Biografija reditelja Emira Kusturice

Emir Kusturica je višestruko nagrađivani reditelj, poznat po filmovima Život je čudo, Dom za vešanje, Podzemlje … Svojim radom stekao je veliki ugled na Balkanu, ali i u inostranstvu.

Rođen je u muslimanskoj porodici 24. novembra 1954. godine. Otac Murat bio je novinar i izjašnjavao se kao ateista. Majka Senka Numankadić radila je kao sekretar u Sudu. Porodica je u to vreme živela u okolini Sarajeva, tačnije u naselju Gorica. Emir je bio sin jedinac.

Još od školiskih dana Emir se zainteresovao za filmove. Na studije odlazi u Čehoslovačku gde pohađa ,,FAMU”, odnosno ,,Filmsku akademiju” u Pragu. Kao reditelj će se istaći još tokom studiranja. Njegov film ,,Genrika”, snimljen po motivima novele Antonija Isakovića, će biti nagrađen u Karlovim Varima na Festivalu studentskog filma. Osim ,,Genrike “, Emir će režirati još dva filma za vreme studiranja. Boravak u Čehoslovačkoj će znatno uticati na Kustuiričin dalji rad, kao i tamošnja kinematografija.

1978. Kusturica će diplomirati i vratiti se u Jugoslaviju, tj u rodno Sarajevo. Počinje da radi na Televiziji Sarajevo, gde nastaje njegov prvi film nakon fakulteta. Kontraverzno ostvarenje nosilo je naziv ,,Nevjeste dolaze” i privuklo je lavinu negativnih komentara, ali i cenzuru zbog slobodnih scena i tabu tema. Nakon ovog spornog filma usledilo je ostvarenje ,,Bife Titanik”, po romanu Ive Andrića i Kusturica ponovo počinje da prikuplja nagrade za režiju.

Foto: mc

Prvi veći uspšeh zabeležio je na Filskom festivalu u Veneciji, osvojivši Srebrnog lava za film ,,Sjećaš li se Doli Bel”. Zlatnu palmu na Festivalu u Kanu osvaja, danas kultnim ostvarenjem ,,Otac na službenom putu”. Za ovaj film je dobio čak i nominaciju za Oskara, u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja, kao i nagradu Gran Pri. Na festivalu u Kanu je nagrađen i za film ,,Dom za vešanje”.

Svi pomenuti uspesi doneli su Kusturici motivaciju i za ozbiljnije projekte. Tako je nastao i film ,,Arizona dream” ( prevod: San o Arizoni ), koji je Kusturica snimio u Americi, a u kojem su glumele velike holivudske zveude Džoni Dep, Fej Danvej i Džeri Luis. I ovaj film je pokupio mnoga priznanja, među kojima je i nagrada na Filmskom festivalu u Berlinu. Osim priznanja, Kusturica će postati i blizak prijatelj sa velikim brojem uglednih ljudi iz sveta filma, ali će se pojaviti i kao član žirija na prestižnim filmskim festivalima.

Između 1995. i 2000. godine snimiće još dva poznata filma ,,Podzemlje” i ,,Crna mačka beli mačor”. I ovi filmovi su poneli mnoga priznanja. 2004. nastaje film ,,Život je čudo”, a za potrebe snimanja pomenutog filma, Kusturica je sagradio Drvengrad, koji je danas poznata turistička atrakcija. Inspirisan ovim poduhvatom, Kusturica je prolongirao izgradnju ,,Kamengrada” ili ,,Andrićgrada” u Višegradu. Takođe osnivač je filmskog festivala ,,Kustendorf” koji se održava u njegovom ,,Drvengradu”.

Osim filmom, Kusturica se bavi i muzikom. Osamdesetih je svirao bas gitaru u bendu ,,Zabranjeno pušenje”, a od 1997. je član sastava ,,Emir Kusturica & No Smoking Orchestra”. Njegovi bendovi su često izvodili numere za filmove koje je režirao. Možda je najčuvenija pemsa ,,Ženi nam se Vukota”, iz filma ,,Crna mačka bveli mačor”. Pomalo se bavi i politikom. Podržavao je ,,Demokratsku stranku” i Vojislava Koštunicu. Otvoreno se protivi proglašenju nezavisnosti Kosova.

Emir Kusturica je i pisac. Do sada je izdao dve knjige ,,Smrt je neprovjerena glasina” i ,,Sto jada”.

Foto: stczlatibor

Šta je rekao o svom poreklu kada je prešao u pravoslavlje

Kada na Balkanu promenite veroispovest, to ne može da prođe bez velike prašine. Slično je bilo i sa Emirom Kusturicom, kada je odlučio da pređe u pravoslavlje. Kršten je u manastiru Savina, na Đurđevdan, 6. maja 2005. godine i tada dobija pravoslavno ime Nemanja.

Kusturica je istraživao svoje poreklo i pri tom je saznao da su njegovi preci bili pravoslavci, ali da su pre dvesta pedeset godina bili primorani da pređu u islam kako bi opstali u teškim vremenima tokom turske vladavine. Reditelj je takođe istakao da mu je ,,vrlo važno kad umre da zna ko je bio”.

Kusturica danas ima bosanskohercegovačko, srpsko i francusko državljanstvo.

Porodica: supruga Maja i deca Stribor i Dunja

Emir Kusturica oženjen je Majom Kusturicom. Maja je filmska producentkinja, koja je radila na filmovima ,,Zavet” i ,,Život je čudo”.

Sa Majom, Emir je dobio dvoje dece, sina Stribora i ćerku Dunju. Stribor je krenuo očevim stopama, ali samo kada je muzika u pitanju. Bubnjar je u bendu ,,Emir Kusturica & No Smoking Orchestra”. Živi u Beogradu i ima sina Janka. Dunja se bavi dramaturgijom, a u žižu javnosti je dospela nakon što je u medijima odjeknuo trač da je u vezi sa Aleksandrom III Karađorđevićem. U novinama su već počeli da je zovi ,,princezna Kusturica”.

Foto: depo.ba

Kusturica o Srebrenici, Bosancima, Trećem svetskom ratu …

Poznati reditelj je često bio u žiži interesovanja, ne samo zbog filmova već i zbog svojih stavova. Pojedini mediji u Bosni i Hrvatskoj su ga čak i napadali, ali se Kusturica trudio da kroz svoju odbranu ne širi nacionalnu mržnju, naročito kada je reč o Bosancima.

Recimo, kada je optužen da se družio sa bivšim jugoslovenskim predsenikom Slobodanom Miloševićem, dok je Srebrenica gorela, Kusturica je rekao da su te tvrdnje netečna, kao i da je Srebrenica i njegova lična tragedija, jer je stradao njegov narod.

Pomenuli smo da se reditelj bavi i pisanjem. Osim izdatih romana, pisao je i razne kolumne. Veliku pažnju javnosti privukao je njegov tekst na temu ,, Kako će početi Treći svetski rat“, objavljen u elektronskim novinama Andrićevog instituta ,,Iskra”. Kusturica svojim tekstom skreće pažnju na rat u Ukrajni, koji zapravo vode Rusija i Amerika, kao i na to šta Amerikanci plasiraju u svojim medijima, kada govore o svojim vojnim ofanzivama u drugim zemljama.

Fimovi Emira Kusturice

Kusturica je sledeće filmove potpisao kao reditelj: Nevjeste dolaze, Otac na službenom putu, Dom za vešanje, Podzemlje, Sjećaš li se Doli Bel, Bife Titanik, San o Arizoni, Crna mačka beli mačor, Život je čudo, Priče super osmice, Zavet, Maradona.

Osim kao reditelj, u pojedinim filmovima se pojavio u manjim, sporednim ulogama, između ostalog i u: San o Arizoni, Jagoda u supermarketu, Valter brani Sarajevo, Vir, Dom za vešanje, Podzemlje, Nevjeste dolaze …

Foto: avaz

Intervjui i citati

Rat je jedno od najvećih preduzeća na planeti.

Veliki ratuju iz koristi, a mi ratujemo iz mržnje.

Novi Beograd koji propušta priliku da prvih šest meseci obeleži 200 godina Njegoša. Da li je to koncipiranje, da se insistira na Konstantinu već šest meseci, a propušta se prilika da se obeleži 200 godina tragičnog junaka kosovske misli.
Utisak nedelje

Svet je tako uređen: jedni ljudi su večno bogati, drugi večno siromašni.
Skandalozno

Ja sam učen, uspješan, ali znam i da ošamarim.
Vreme