni uspeh, ali je dobio čak četiri „Oskara“ i dobio pohvale kritičara.

Stvaranje filmova sa ciljem ostvarivanja velikog komercijalnog uspeha

Iako su svi hvalili njegove filmove, posebno njegov rad, filmovi koje je snimio dobijali su veliki broj nagrada, po više „Oskara“ ipak što se tiče zarade oni nisu briljirali. Zato je ovaj vanvremenski reditelj rešio da napravi projekat koji će doneni veliku zaradu. Pročitavši knjigu Stivena Kinga koja je postala best seler rešio je da snimi istoimeni film. Napisao je scenario za horor film pod nazivom „Isijavanje“. Glavnu ulogu poverio je fantastičnom Džeku Nikolsonu koji je došao u izolovani hotel sa porodicom. Tada počinju da se dešavaju čudne stvari. Briljantna glumačka postavi, savršena scenografija, zastrašujuća atmosfera i kadrovi koji obiluju napetim svenama doveli su do toga da ovaj film postane jedan od najnapetijih, ali i najboljih horor filmova svih vremena.

Kjubrik sa sjanim Džek Nikolsonom za vreme snimanja horor filma “Isijavanje”

Nakon što je postigao ono što je želeo Stenli se vrata ratnoj tematici u filmu „Brojevi metak“ u kojem je želeo da pokaže koliko rat može biti strašan. Film nije ponovio uspeh predhodnih filmova koje je Kjubrik snimio, a jedan od razloga za to bio je taj što u kao što je to običaj on nije napravio heroja u filmu već je sve prikazao na mračan i tmuran način. Konačno 1999-te godine premijerno je prikazan njegov poslednji film, a u pitanju je američko – britanska drama koja je nosila naziv „Širom zatvorenih očiju“.

Glavne uloge ponuđene su sjajnim glumcima – Tomu Kruzu i Nikol Kidman. Kjubrik je na ovom filmu bio režiser, scenarsta i producent. Snimanje filma trajalo je sve godine, a konačan rezultat oduševio je publiku. Ovo je film koji nije toliko mračan kao ostali njegovi filmovi, a bavi se odnosom mušakarca i žene, gde je akcenat posebno stavljen na seksualnost.

Ipak kao što je to već običaj, on je morao da unese u film i neki mračni deo, a to je se odnosilo pre svega na nagoveštaje o maloletnoj prostituciji. Film je zaista sjajano prošao i kod kritičara, a širom svetskih blagajni zaradio je preko 162 miliona dolara. Kako je Kjubrik umro samo par dana posle probnog prikazivanja filma, mnogi sumnjaju da je film ponovo montiran nakon njegove smrti mada dokaži za to ne postoje.

Iako je ovo poslednji Kjubrikov film, on je razvio ideju za film koji će nositi naziv „Veštačka inteligencija“. On je opet na mračan način želeo da prikaže dvoje ljudi koji pokušavaju da stvore veštačko dete. Međutim kako je umro dok je radio na filmu, njegov prijatelj reditelj Stiven Spilberg završio je ova film po scenariju i upustvima koje mu je Kjubrik ostavio.

Stenli Kjubrik (6)

Smrt i nedovršeni projekti

1999-te godine Stenli Kjubrik preminuo je tokom sna od srčanog udara. Sahranjen je odmah uz njegovo omiljeno drvo u Engleskoj. Kao što smo već rekli „Veštačku ineligenciju“ završio je Stiven Spilberg, ali to nije bio jedini film čiju je realnizaju radio Kjubrik. On je pripremao još jedan projekat koji nosi naziv „Jednooki Džek“. Ovaj film je dovršen, a Stenlijev posao pripao je Marlon Brandonu. Pored ovih filmova, on je pisao knjige i scenarije po kojima su kasnije i snimljeni filmovi.

Stenli Kubrik – čovek sa pregršt prijatelja

Iako je snimao mračne filmove prepune kontraverznih i nasilnih scena koje je veliki broj ljudi osuđivao svi su očekivali da je i sam Kjubrik usamljenik koji vodi prilično  mračan život. Stvarnost je ipak bila znatno drugačija. Sam Kjubrik oko sebe imao je veliki broj prijatelja koji su oduvek za njega imali samo lepe reči. Nije voleo da se prikazuje javnosti i da se slika mnogo što je zbunjivalo sve i navodilo na pomisao da je usamljenik, ali ipak on je nalazio mnogo privatniji način da bude sa ljudima koje voli.

Stenli Kjubrik (5)

Ćesto je pričao sa porodicom i prijateljima i tražio od njih brojne savete. Voleo je životinje i u svom posedu imao je veliki broj životinja, posebno pasa o kojima se lično brinuo. Bio je zaista velki broj ljudi iz filmske industrije koji su ga opisivali kao proračunatu, hladnu i pohlepnu osobu koja se brine samo za sebe. Ipak bilo je i onih saradnika poput Tom Kruza, Džeka Nikolsona, Rajana Nila, Džon Milsa, Sindi Polak i mnogih drugi koji su imali samo reči hvale za ovog majstorski dobrog reditelja.

Bio dobar ili loš čovek svakako je neosporno da je bio najhrabriji reditelj koji je birao teme za filmove koji drugi reditelji nisu želeli. To mu je omogućilo da stekne status kultnog reditelja čije su filmove gledaoci čekali sa nestrpljenjem.

Najpoznatiji citati Stenli Kjubrika

Opšte je poznato da Kjubrik nije voleo da daje intervijue, a uspeo je punih dvadeset pet goidna da izdrži da ne progovori ni sa jednim novinarom. A kada je davao intervijue uglavnom je pričao o filmovima i o tome šta ga je navelo da štvara baš tako „mračne“ filmove. Izdvajamo vam nama najzanimlijvije Kjubrikove citate:

  • „Možda zvuči smešno, ali najbolja stvar koju može da uradi mladi reditelj jeste da nabavi kameru i snimi bilo kakav film.“
  • “Ne vjerujem ni u jednu zemaljsku monoteističku religiju, ali vjerujem da jedna može konstruirati intrigantnu znanstvenu definiciju Boga; kad shvatite činjenicu kako samo u našoj galaksiji postoji približno 100 milijardi zvijezda, te da je svaka zvijezda izvor života i da postoji otprilike 100 milijardi galaksija samo u vidljivom dijelu svemira.”
  • “Sve na filmu potječe od nečeg drugog. Pisanje je, naravno, pisanje, gluma dolazi iz kazališta, a snimanje potječe od fotografije. Montaža je jedinstvena za film. Nešto možete vidjeti iz raznih kuteva gledanja gotovo u isto vrijeme što stvara novo iskustvo.

Stenli Kjubrik (9)

  • “Verovatno postoji određeni element intelektualaca koji je tako dogmatično ateistički i materijalistički ili vezan sa Zemlju da mu se ideja o ogromnosti svemira i misterijama inteligencije u njemu čine kao anatema.”
  • “Čovjek nije uglađeni barbar, on je primitivni barbar. On je iracionalan, okrutan, slab, glup, nesposoban da bude objekt nečega što se ne dotiče njegova interesa. “
  • “Priroda me je učinila sretnim i dobrim, a da sam drukčiji, krivo bi bilo društvo – Takvo je stajalište utemeljeno na dvije pogrešne koncepcije: da je čovjek u svom prirodnom stanju sretan i dobar i da pračovjek nije imao društvo. Rouseauova romantična zabluda sastoji se u tome da je društvo ono što kvari čovjeka, a ne da čovjek kvari društvo, stavlja laskavu maglicu između nas i društva. Taj pogled, da se referiram na g. Herchingera, može polučiti solidan uspjeh, ali na kraju krajeva takva samozadovoljna iluzija vodi prema očaju.”

PREPORUČENI POSTOVI

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!