Dragoljub Mićko Ljubičić rođen je 1962. godine u Beogradu. Kao dete još , uživao je u tome da nasmeje svoje vršnjake. Sva deca oko njega bila su fino vaspitana kao i on. Imao je kako on navodi lepo detinjstvo. Za to su zaslužni njegovi roditelji otac Slavoljub Cale Ljubičić i majka Vida. Završio je osnovnu školu “Janko Veselinović”, 1976. godine. Zatim je pohađao Nižu muzičku školu “Vladimir Đorđević” i XI beogradsku gimnaziju. Vojni rok odslužio je u Užicu.
Gluma, marketing i muzika
Dok se bavio marketingom, pisanjem, muzikom i scenskim radom, pohađao je studije Pravnog fakuleta u Beogradu . Dragoljub Ljubičić Mićko je glumac i koscenarista “Indeksovog radio pozorišta” od 1984. do 2003. godine. Te 2003. godine odvojio se od grupe i osnovao “Indeksovo pozorištance”, koje je objavilo tri cd-a “Afera ložač”, novogodišnje izdanje 2007. godine, “Želite li da postanete premijer”, parodiju na parlamentarne izbore i izbor Vlade te godine 2007. i muzičku parodiju na Evroviziju, sa političarima kao pevačima, pod nazivom “Vladovizija”.
Takođe je jedan od osnivača marketinške agencije “Tim talenata”, u kojoj je i danas direktor, kreativni direktor i “prezenter” tuđih i svojih talenata. Zajedno sa “Timom talenata” od 1991. do 1993. Učestvovao je u osnivanju i promovisanju “Radio Pingvina”. To je bila prva privatna radio stanica, koja je ujedno odmah postala i najslušanija. Na ovom radiu radio je razne reklame, kao i svoju autorsku emisiju, talk-shou “Kompleksna ličnost – Karabačo Bačardi”.
Dragoljub je autor knjiga “Nacionalni park Srbija” 1 i 2, kao i autorskog CD-a “Truba… i druge priče”. Naravno, ne možemo izostaviti ni kultnu televizijsku seriju “Pozovi M… ili će on tebe”.
Ostvario se i u mnogim filmskim i tv produkcijama. Imao je scenski projekat : seminar – kabare “One stvari”, po tekstu Bernharda Ludviga, koji je odigran preko stotinu puta kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Tu ima ulogu Dr Agoljuba, a premijera je izvedena u Domu sindikata 27. maja 2011. godine. Mićko je isto tako bio i koautor u filmu “ Tito po drugi put među Srbima”, Želimira Žilnika. Zajedno sa Vojom Žanetićem bio je autor “Lekovitog show-a”, produkcije B92, koji je bio emitovan u 12 epizoda, 2015. godine.
Njegova ljubav i prema muzici je evidentna. Dragoljub Ljubičić bavio se muzikom od 1982. godine do 1985. u grupama “ Kapetan Belkanto” i “Petar i zli vuci”. Svirao je gitaru i pevao. Svirali su u KST-u, Dadovu, na Akademiji.
Porodica Dragoljuba Mićka Ljubičića
Dragoljub Ljubičić Mićko nije oženjen, vec skoro dve decenije zivi sa nevencanom suprugom. Njegova supruga je advokat, ne voli medijski da se eksponira i nije iz tog sveta. Mićku je velika podrška u svemu sto radi.
Nezaboravne emisije u kojima je gostovo su 24 minuta sa Zoranom Kesićem i Fajront republlika
24 minuta sa Zoranom Kesićem
Fantastični Dragoljub Ljubičić sve vreme gostovavnja u ovoj emisiji uspevao je da nam izmami osmeh na lice. U 24 minuta sa Zoranom Kesicem pojavio se kao Dr Agoljub, doktor za političare. Poznat je po tome da pravi parodije na vlasti i političare, tako im ni tad nije ostao dužan. Detaljno je izanalizirao svakog političara posebno, i svakom od istih prepisao neku “terapiju”. Na duhovit, zabavan i originalan način uspeo je da nam dočara sve mane ljudi koji obećavaju , a s druge strane da nikog ne uredi i krajnje nesebično zabavi narod i publiku koja ga voli i podržava.
Fajront republika
Neprekosnoven komičar uspeo je fino da zabavi publiku i u emisiji Fajront republika. Omiljen među ženskom publikom zasenio je kako izgledom tako i pričama koje su bile krajnje duhovite. Podsetio nas je na svoje maestralne imitacije Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Bogoljuba Karića itd. Prepričavao je dogodovštine sa snimanja sa Indeksovim radio pozorištem, koliko je bilo ineteresantno na probama, a pogotovo koliko je smeha bilo kada su snimali bez proba. Takodje pokazao je I svoje vokalne sposobnosti i zasvirao i zapevao u godtima kod Zorana Kesića.
Intervju Dragoljuba Ljubičića za portal B92, predstavlja nam njegovo mišljenje o humoru i manipulaciji :
“Pazi humor je, ako znaš da ga koristiš, neverovatno manipulativan. On je nekad oruđe, a nekad I oružje. On je noseća frekvencija koja prodire svugde, jer svi želimo da se smejemo. Tako da u stratu imaš želju I potrebu kao ljudi, samo što nikad nije dovoljno onih kojji mogu da ih nasmeju. A kad si ti taj, imaš moćno oružije u rukama”
