Stiven Spilberg (Steven Spielberg) – biografija

„Stiven Spilberg (engl. Steven Spielberg)“ je jedan od najpoznatijih holivudskih režisera, a poznat je kao režiser koji ume da prepozna dobar film i koji uglavnom snima uspešne blokbastere.

Detinjstvo i odrastanje

Bez sumnje možemo reći da je Stiven jedna od najuticajnih filmskih ličnosti u svetskoj istoriji filma, a spada i u najbogatije stvaraoce filmova na svetu.

Rođen je u Sinsinatiju, Ohajo 1946. godine. Majka mu je bila Lea Posner (engl. Leah Posner) koncertna pijanistkinja po zanimanju, a otac Arnold Spilberg (engl. Arnold Spielberg) inženjer elektrotehnike uključen u razvoj računara. Njegova porodica je jevrejskog porekla, pa je tako Stiven išao u hebrejsku školu, gde mu je predavanja držao rabin.

Ustvari, Stivenova porodica pripada grupi ortodonskih Jevreja, a sam Stiven je izjavio da još dok je rastao kao dečak bilo ga je sramota što pripada grupi Jevreja, jer su ga u školi ostali đaci stalno prozivali zbog toga.

Prvi režiserski početci

Prvi film u režiji i produkciji Stivena bio je kada je slavni režiser imao samo dvanaest godina, a radnja filma je bila o njegovoj igrački, tačnije o njegovom vozu. Godinu dana kasnije, on nastavlja sa svojim amaterskim filmovima i snima film „Pobeći nigde (engl. Escape to nowhhere)“, koji je snimio osmomilimetrarskom kamerom, a za ovo ostvarenje je čak osvojio i nagradu. Nagrada ga je motivisala pa je u narednom periodu snimio još 15 amaterskih filmova. 1963. kada je imao samo šesnaest godina, Spilberg je snimio i režirao svoj prvi nezavisni naučno fantastični film „Vatra (engl. Firelight)“, koji traje 140 minuta. Novac za snimanje filma dobio je od oca, a potrebno mu je bilo 500 dolara. Zanimljivo je da je film jedno veče prikazan u lokalnom bioskopu i da je za tu noć prikazivanja uspeo da zaradi svoj budžet.

Još dok je studirao njegovi roditelji su se razveli, a po završetku srednje škole on bira da živi sa ocem i seli se Los Anđeles, gde konkuriše za jednu od najboljih filmskih škola ali ga odbijaju zbog prosečne ocene „C“, odnosno “3”. Nakon odbijanja da upiše šta želi, on upisuje Kaliforniski Univerzitet (engl. California State University), gde je studirao engleski jezik i književnost. Za vreme studija dobio je priliku da napravi mali kratak film, koju je on iskoristio, pa tako sa kamerom od 35 milimetara snima film „Amblin“, koji traje 26 minuta. Precednik studija za koji je snimio film, Sindi Šinberg (engl. Sidney Sheinberg) vidno je bila impresionirana sa filmom i ponudila je Spilbergu ugovor za narednih sedam godina. On je ugovor potpisao i time oborio rekord kao najmlađi režiser i producent ikada koji je potpisao dugoročni ugovor u velikom holivudskom studiju.

Nakon toga on napušta koledž i kreće da se bavi režiranjem filmova za američku produkcijsku kuću „Universal“. Njegov prvi profesionalni rad usmeren na televiziju bio je režiranje pilot epizode serije „Noćna galerija (engl. Night Gallery)“. Odmah nakog toga, on kao zadatak dobija da režira delove epizode serije „Marcus Welby M.D“, a nakon serije sledi i prvi dugometražni zadatak, a to je cela epizoda serije „Ime igre (engl. Name of the game)“, koja je nosila naziv „L.A. 2017“. Kako je mladi Spilberg oduševio sve šefove, oni su sa njim potpisali ugovor za čak tri televizijska filma, koje je on majstorski uradio, nakon čega sledi i prvi bioskopski film „The Sugarladnd Express“. Ovaj film je oduševio kritičare, koji su imali samo reči hvale za reditelja, mada film nije dobro prošao u bioskopima.

Odmah nakog snimanja svog debitanskog bioskopskog filma, studijski producenti Ričard Zanuk (engl. Richard Zanuck) i Dejvid Braun (engl. David Brown) na režiranje poverili su mu horor film „Čeljust (engl. Jaws)“ koji je pisan prema romanu Petra Benčlija (engl. Peter Bencheleyj). Radnja filma je bila o morskom psu ubici koji krvoločno ubija ljude oko sebe, a film je osvojio čak tri „Oskara“, i to u kategorijama montaža, zvuk i muzika. Što se tiče zarade, film je zaradio preko 100 miliona dolara, što je tada bio novi američki rekord po bioskopskoj zaradi. Ovaj film je proslavio Stivena i učinio ga jednim od najmlađih američkih multimilionera, što je bila odlična odskočna daska u njegovoj daljoj karijeri.

Najbolji filmovi u Spilbergovoj režiji

Sada kao nezavisni producent, Spilberg je imao odrešene ruke da bira projekte koje će režirati, pa tako 1977. godine režira film sa naučno fantastičnom tematikom pod nazivom „Bliski susreti treće vrste (engl. Close Encounters of the third kind)“ za koji je on čak napisao i scenario, a film je bio nominovan za sedam „Oskara“, uključujući i onaj za najbolju režiju. 1982. godine Spilberg režira film o prijateljstvu dečaka i vanzemaljca nazvan „E.T.“, koji je postao finansijski najuspešniji film svih vremena, zaradivši 792 miliona dolara. On je se na toj poziciji zadržao, sve dok ga nije nadmašio takođe film u Stivenovoj režiji, a to je „Park iz doba Jure (engl Jurski park)“, sa zaradom koja je iznosila jednu milijardu.

Prva velika nagrada, prvi „Oskar“ on dobija snimanjem filma „Šindlerova lista (engl. Schindler’s list)“ temeljena na istinitoj priči čoveka koji je rizikovao sopstveni život kako bi spasao 1100 ljudi od holokausta. Američki filmski institut je Šindlerovu listu uvrstio na deveto mesto deset najboljih filmova ikada snimljenih.

Spilberg je osvojio i „Oskara“ za režiju još jednog istorijskog filma „Spašavanje redova Rajana (engl. Saving private Ryan)“.

Sledi lista najboljih i najznačajnih filmova koje je Spilberg režirao:

• 1975. god. “Čeljust (engl. Jaws)” sa budžetom od 9 miliona i zaradom od 470 miliona dolara,
• 1977. god. „Bliski susreti treće vrste (engl. Close Encounters of the third kind)“ sa budžetom od 18 miliona i zaradom od 303 miliona dolara,
• 1981. god. “Napadači Lost Arka (engl. Raiders of the Lost Ark)” sa budžetom od 18 miliona i zaradom od 389 miliona dolara,
• 1982. god. “E.T. (engl. E.T. – Extra-Terrestrial)” sa budžetom od 10,5 miliona i zaradom od 792 miliona dolara,
• 1984. god “Indijana Džouns i ukleti hram (engl. Idiana Jones and the Temple of down)” sa budžetom od 28 miliona i zaradom od 333 miliona dolara,
• 1989. god. “Indijana Džouns i poslednji krstaški pohod (engl. Indiana Jones and the last Crusade)”sa budžetom od 48 miliona i zaradom od 474 miliona dolara,
• 1993. god. “Hook (engl. Kuka)” sa budžetom od 70 miliona i sa zaradom od 300 miliona dolara
• god. “Park iz doba Jure (engl. Jurassic Park)” sa budžetom od 63 miliona i zaradom od milijardu dolara,
• 1998. god. “Spašavanje redova Rajana (engl. Saving private Ryan)” sa budžetom od 70 miliona dolara i zaradom od 481 miliona dolara,
• 2002. god. “Suvišni izveštaj (engl. Minority Report)” sa budžetom od 102 miliona i zaradom od 358 miliona dolara,
• 2002. god. “Uhvati me ako možes (engl. Catch me if you can)”sa budžetom od 52 miliona i zaradom od 352 miliona dolara,
• 2005. god “Ratovi sveta (engl. War of the worlds)” sa budžetom od 132 miliona i zaradom od 519 miliona dolara,
• 2008. god “Indijana Džouns i kraljevstvo kristalne lobanje (engl. Indiana Jones and the kingdom of the Crystal Skull)” sa budžetom od 185 miliona i zaradom od 786 milona dolara,
• 2012. god. “Linkolin (engl. Lincolin)” sa budžetom od 65 miliona i zaradom od 275 miliona dolara.

Privatni život ovog režisera

Stiven Spilberg je poznat po tome da se ne ističe mnogo u javnosti pa tako detalje iz svog privatnog života drži u strogoj privatnost. Spilberg je četiri godine bio u braku sa glumicom Emi Irving (engl. Amy Irving). Zanimljivo je da je sudija odbacio kontrovezan predbračni ugovor napisan na savleti, a upravo njihov razvod bio je treći najskuplji razvod poznatih osoba u istoriji. Ejmi je dobila 100 miliona dolara nakon razvoda, a strateljstvo nad sinom Maksom (engl. Max) su bivši supružnici podelili. Odmah nakon razvoda Spilberg je započeo vezu sa glumicom Kejt Čapršou (engl. Kate Chapshaw), koju je upoznao kada ju je odabrao i angažovao za jednu od uloga u filmu “Indijana Džouns i prokleti hram”. Na ludi kamen stali su u oktobru 1991. godine, a Kejt se preobratila u jevrejku kako bi mogla da se venča i u jevrejskoj crkvi. Par zbog velikih poslovnih obaveza uspeva da organizuje život živeći u četiri kuće koje se nalaze na Floridi, Long Ajlandu, Kaliforniji i Istočnom Hemptonu. Njihova porodica je ogromna, a čine je njih dvoje sa sedam dece: sinom Maksom kojeg glumac ima iz predhodnog braka, ćerkom Džesikom koju glumica ima iz predhodnog braka, sin Teo kojeg su usvojili, i čerkom Mikaelom koju su takođe usvojili, i sa svoje troje rođene dece Saša, Sudbina i Savijer.

Zanimljivosti

• Spilberg podržava američku demokratsku stranku i u više navrata donirao je novac ovoj stranci.
• Kako sam obožava naučnu fantastiku, tako je večita tema njegovih filma jeste natprirodno, sustreti sa vanzemaljcima i slično. Pored toga najpostojanija tema njegovih filmova sui  napetost u odnosu između roditelja i dece.
• Spilberg je odbio da režira film “Američki snajperista (engl. American Sniper)”, jer po njemu budžet filma je bio izuzetno mali.
• Prema “Forbsovoj” listi najuticajnijih slavnih ličnosti iz 2014. godine na prvom mestu našao se Stiven Spilberg, koji je sa vrha liste skinuo Opru Vinfri.
• Magazin “Forbs (engl. Forbes)” procenio je Spilbergov život u neto vrednosti od 3 milijarde dolara.
• 2007. godine donirao je jedan million dolara u Izraelu, kao pomoć svima koji osećaju posledice Libanskog rata.
• On je veliki kolekcionar američkog ilustratora i slikara Normana Rokvela (engl. Norman Rockwell), pa tako u svom vlasništvu ima 57 Normanovih slika i crteža.
• Jedan od hobija iz najranijeg detinjstva su mu video igrice, koje igra i dan danas.
• Spilberg se pored režiserskog zanimanja oprobao i kao scenarista i producent.
• On nije bio plaćen za Oskarom nagrađen film “Šindlerova lista”. Ovo je bio najskuplji crno-beli film ikada napravljen, a Spilberg nije želeo da prihvati nijednu uplatu za ovaj film, govoreći da bi to bio krvav novac s’ obzirom da je teme filma holokaust i genocid.
• Spilberg je imao želju da režira čuvenu adaptaciju filma o tajnom agantu 007, međutim dva puta je odbijen od proizvodžača Džejms Bond franšize.
• On pati od dislekcije, odnosno poremećaja sposobnosti čitanja ili razumevanja pročitanog uz očuvanu opštu sposobnost.