Biografija Danila Lazovića
Danilo Lazović je bio naš poznati glumac, rođen 25. novembra 1951. godine, u Brodarevu. Glumu je završio na Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju. Stekao je popularnost glumeći u mnogobrojnim filmovima i pozorišnim predstavama. Njegova prva najbitnija uloga je bila u TV seriji „Otpisani“, ali će definitivno biti upamćen po ulozi u TV seriji „Srećni ljudi“, gde je igrao ulogu Šćepana Šćekića. Što se tiče pozorišta, do 2001. godine je bio član ansambla Narodnog pozorišta, a igrao je i u drugim pozorištima, kao što su Atelje 212 i Zvezdara teatar. Jedno vreme se i aktivno bavio politikom. Devedesetih godina je bio instruktor dobrovoljcima u bazi u Bubanj Potoku. Takođe, Lazović je bio i član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Zalagao se za uvođenje seljačkog vaspitanja u škole, kao i da veronauka bude obavezan predmet.
Filmovi, predstave, uloge
Neka od ostvarenja, u kojima je glumio Danilo Lazović:
- 1973. Brze godine
- 1974. Košava Žika, radnik na kranu
- 1974. Dimitrije Tucović
- 1975. Otpisani
- 1976. Vrhovi Zelengore
- 1976. Morava 76
- 1978. Dvoboj za južnu prugu
- 1978. Boško Buha
- 1979. Pupinove zvezde
- 1979. Slom
- 1980. Poseban tretman
- 1981. Kraljevski voz
- 1982. Ždrelo
- 1983. Dani AVNOJ-a
- 1983. Rodoslov
- 1984. Pješak u automobilu
- 1984. Lazar
- 1985. Crvena baraka
- 1986. Svečana obaveza
- 1986. Od zlata jabuka
- 1987. Mladost umetnika
- 1987. Pogrešna procena
- 1988. Portret Ilije Pevca
- 1987-1988. Bolji Život
- 1989. Poslednji krug u Monci
- 1989. Krivda
- 1989. Stare granice očevog imanja
- 1990. Jastuk groba mog
- 1990. Početni udarac
- 1990. Zaboravljeni
- 1990. Pokojnik
- 1990. Klaustrofobična komedija
- 1991. Boje slepila
- 1991. Sarajevske priče
- 1993. Raj
- 1993. Tri karte za Holivud
- 1993. Napadač
- 1994. Goli život
- 1995. Nasleđe
- 1995. Sve će to narod pozlatiti
- 1995. Provalnik
- 1996. Ivan
- 1993-1996. Srećni Ljudi – Šćepan Šćekić
- 1998. Džandrljivi muž
- 1998. Nepoznata otadžbina
- 1998-2002. Porodično blago – Bogoljub Gagić “Čerčil”
- 1999. Mejdan Simeuna Đaka
- 2000. Tajna porodičnog blaga – Bogoljub Gagić “Čerčil”
- 2000. A sad adio
- 2001. Virtualna stvarnost
- 2003. Jagoda u supermarketu
- 2003. Kazneni prostor 2
- 2004-2006. Stižu dolari
Nagrade, festival
Od nagrada, koje je osvojio, možemo izdvojiti Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje, koju je dobio 1989., kao i Statuetu „Ćuran“, koju je dobio za ulogu u predstavi „Klaustofobična komedija“. Takođe je od Srpske Pravoslavne crkve, zbog pomoći narodu sa Kosova i Metohije, nagrađen arhijereskom zahvalnicom.
U njegovu čast je 31.oktobra 2013. godine, prvi put održan festival u Priboju, pod nazivom „Dani Danila Lazovića“. Na ovom festivalu se održava takmičenje u govorenju poezije, a pobednik pored povelje „Danilo Lazović“ dobija i novčani deo nagrade.
Smrt
Ovaj glumac je, nažalost, iznenada preminuo 25. marta 2006. godine. Kao uzrok smrti je naveden infarkt. Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu je održan komemorativni skup, ali niko nije držao govor, jer je to bila želja porodice. Tokom komemoracije je preko razglasa pušten monolog Danila Lazovića , u poemi Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet Cara Lazara“.
Citati
-
„Mi smo više od pola veka u nečemu, u čemu nikada nismo bili. Realno je da smo uvek bili jedna monarhija, u okviru koje je srpska crkva i naš Patrijarh bio onaj, kod koga se ide po blagoslov, za svaki čin koji želite uraditi. Postojao je jedan prirodni i Bogu dragi sklad. A eto, jedno 60 godina smo u situaciji, koju ni najvećem neprijatelju ne bi poželeli.“
(Danilo Lazović , TV intervju)
