Nikola Pejaković, poznat i pod nadimkom Kolja, je uspešan srpski glumac, reditelj, scenarista, slikar i muzičar. Pesma “Haljinica boje lila”, koju je on napisao, uveliko je ušla u narod, peva se i po kafanama, pa se čak čuju i priče da je to neka stara vranjanska pesma…
Datum rođenja i sazrevanje
Rodio se 16. septembra u Banja Luci. Otac mu je šumarski inženjer, a majka domaćica. Nadimak Kolja dobio je jer je, kao mali, veoma ličio na Rusa, a i cela porodica Pejaković volela je Rusiju i sve što je sa njom povezano.
Završio je Srednju likovnu školu, a zatim upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek pozorišne režije. Još u osnovnoj školi počeo je da svira gitaru, a pošto je rođen bez malog prsta na desnoj ruci, član je udruženja hendikepiranih muzičara Amerike, kao četvoroprsti gitarista. Pored ovog instrumenta, svira i klavir i usnu harmoniku.
Sebe nikada nije doživljavao kao glumca, već isključivo kao pozorišnog reditelja, a pre upisa na fakultet čvrsto je verovao da će slikarstvo biti njegov životni poziv.
Filmovi, karijera i važne uloge
Debitovao je u jugoslovenskom televizijskom filmu “Apstinenti”, Dragana Veselinovića 1989. godine, a zatim se, tokom devedesetih godine 20. veka proslavio ulogama u filmovima “Mi nismo anđeli”, “Kaži zašto me ostavi”, “Dva sata kvalitetnog programa”, “Lepa sela lepo gore”, “Moja domovina”, “Rane”, “Nebeska udica”, i u popularnim TV serijama “Složna braća” i “Otvorena vrata”.
Posle 2000. godine imao je zapažene uloge u filmovima “Senke uspomena”, “Rat uživo”, “Normalni ljudi”, “Mrtav ´ladan”, “Pad u raj”, “Lift”, “Heroji za jedan dan”, “Mi nismo anđeli 2”, “Mi nismo anđeli 3: rokenrol uzvraća udarac”, “Guča!”, “Hitna pomoć”, “Ima nas dvojica”, “Motel Nana”, “Zduhač znači avantura”, “Crna Zorica”, “Artiljero”. U ovom periodu glumio je i u TV filmu “Zajedničko putovanje” i u serijama “Kazneni proctor”, “Crni Gruja” i “Ljubav, navika, panika”.
Nikola Pejaković je uradio scenarija za filmove “Lepa sela lepo gore”, “Rat uživo”, “Ledina”, “Ustanička ulica”, kao i za seriju “Vratiće se rode”. Režirao je seriju “Složna braća”.
Za režiju predstave “Narodni poslanik” dobio je nagradu na Sedmom međunerodnom festivalu komedije “Mostarska lipa”, nagradu za najbolju režiju na pedeset četvrtom Sterijinom pozorju i plaketu udruženja građana “Grad” za razvoj pozorišne scene u Republici Srpskoj.
Sa prijateljima je svirao u muzičkoj grupi “Kolja I Smak Belog dugmeta”, koja je objavila dva muzička albuma – “Mama nemoj plakati” i “Kolja”. Trenutno svira u bendu “Grobovlasnici”. Napisao je i muziku za film Olega Novkovića “Normalni ljudi”, kao i pesmu za film “Zduhač znači avantura”.
Droga i alkohol
Nikola Pejaković je vrlo rano uronio u svet poroka. Još pre završetka osnovne škole počeo je da konzumira alkohol, a kasnije je postao i narkoman. Tokom studija, droga i alkohol su potpuno gospodarili njegovim životom, pa sam kaže da se tog perioda seća kao neke velike centrifuge u koju je bio ubačen. Dotakao je samo dno, a onda se preobražaj dogodio bukvalno u trenutku. U njegovom slučaju, povratak Bogu i pravoslavnoj veryi bilo je ono što ga je vratilo na pravi put i spasilo dalje propasti.
Žena i porodica
Glumac Nikola Pejaković oženjen je Natašom, za koju kaže da mu je sve u životu, da ga je spasla od zla u kome se decenijama nalazio i pomogla da započne novi život. Imaju sina Teodora.
Intervju – iskrena ispovest
Govoreći jednom prilikom za “Blic” iskreno o sebi, glumac je priznao: “Bio sam zlo, zlotvor pravi! Pravoslavlje me je spaslo, ono mi je sada sve. Ja ne smem da zamislim ovaj svet bez pravoslavlja, jer je u suprotnom život takva budalaština, da je to čudo jedno. Da nisam našao pravoslavlje, ne samo da bih ostao u narkomaniji, već bih postao glavni organizator čitave zajebancije (smeh). Naravno, ateisti, kao što sam ja bio, uvek će naći kontrarazloge i reći “narkomančina se vratila bogu i sada nama soli pamet”.”
Ispričao je i priču o nastanku njegovog velikog hita: “Pesma “Haljinica boje lila“ snimljena je sa folk pevačicom Lolom, koja je kratko bila moja devojka i sa kojom me je upoznao Oleg Novković, sasvim slučajno. Kada su došli u moj stan otpevao sam joj “Haljinicu“ i otišli smo, na njen nagovor, kod tada anonimnog Željka Joksimovića. U studiju, pevanje i nije baš išlo, pa smo otišli u kafanu. Pili smo bukvalno celu noć i oko sedam ujutro smo došli u studio “pijani ko dupeta“. Lola je otpevala pesmu savršeno i ta verzija je zabeležena na mom albumu. Sada je “Haljinicu“ na novom albumu otpevala i Severina, a aranžman je radio Goran Bregović. Ta pesma, kao što sam i želeo, ima svoj sopstveni život, uvukla se među narod. Postala je tradicionalna.”
