Lavirint

„Lavirint“ je naš domaći film iz 2002. godine. Kompletna priča temeljena je na legendi o drevnoj hrišćanskoj sekti koja je nekada bila aktivna na području naše države, sa sedištem u Beogradu, oslanjajući se na mit da se duboko ispod zidina Kalemegdanske tvrđave nalaze tajne prostorije. Film je bio jugoslovenski kandidat za „Oskara“ za najbolji film van engleskog govornog područja za 2002. godinu.

O produkciji „Lavirinta“

Studio “VANS” nam donosi jedan sjajan projekat koji je već po samom zapletu nekarakterističan film za filmove sa naših prostora, posebno zbog toga što je ovo prvi domaći film sa korišćenjem “DTS” zvuka. “DTS” jeste digitalni zvuk visokog kvaliteta, čije je korišćenje u filmskoj industiji veoma složeno i kompleksno, i do sada smo imali prilike da vidimo u holivudskim ostvarenjima, a nakon “Lavirinta” ova posebna tehnika digitalnog zvuka je primenjena i u našoj kinematografiji.

Pretprodukcija „Lavirinta“, počela je još 1994. godine, a sam projekat je pripreman ukupno osam godina, nakon čega je konačno završen 2002-ge godine.

Za snimanje filma utrošeno je oko 40.000 metara filmske trake, a za potrebe snimanja filma izgradjen je i objekat od  4.000 kvadratnih metara.  Za lokaciju snimanja filma izabran je Beograd, pretežno snimajući u Kalemegdanskoj tvrđavi. Producent na snimanju ovog ostvarenja bio je Dejan Vražalić, dok je režiju uradio Miroslav Lekić. Za scenario je se takođe pobrinuo Miroslav Lekić u saradnji sa Igorom Bojovićem. Muziku za ovo ostvarenje uradio je sjajni kompozitor Tomo Babović. Ovaj savremeni srpski triler traje 116 minuta i premijerno je prikazan publici 26-og avgusta 2002- godine.

Glumačka postava „Lavirinta“

Glavna uloga u ovom filmskom ostvarenju pripala je našem legendarnom glumcu Draganu Nikoliću, koji tumači lik Pavla Aksentijevića – Popa, koji je u mladosti bio zavodnik i strastveni kockar, a sada nakon dvadeset godina življenja po evrpskim metropolama, vraža se u Srbiju kao drugi čovek.

Sjajni Branislav Lečić tumači ulogu Popovog mlađeg brata Milana Aksentijevića, dok je uloga fatalne dame i neurotične zavodnice željne osvete Suzane Lojters pripala Maji Sabljić, a uloga njene prelepe ali jako buntovne i pomalo razmažene kćerke Tamare dodeljenja je Katarini Radivojević.

U filmu glume još i Svetozar Cvetković (kao Tomas), Josif Tadić (kao Laki), Ivan Zarić (kao Zoran Radivojević), Ana Stefanović (kao Suzana iz mlađih dana), Olja Pešić (kao sekretarica), Dejan Lutkić (kao Pop iz mlađih dana) i drugi.

Opis radnje filma

Radnja filma smeštena je u današnjem Beogradu, na lokaciji Kalemegdanske tvrđave, na ušću Save u Dunav. U ovom srpskom trileru pratimo izlečenog kockara Pavla Aksentijevića – Popa, koji se nakon dvadeset godina provedenih u inostranstvu vraća u svoju rodnu zemlju Srbiju. Po povratku u Srbiju sreće Lakija, jednog od najboljih prijatelja iz mladalačkih dana, koji je sada najobičniji službenik. Pošto je Pop još uvek neodlučan čime bi se bavio u Srbiji, sa Lakijem odlazi na duhovnu seansu. U početku Pop je i više nego dobro zabavljen lakovernošću učesnika, ali na kraju seanse doživljava šok kada mu se javi duh njegovog i Lakijevog prijatelja iz mladosti – Zoran Radosavljević, koji se utopio pre više od dvadeset godina.

Naš glavni protagonista upoznaje i Suzanu Lojters, koja je bila bivša devojka Zorana Radosavljevića, a igrom slučaja Pop je sa Susanom imao sek****** odnos pre nego što je otišao u inostranstvo, međutim kako je to bilo jako davno i on je bio pod dejstvom alkohola, sam se ne seća Suzane. Polako on upoznaje i Suzaninu kćerku Tamaru koja se zaljubljuje jako u njega. Kada Tamara nestane, Suzanin verenik Tomas zove Popa na sastanak na Kalemegdanskoj tvrđavi i uvodi ga u lagume govoreći mu da ga čeka Tamara. Tu Tomas  zarobljava Popa i njegovog brata Milana u lavirint koji se nalazi u tvrđavi. Sada njih dvojica moraju pronaći izlaz, ali i Tamaru i to pre nego što voda ne potopi lavirint. I baš u lavirintu će saznati istinu zašto je baš Pop izabran da se utopi u lavirintu isto kao Zoran Radosavljević.

 Kritike najsloženijeg projekta savremene srpske kinematografije

„Lavirint“ je film koji je u vreme kada je premijerno prikazan izazvao jake reakcije i kod kritičara i kod publike. Ovo je jedno ostvarenje koje nije tipično za naše, već za holivudske standarde pa kao takav film izazvao je velku pažnju javnosti.

Kritičari su ovaj film ocenili kao jedan vrlo ambiciozan projekat i najsloženiji projekat savremene srpske kinematografije, koji bilo da vam se svidi ili ne, svakako će vas impresionirati, ako ni po čemu drugome onda po 40 kilometara snimljene filmske trake, više od 1500 kadrova, 160 scena i studiju izgrađenom samo za potrebe filma od 4000 kvadrata.  Međutim ako zanemarimo pohvale usmerene načinu snimanja i promociji filma, „Lavirint“ kod kritičara nije prošao baš slavno. Zamerali su mu neuverljiv scenario, nedovoljnu razradu likova i suviše naštimane okolnosti pod kojima se razrešava osnovna misterija filma. A najveća kritika otišla je u prokockanoj prilici da se dostojno prikaže mit o kalemegdanskim hodnicima na kojma počivaju neke od osnovnih narodnih legendarnih priča.

Sa druge strane, „Lavirint“  se publici toliko dopao da su ga čak nazivali i balkanskim „Da Vinčijevim kodom“, a Nikolićev performans su poredili sa performansom kakav viđamo kod holivudskih glumaca oskarom nagrađivanih, a performans fantastnične Maje Sablić su ocenili kao neponovljivim uz konstataciju da joj je ovo bila životna uloga. Naravno kao što je već praksa, uvek će biti onih kojima se film neće dopasti iz ovog ili onog razloga, pa tako bilo je i onih gledalaca koji su iz bioskopa izašli vidno razočarani, zamerajući filmu plitak scenario, scene koje su monotone i neosmišljenje, a glavni motiv priče je nerazrađen i obesmišljen.

Zanimljivosti

• Za one koji nisu znali, jako je interesantna činjenica da pojam “lavirint” je poznat ljudskoj rasi već više od 3.500 godina. Prvi poznati lavirint sačuvan u istorijskoj svesti ljudske rase bio je lavirint na Kritu, koji je po nalogu kritskog kralja Minosa konstruisao i napravio Dedal, mitski konstruktor i pronalazač. On je lavirint napravio specijalno za čoveka bika – Minotaura, čudovište koje je rodila njegova žena.
• DVD izdanje filma izašlo je 2004-te godine, na kome se osim titlova na engleskom, nemačkom, makedonskom, francuskom i slovenskom jeziku, nalazio i dodatan materijal, kao što je izbor scena, trejleri, DVD galerija, foto galerija i slično.
• Svojevremeno, ovo je bio srpski film sa najvećim budžetom.

[review position="bottom"]