Legendarni film koji nosi naziv “Dobar, loš, zao (engl. the Good, the Bad and the Ugly)” sigurno je jedan od najpoznatijih vesterna ikada snimljenih. Ovo je italijanski epski vestern iz 1966-e godine koji je režirao Serdžo Leone. Ovaj film predstavlja treći deo iz kultne dolarske trilogije u kojoj se nalaze i film “Za šaku dolara” iz 1964-te, kao i film “Za dolar više” iz 1965-e godine.
Razvoj filma i njegova produkcija
Kako su prva dva filma ove kultne trilogije postigla ogroman uspeh, šefovi koji stoje iza generalnog distributera filmova “United Artists” ponudili su scenaristi filma Lučano Vičenconiju da im napiše još jedan film slične tematike. Kada su se našli on, režiser porjekta Serđo Leone i producent Alberto Grimaldi nisu imali ideju o čemu bi mogla radnja filma da bude, a ipak ostane nešto novo i orignilano. Tada je Večenconti došao na ideju da snima film o tri razbojnika koja su u potrazi za blagom. Producenti i izdavačka kuća su pristali. Sa “United Artistom” su skopili dogovor da budžet filma iznosi million dolara, a pored svog dela iz te sume, oni su tražili i pedeset posto ukupne zarade filma izvan granica Italije, na šta je produkcija pristala. Kada je započeto snimanje filma, zbog zvezdi u njemu i kompleksnosti isto budžet je proširen pa je nakraju iznosio 1.3 miliona dolara.
Večenconti je napisao scenario za jedanaest dana uz pomoć Ađe i Skrapelija, ali je napustio projekat jer je imao veoma zategnute odnose sa Leoneom. Zanimljivo je da je on svakom od junaka dao neku Leonevu osobinu.
Radni naslov vesterna bio je “Veličanstvene skitnice”, a samo par dana pre početka snimanja promenilu su ga u “Dobar, loš, zao”. Snimanje filma početo je u Španiji gde je film sniman uz pomoć i asistenciju španske vojske. U filmu se pojavljuje čak 1500 članova lokalne vojske. Most koji se dva puta diže u vazduh, španska vojska je morala graditi dva puta. Prvi put zbog greške u snimanju kada je kamerman dao signal da je sve spremno za snimanje, što su vojnici razumeli kao znak da mogu da ga dignu u vazduh. Na svu sreću niko nije povređen, ali je vojska morala što pre izgraditi novi most.
Glumci i kaskaderi angažovani oko ovog projekta bili sui z svih delova sveta. Klint Istvud, Ilaj Volak i Li Van Kif govorili su svoje tekstove na engleskom jeziku, a tim montera je zbog potreba premijera sinhronizovao to na Italijanski. Oni su to tako dobro uradili, da glasovi zaista izgledaju sinhronizovano sa poretima usana iako su u pitanju dva potpuno različita jezika. Svi dijalozi iz filma snimani su u post produkciji filma, da bi se uštedelo kada je budžet u pitanju. Reditelj i Klint su još od ranije imali prilično komplikovan odnos koji je se pogoršao tokom snimanja ovog filma. Razlog za to bila je sinhronizacija zvuka za američku verziju jer su glumci dobili drugačiji scenario od prvobitnog scenarija po kojem su snimali film. To je za posledicu imalo Klintovo odbijanje da čita iz novog scenarija, jer je on insistirao da ostanu pri originalnom.
To nije bio jedini problem sa kojim je se režiser suočio. Naime, on nikako nije mogao da nađe pravo groblje za scenu u kojoj nam je prikazan konačan obračun, pa je unajmio dodatnih 250 vojnika koji su uspeli za samo dva dana da naprave groblje u Karazu.
Što se tiče muzike ona je sjajno urađena u ovom ostvarenju, a glavna tema filma je hit grupe “The Rolling Stones” pod nazivom “Jumpin Jack Flash”. Soundtrak ovog filma jeste tužna balada “The story of a solder” koju sviraju zatvorenici u filmu, a zanimljivo je da se ova pesma zadržala duže od godinu dana na top listama, a na Bilboardovoj listi pop albuma zauzela je četvrto mesto.
Za montažu svih scena u filmu bio je zadužen Nino Baragli, a skraćivanje filma, odnosno izbacivanje pojedinih scena uradio je Džo D’Ostin. Film je dobio i svoje tri verzije, prvobitnu rediteljevu koja traje 179 minuta, italijansku koja je dva minuta kraća i bioskopsku nešto kraću koja traje 161 minuta.
Istvud kao dobar, Volak kao loš i Van Klif kao zao
U glavnim ulozima našli su se trojica fantastičnih glumaca:
Blondi (glumac Klint Istvud) – Blondi je dobar čovek, sjajni lovac nag lave koji se takmiči sa Tukom i Anđeoskim očima kako bi pronašao zakopano zlato. On ne zna gde je zlato zakopano ali zna ima groba u kojem je zakopano, a sa druge strane TUk zna ima groblja na kojem se nalazi. Takvo stanje stvari primorava ih da rade zajedno ako žele zlato. Iako je veoma pohlepan Blondi ima u sebi izraženu osobinu saosećanja. On jako žali za vojnicima koji umiru u ratu.
Istvud kao Blondi
Anđeoske Oči (glumac Li Van Klif) – Anđeoske oči je nadimak članu ekipe koji u sebi nosi najviše orkutnosti. On je zao i nemilosrdan i bez problema ubija sve koji mu stanu na put. On nasilno uspustavlja partnersvo sa Blondijem i Tukom, koji će jedva čekati priliku da se okrenu protiv njega.
Tuko (Ilaj Volak) – Tuko je pomalo komićni ali veoma brbljivi razbojnik kojeg vlasti traže već duži vremenski period. On igrom slučaja uspeva saznati na kom groblju je zakopano blago, ali kako ne zna tačan naziv groba nevoljno pristaje da bude Blondijev partner.
Sporedne uloge tumače: Aldo Đufre, Mario Brega, Antonijo Kazale, Luiđi Pistili, Rada Rasimov, Antonio Kasas, Al Malok, Klaudijo Skarkili, Džon Barta, Molino Ročo i drugi.
Potraga za zlatom može da počne
Radnja filma počinje prateći trojicu muškaraca koji su primorani da zajedno sarađuju kako bi pronašli zlato, ali opet svaki od njih ometa drugih dvojicu kako bi sam uzeo zlato za sebe. Priča nas najpre upoznaje sa Tukom za kojim je raspisana poternica jer je učinio više krivičnih dela. On upoznaje Blondija sa kojim osniva partnerstvo, a Blondi ga dovodi šerifu i uzima pare za njegovo hapšenje. Tada Tuk odlazi kako bi dobio svoju kaznu – bio ovešan, ali ga ovaj ipak u poslednjem trenutku spašava.
Priča uporedo prati i čoveka koji nosi nadimak Anđeoske Oči, a koji saznaje sve o kovčegu koji je sakriven i prepun zlata. Za to vreme Blondiju dosađuje partnerstvo koje je sklopio, pa svog parnera ostavlja samog u pustinji. Ovaj uspeva da preživi i sveti se Blondiju terajući ga da pešači kroz celu pustinju. Tu nalaze vojnika koji je pred smrt Bili Karsona, koji za malo vode odaje lokaciju Tuku gde je skriveno zlato, međutim dok Tuk ide po vodu za vojnika, Blondi saznaje od istog ime groba u kojem je zakopano blago.
Problem za ova dva parnera nastaje kada bivaju uhvaćeni od strane vlasti. Tada se pojavljuje Anđeoske Oči, koji najpre muči Tuka kako bi dobio informaciju o zlatu, a shvativši da svaki od njih ima po pola informacije o lokaciji zlata nudim im partnerstvo. Tada ova trojka zajedno kreće u potragu za čuvenim zlatom…
Vestern koji slavu dobija godinama nakon premijere
U vreme kada je film sniman i prikazivan vesterni nisu bili naročito popularni kod kritičara, tako da je ovaj fenomenalni film dobio podeljenje kritike.
Rodžer Ebert u svojoj recenziji napisao je da filmu koji vredi četiri zvezdice dao je tri, jer je film bio špageti-vestern, pa nije mogao biti umetnost. On je posebno pohvalio režisera ističući “Serđo Leone ustanovio je pravilo kojeg se drži i u filmu “Dobar, loš, zao”. Pravilo je da je perspektiva ograničena na okvire kadra. U važnim trenucima filma, ono što kamera ne vidi, ne mogu videti ni junaci, što daje Leoneu slobodu da nas iznenadi i oduševi.”
Film je dosta bio osporavan i sama sadržina i činjenica da je vestern nije se dopala kritičarima. Danas situacija je drugačija. Mnogi ovaj film smatraju klasikom i jednim od kultnih filmova svetske kinematografije. Dobio je status najpopularnijeg i najpoznatijeg vesterna, a smatra se i najboljim predstavnikom ovog žanra. Na sajtu “Rotten Tomatoes” film je dobio univerzalne pohvale i jedan je od retkih filmova koji se može pohvaliti rejtingom od 100%.
Jedan od najboljih režisera današnjice Kventin Tarentino proglasio je baš ovo ostvarenje najboljim filmom svih vremena u izboru časopisa “Slight & Sound”.
Da li ste znali da je život jednom članu ekipe bio ugrožen čak tri puta?
Glumac Ilaj Volak je čak tri puta bio u smrtnoj situaciji tokom snimanja ovog filma što je i opisao u svojoj biografiji.
- Prvi put zamalo da se otruje tokom snimanja kada je slučajno popio kiselinu koju je neko od članova ekipe stavio u bocu vode. Za ovo Volak je optužio režisera, koji je po njemu sjajan ali nije uspeo da obezbedi članovima ekipe sigurnost.
- Drugi put, Volak zamalo da umre u sceni u kojoj njega vešaju na konju koji beži. Konj je se zbog pucnja prestrašio i počeo da beži, a Valak koji se nalazio na njemu imao je oči i ruke svezane, kao i omču oko vrata.
- Treći put kada mu je život bio ugrožen u pitanju je bila scena kada iskače iz voza zavezanih ruku. Skok je prošao odlično, ali problematičan je bio deo kada je prerezivao lance koji ga vezuju za čuvara. On je postavio čuvarevo telo tačno kako su mu rekli, ali niko od članova ekipe nije znao kako funkcionišu čvrste vozne stepenice koje se nalaze na izbočini svakog vagona. Da je Volak podigao telo u pogrešno vreme, stepenica mu je mogla u sekundi odrubiti glavu.
