Branko Đurić, jedan je od najpoznatijih glumaca sa Balkana, podjednako popularan u svim zemljama stare Jugoslavije. Svoju popularnost stekao je najviše zahvaljujući ,,Top listi nadrealista”, ali i nekim drugim ostvarenjima.
Rođen je u Sarajevu 28. maja 1962. godine u mešovitoj porodici. Otac je bio Pravoslavac, poreklom iz Kruševca, a majka Muslimanka. Zanimljivo je da je Brankov otac bio nesuđeni glumac. Pokušao je da upiše ,,FDU”, ali nije uspeo. Pisao je i pesme, pa je Branko umetničku notu nasledio od oca. Na žalost, Brankov otac je veoma rano preminuo.
Njegova majka, visoko obrazovana žena, takođe je imala veliki uticaj na Đuru. Završila je književnost, a kasnije, kada je ostava udovica, završila je još i ekonomiju i kibernetiku.
Kada je Đuri bilo četrnaest godina, ponovo se udala. Njen novi suprug bio je slikar Branislav Popovac – Pako, čovek koji je takođe oblikovao Đurin pogled na svet. Mladi Đura dosta je naučio o umetnosti od svog očuha.
Branko Đurić nije uspeo da upiše glumu iz prve. Studirao je novinarstvo sve dok nije napokon upisao sarajevsku ,,Akademiju”. Na ,,Akademiji” upoznaje umetnike sa kojima će raditi na kultnoj ,,Audiciji”. Jedan od njegovih profesora bio je Emir Kusturica sa kojim će kasnije i sarađivati.
1981. godine sa emitovanjem počinje i ,,Top lista nadrealista”, koja će ostaviti veliki trag u Đurinoj karijeri. Serija je pre svega bila politička satira, ali je predvidela i neke tragične događaje koji su se desili početkom devedesetih u Jugoslaviji.
Posvetio se i muzici, član je muzičke grupe ,,Bombaj štampa”, koja je aktivna još od 1982. godine. Veliki je ljubitelj rok muzike.
Kada je počeo rat u Bosni, Đura se seli u Sloveniju gde živi i dan danas. U međuvremenu je uspeo da dobije angažmane i u inostranstvu. Nije glumio samo u balkanskim ostvarenjima, stigao je i do drugih evropskih zemalja, ali i Amerike i Holivuda.
Počeo je da se bavi režijom, osnovao producentrsku kuću u Ljubljani, a u Zagrebu privatno pozorište ,,Luda kuća”. Njegov hrvatski kolega i prijatelj, Rene Bitorajac, suosnivač je ovog pozorišta.
Kada govorimo o Đurinoj glumačkoj karijeri, svakako treba pomenuti film ,,Ničija zemlja”, Denisa Tanovića iz 2001. godine. Film je osvojio brojne nagrađe, među kojima je i Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja.
Poslednjih godina se bavi i stend ap komedijom, što je bio i logičan sled okolnosti za glumca koji je poznat pre svega kao komičar. Njegvu predstavu ,,Đurologija” gledalo je više stotina hiljada ljudi širom sveta.
Branko Đurić bio je član žirija u mnogim televizijskim takmičenjima, kao što su ,,Tvoje lice zvuči poznato” i ,,Superljudi”. Vodio je i emisiju ,,Đurine žute minute”.
Bavi se i pisanjem. Izdao je autobiografiju pod nazivom ,,Mojih pedeset”.
Supruga i deca
Brankova prva supruga je Nevena Đurić, sa kojom ima sina Filipa. Filip je danas uspešan fotograf, a u detinjstvu se bavio glumom.
Drugi put, Branko se oženio slovenačkom koleginicom – glumicom, Tanjom Ribič. Par je zajedno glumio u kultnom filmu ,,Kajmak i marmelada”. Imaju dve ćerke: Zalu ( koja je takođe glumica ) i Elu.
Uloge
Iza Branka Đurića Đure je veliki broj ostvarenja, što kao pozorišnog glumca, što kao reditelja.
Kada godovimo o njegovim filmskim i televizijskim ulogama, po kojima je najviše poznat, izdvojićemo:
- Top lista nadrealista – u ovoj seriji tumači više likova
- Audicija – kao Solomon Bićakćić
- Ovo malo duše – kao Ibrahim
- Kuduz – kao Alija
- Kako je propao rokenrol – kao Đura Veselinović
- Video Jela zelen bor – kao poštar Sima
- Gnjurac – kao Ljubinko
- Oda Prešernu – kao Ednan
- Ničija zemlja – kao Čiki
- Kajmak i marmelada – kao Božo
- Mali svet – kao osumnjičeni
- Naša mala klinika – kao Nedim
- Bal kan kan – kao Šefket
- U zemlji krvi i meda – kao Aleksandar
- Montevideo vidimo se – kao Pako
- Ne diraj mi mamu – kao Zlatko
Intervjui
,, … Ne žalim se, bilo je uspona i padova, teško je u našem poslu biti prisutan, ne pasti nisko, a zadržati neku poziciju. Još sam unutra ista budala od prije 35 godina, ali nauči te život da ne ponavljaš iste greške, mogu reći da sam se na taj način promijenio. Uvijek te ljubav čini srećnim… “
N1
,, … Meni je rokenrol nešto posebno i ja sam, ustvari, prvo počeo kao pjevač i svirač u rokenrol bendu. Sebi sam govorio „ja bih radio nešto ovako, od ovoga bi’ živio ili barem nečeg sličnog …“
Buka
,, … Kad mi je organizator predložio da napravimo “stend ap” u Domu sindikata, odmah sam rekao da se bojim da je to prevelika dvorana za mene. Prima oko 1.500 ljudi, plašio sam se da li ću da je napunim. Danas kad imamo iza sebe već šest prepunih dvorana Doma sindikata, i da ima još ljudi koji su ostali bez karata, stvarno sam iznenađen i oduševljen činjenicom da ljudi toliko žele da me vide … “
Telegraf
