Olga Odanović je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica.
Porodica i datum rođenja
Olga Odanović je rođena 29. avgusta 1958. godine u Celju, u Sloveniji. Njena majka, Marija, je Slovenka, a otac, Pavao, bio je rudarski inženjer, koji je iz Like došao u Celje, zbog posla. Kada je glumica imala samo tri godine, cela porodica se preselila u Aleksinac. Leta je provodila kod bake Evice, očeve majke, u Lici i odatle nosi divna sećanja. U Aleksincu je završila Osnovnu školu “Drakče Milovanović”, a potom gimnaziju “Ljupče Nikolić”. Posle srednje škole, došla je u Beograd i upisala andragogiju na Filozofskom fakultetu, a tek nakon tri godine glumu na Akademiji dramskih umetnosti u glavnom gradu. O tim danima Olga Odanović priča: “Iako sam u startu želela da upišem glumu, kao dete iz manjeg mesta koje je došlo u Beograd na studije, nisam bila sigurna u sebe. Nikog nisam poznavala i osećala sam se kao da sam pala s Marsa.
Ali, s druge strane, želela sam da u Beograd stignem sama, bez mame i tate, valjda da bih sebi dala na značaju i dokazala da sam odrasla. Odmah sam otišla na Fakultet dramskih umetnosti, stajala sam ispred zgrade na prostranoj livadi i pomislila kako nema šanse da će me ovde iko primiti. Činilo mi se da me neće ni pogledati. Zato sam rešila da upišem nešto drugo, a pošto sam bila odličan đak, mogla sam da biram. Mada sam želela psihologiju, pošto sam malo zakasnila za prijemni ispit, odabrala sam andragogiju na Filozofskom fakultetu. U dubini duše osećala sam da ću se ipak vratiti na glumu. Imala sam devetnaest godina i očigledno u tom periodu nisam imala dovoljno samopouzdanja. Završila sam tri godine na andragogiji i ipak rešila da upišem glumu. Te godine na prijemnom ispitu bilo je devetsto kandidata, a iako su primali samo dve klase, bila sam u krugu malobrojnih koji su te godine upisali akademiju.
Osećaj kada sam saznala da sam prošla bio je naprosto predivan i mislila sam da ću poleteti. Sećam se kako sam pri povratku u stan ušla u autobus broj 18, sela na najuzvišenija sedišta smeštena na točkovima, sve u želji da budem najviša i iznad svih. Prvo sam pozvala majku da joj saopštim svoju odluku o promeni fakulteta, što ju je obradovalo jer je i ona potajno priželjkivala da se to desi, dok ocu nije bilo svejedno što sam odlučila da nakon tri godine studija sve počnem ispočetka.”
Diplomirala je 1985. godine u klasi profesora Milenka Maričića. Osamnaest godina bila je u stalnom angažmanu pozorišta “Boško Buha”, a od 2006. godine je zaposlena u beogradskom Narodnom pozorištu.
Za svoj rad osvojila je brojne nagrade i priznanja, među kojima se izdvajaju:
• nagrada za najbolju mladu glumicu na festivalu u Jagodini, za ulogu Helene u predstavi “San letnje noći”
• Sterijina nagrada za ulogu babe Poleksije u predstavi “Carev zatočenik”
• nagrada za najbolju žensku ulogu na festivalu u Rijeci za ulogu Grube u komadu “Skup”
• nagrada “Miloš Žutić” za ulogu Milice Gerasimović u “Govornici”
• dva “Zoranova brka” za uloge u predstavama “Gospođa ministarka” i “Pokondirena tikva”
• godišnja nagrada “Gita Predić Nušić” za ulogu Helene u predstavi “San letnje noći”
• nagrada na dečjem festival u Kotoru za ulogu babe Poleksije u predstavi “Carev zatočenik”
Filmovi i značajne uloge
Glumica Olga Odanović igrala je u sledećim filmovima:
• “Sva čuda sveta”, kratki film iz 1985. godine
• “Zaboravljeni” iz 1988. godine
• “Suncokreti” 1988. u kome glumi apotekarku
• “Bolji život” 1989., gde tumači koleginicu sa posla
• “Elektra”, TV film iz 1993.
• “Ljubav, ženidba i udadba”, TV film iz 1997. godine, gde ima ulogu Anke
• “Kad porastem biću Kengur” 2004. u kome igra gospođu Radu
• “Optimisti” iz 2006. godine
• “Guča!” 2006., gde tumači lik Paraskeve
• “Klopka” 2007., gde glumi direktorku
• “Selo gori… i tako” 2009. u kome ima ulogu Zlatane
• “Nova godina u Petlovcu”, TV film iz 2011. godine, gde igra Zlatanu
• “Crna Zorica” 2012. u kome tumači lik proročice
• “Kad svane dan” 2012., gde glumi izbeglicu
• “Led” 2012., gde ima ulogu baba Savete
• “Vojna akademija 2” 2013. u kome igra Klisurinu majku
• “Za kralja i otađžbinu” 2015., gde tumači lik Živane Taralić
• “Braća po babine linije” 2016., gde igra Zlatanu
Imala je i zapažene uloge u popularnim TV serijama:
• “Agencija Kikom”, mini TV serija iz 1990. godine
• “Bolji život” od 1990. do 1991. godine
• “M(j)ešoviti brak” 2003., gde glumi profesorku
• “Lift” 2004., gde ima ulogu Jecine majke
• “Idealne veze” 2005. u kojoj tumači lik Dragane
• “Pozorište u kući” iz 2007. godine
• “Selo gori, a baba se češlja” od 2007. do 2011., gde igra Zlatanu
• “Mešano meso” 2011., gde ima ulogu mame
• “Ravna gora” od 2013. do 2014. u kojoj tumači lik Živane Taralić
• “Vojna akademija” od 2012. do 2014., gde igra Milijardu, Klisurinu majku
Među mnogobrojnim ulogama u pozorišnim komadima izdvajaju se:
• Helena u predstavi “San letnje noći”
• Džoana Veb u “Čikaškim perverzijama”
• Baba Poleksija u “Carevom zatočeniku”
• Grube u predstavi “Skup”
• Dara u “Gospođi ministarki”
• Olivija u komadu “Bogojavljanska noć”
• Fema u “Pokondirenoj tikvi”
• majka Janja u predstavi “Bela kafa”
• gospođa Protićka, članica uprave obdaništa br. 9 u predstavi “Dr”
• grofica u komadu “Figarova ženidba i razvod”
• gospođica Julijana Tesman u “Hedi Gebler”
• Spirinica u “Narodnom poslaniku”
• Hristina u predstavi “Naši sinovi”
• čistačica Hristina u komadu “Ogvožđena”
• majka Amanda Vingfild u “Staklenoj menažeriji”
• uloga u predstavi “Bračni prevrtljivci”
• rola u komadu “Izbiračica”
• uloga u “Luna parku”
• uloga u predstavi “Talenti i obožavaoci”
Suprug Dragan petrović i deca
Glumica Olga Odanović je, još na Fakultetu dramskih umetnosti, upoznala svog životnog saputnika, Dragana Petrovića Peleta. Bila je to ljubav na prvi pogled…” Peleta sam upoznala tokom rada na diplomskoj predstavi Nenada Purića “Groblje automobila”. Bio je deo ansambla i to tako što smo baš nas dvoje tumačili uloge muža i žene. Dragan je inače bio u čuvenoj klasi Vlade Jevtovića zajedno sa Bodom Ninkovićem, Srđanom Todorovićem, Vesnom Trivalić… Iako sam znala za njega, pre predstave nismo se čak ni upoznali. Jednog dana, u vreme kada smo već počeli sa generalnim probama, došla sam slučajno ranije na fakultet. U učionici je sedeo samo Pele i iz čista mira mi rekao: “Ja ću tebe da ženim”. Iako mi je to tako mirno saopštio kao da je sve rešeno, bila sam u šoku i upitala ga da li je normalan jer se nismo ni poznavali kako treba. Tog dana me je ispratio do kuće, odlučan da svrati kod mene. Ubeđivanja da ne živim sama i kako imam cimerku, nisu mi pomogla da ga odgovorim. Stanovala sam u iznajmljenom stanu u Zemunu. Bilo je veoma čudno. Dugo smo sedeli i pričali, a dva dana kasnije, uselio se kod mene i odmah smo počeli da živimo zajedno. Kada s ove distance pogledam na sve to, shvatam da je tako moralo da bude i da je sve ipak ispalo super. Nekoliko godina kasnije odlučili smo da se venčamo. Bila je to ceremonija bez mnogo pompe na kojoj su pored nas bili prisutni samo kumovi. Nikada nisam volela velika venčanja, što je ostalo sve do danas. Najvažnije je što sam pored sebe imala pravog čoveka”, seća se glumica.
U skoro trideset godina dugom skladnom braku dobili su sina Jakova i ćerku Lenku.
Intervju – zanimljivi odgovori
Olga Odanović smatra da je, pored svih poslovnih uspeha, porodica svakako najvažnija, pa je u jednom intervjuu rekla: “Kad bi nam porodica stvarno bila u pravom smislu osnovna ćelija društva, da se zaista ceni i poštuje, da se čuva i održava, da članovi porodice međusobno više komuniciraju, sve bi nam bilo mnogo bolje i, što se kaže, gde bi nam bio kraj! Nemaju ljudi danas vremena ni za šta, čak ni za decu, a ne bi smelo da bude tako. I kada su najumorniji, roditelji moraju da se posvete deci, da razgovaraju, da ih saslušaju, posavetuju. Svaki trenutak koji posvete deci mnogo je važan, od prvog jutarnjeg viđenja do odlaska na spavanje, od zajedničke kafe ili čaja do porodičnog ručka ili večere.”
U skladu sa tim, glumica zaista uživa u domaćim poslovima, pa kaže: “Mnogo volim da kuvam i svaki dan sa uživanjem “besnim” po kući spremajući ručak, jer ne kuvam naveliko i ne čuvam gotova jela u zamrzivaču. Navikla sam supruga i decu da, bez obzira na to koliko imam posla, svakodnevno spremim ručak, sve po redu sa obaveznom supom. Oni su navikli na takav život i zaista se trudim da budemo zajedno što je više moguće. Ovih dana se trudim da u jelovniku bude što više zeleniša, a pošto volim pijace nije mi teško da pazarim svaki dan. Ali, ne idem navrat-nanos, nego natenene, da pogledam šta ima, malo da razgovaram sa prodavcima… To je život.”
A o budućnosti srpske kinematografije, filma i pozorišta izjavila je: “Ja imam dovoljno godina da mogu slobodno da kažem da čovek treba da se nada u životu. Bez nade ne možete da živite, ali i ta nada ima granicu. Sve u životu ima granicu tako da se ne možemo nadati u nešto beskonačno. Da ne bude da sam pesimista, ali čini mi se da se stvari menjaju nekako sporo. Život je samo jedan i mnogo je kratak, ja ne znam da li ću da dočekam, a želim našem mladom svetu, našoj omladini, da dočekaju neka lepša vremena i da mogu da budu srećni u svojoj zemlji.”