Bigrafija glumice Anite Mančić
Anita Mančić je srpska pozišna, televizijska i filmska glumica. Rođena je 30. septembra 1968. godine u Zemunu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Sa njom u klasi bili su i Nikola Kojo, Uliks Fehmiju, Marko Stojanović, Milena Todorović i drugi. Stalni je član Ateljea 212 od 1992. godine, takođe igra i u Narodnom pozorištu u Beogradu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, pozorištu Boško Buha i produkcijama Grad – teatra Budva. Iza sebe ima brojne nagrade, ali se ubedljivo izdvaja nagrada “Žanka Stokić” koju je dobila kao najmlađa glumica, odnosno dobitnica. Tu su i tri nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, četiri Sterijine nagrade i mnoge druge.
Zanimljivo je i to da je dobila glavnu ulogu u francuskom filmu “Pismo za nju” reditelja Romana Gulipa. Ulogu je odigrala sjajno i film je odlično prošao kod publike. U braku je od 2001. godine, mada je sa supugom Bojanom Dedićem, pre braka bila u vezi više od deset godina.
Filmovi, TV serije i pozorište
Uloge koje igra Anita:
- Šta radiš večeras, 1988 (Maja)
- Zaboravljeni, 1990 (Bilja)
- Početni udarac, 1990 (Bilja)
- Kolubarska bitka, 1990 (devojčica)
- Kuća za rušenje, 1991 (Spomenka)
- The Hottest Day of the Year, 1991 (Sonja)
- Bulevar revolucije, 1992 (Lidija, Draganova ženska)
- Nameštena soba, 1993
- Gorilla se kupa u podne, 1993 (Miki Miki)
- Letter pour L…, 1994
- Filumena Marturano, 1996 (Dijana)
- Tango je tužna misao koja se pleše, 1997 (policajka)
- Porodično blago, 1999 (Katarina “Kaća” Ješić)
- Porodično blago 2, 2002
- Novogodišnje venčanje, 2002 (Nada Petrović)
- Najbolje godine, 2003 (Maša)
- Naša mala redakcija, 2003 (Desanka)
- Skela, 2004 (devojka)
- Lift, 2004 (Jelisaveta)
- Buđenje iz mrtvih, 2005 (Džoja)
- M(j)ešoviti brak, 2005 (Dragica)
- Drugo stanje, 2006 (Slađana Dimić)
- Bora pod okupacijom. 2007 (Gina Stanković)
- Uspavanka za dečaka, 2007 (majka)
- Premijer, 2007 (Sofija)
- Ljubav i drugi zločini, 2008 (Nikolija)
- Naša mala klinika, 2008 (Verica)
- Ulica lipa, 2008 (Nensi)
- U sosu, 2010 (Ljubica)
- Sva ta ravnica, 2010 (Marta)
- Montevideo, Bog te video! 2010 (Đurđa)
- Parade, 2011 (Tamara)
- Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem, 2011 (Melita)
- Smrt čoveka na Balkanu, 2012 (Vera)
- Ratovi, 2013 (psiholog)
- Na putu za Montevideo, 2013 (Đurđa)
- Mamaroš, 2013 (Lela)
- Montevideo, vidimo se! 2013
- Top je bio vreo, 2013 (Hatidža)
- Montevideo, vidimo se! TV serija 2014
Izbor pozorišnih predstava:
- Ujka Vanja (Sonja)
- Laža i paralaža (Jelica)
- Boris Godunov (Marina)
- Iza kulisa (Bruk)
- Porodične priče (Milena)
- Na čijoj strani (Emi Štraube)
- Radovan III (Rumenka)
- Čudo u Šarganu (Ikonija)
- Amerika, drugi deo (Mafi)
- Iju, poplava (Gospođa Živković)
- San letnje noći (Luk)
- Odisej (Penelopa)
- Tako je moralo biti (Jela)
- Balkon (Karmen)
- Mileva Ajnštajn (Mileva)
- U potpalublju (Anđela)
- Prevođenje (Sara)
- Rasprava (Karis)
- Nije smrt biciklo (Nadežda)
- Kus petlić (Seja)
- Naši sinovi (Rajko)
- Karolina Nojber (Karolina)
- Kokoška (Ala)
Intervju
- Moja velika želja je da prođem svaki kutak na ovom svetu. Do sada sam obišla zapadni deo planete, a sada se spremam da krenem malo ka istoku. Nisam tamo bila do sada, pa ću se usmeriti ka Japanu, Kini, Australiji. Inače, kada odem na putovanje, bukvalno obilazim sva mesta. Noge mi otpadnu od hodanja. Čak i ne spavam dovoljno, jer se plašim da ću nešto propustiti. Ustanem rano, a kasno se vratim u krevet i onda puna utisaka ne mogu da zaspim. Zato i na putovanjima ostajem mesec dana, da se saživim sa tim ljudima, kulturom, duhom, načinom života.
(Vesti.rs)
- Kao većina naših glumaca, i ja živim od danas do sutra. Ne gradim oreol zvezde. Ova profesija ništa mi nije uskratila, navikla sam se na neizvesnost. Ali iako svoj posao mnogo volim, ne preporučujem ga nikome.
(Puls)
- Ćutanje je stvar mudrosti, stvar izbora. Podjednako je važno i šta govoriš, zašto i kome. Ćutanje i govor su discipline koje treba razvijati, svaku ponaosob. Ponekad je hrabrost govoriti, ali je važna i šta prećutiš. Često razmišljam šta to ljudi pričaju pa ispadnu hrabri, a u stvari mnogo toga prećute. Kada je suviše reči, misao gubi značaj. Treba je izreći precizno, s malo reči.
(Novosti.rs)