Mnoge holivudske zvezde dožive vrhunac početkom svoje karijere, ali polako to sve bledi dok nakon nekoliko decenija konačno ne padnu u zaborav. Ali to nije slučaj sa Hemfrijem Bogartom. Njegova karijera imala je suprotan put, on je tek u srednjim godinama postao popularan i najplaćenija zvezda Holivuda, a čak i danas pedeset godina nakon srmti on važi za jednu od najvećih megazveda u istorjii filma.
Detinjstvo i obrazovanje
Hemfri Bogart (engl. Humphrey Bogart) je rođen 25-og decembra 1899-te godine u Njujorku. Njegov otac Belmont bio je poznati hirurg, a njegova majka Maud je bila komercijalni ilustrator. Njegova porodica je živela u otmenom stanu, a imali su i vikendicu u Njujorku. Hemfri je imao dve mlađe sestre Frances i Katarinu Elizabetu. On i njegove sestre odgajani su bez neke velike ljubavi i osecanja jer su im roditelji stalno bili zauzeti, a zajedničko vreme kod kuće provodili su svađajući se. U periodu odrastanja Hemfrija su vršnjaci stalno zadirkirivali što zbog njegovim uvojaka, što zbog slika na kojima je morao da pozira za majku. Pošto je odrastao u bogatoj porodici, on je pohađao privatne škole što je tipično za američke bogataške porodice. Bio veoma nezainteresovan za školu, a interesovanje je pokazivao jedino za pecanje. Kada je upisao prestižni koledž „Philips Academy“ on je počeo da uči i da se priprema za koledž. Njegovi su se nadali da će moći da upiše i završi „Jejl“, ali su ga izbacili 1918-te godine. U javnosti su plasirane dve priče zašto je izbačen: po jednoj priči on je bacio direktora na pod, a druga priča kaže da ga je otac ispisao jer je loše učio i ponašao se bahato.
Njegovi roditelji su bili vidno potrešeni i razočarani jer su sa svog sina imali velike planove, međutim kako nije bilo drugog izbora Bogart se u proleće 1918-te godine prijavio u Mornaricu SAD. Tamo je se odlično snašao, a bio je zadužen na brodu, odnosno bio je mornar koji je bio zadužen da prevozi američke jedinice nazad iz Evrope u SAD. U Mornarici on je zaradio i svoj prepoznatljivi ožiljak, ali je i razvio karakteristino šaptanje.
Karijera u pozorištu i prvi filmski početci
Nakon mornarice Bogart se vraća kući gde zatiče svog oca u jako lošem zdravstvenom stanju. I njihova finansijska situacija je bila vidno lošija nego kada je on otišao u Mornaricu pa je zato rešio da se odmah zaposli kako bi pomogao svojom porodici. Pa tako radio je kao brodar i kao prodavač obveznica. Tokom svog detinjstva on je se družio sa Bilom Bredijem mlađim, a zanimljivo je da je tokom svih ovih godina sa njim ostao u prijateljskim odnosima. Njegov otac je radio u zabavnoj industriji, pa je Hemfri dobio posao u firmi koju je otvorio Vilijam Bredli. Pokušao je da radi poslove scenariste, reditelja i producenta ali nijedan od ovih poslova mu nije išao od ruke. Zbog toga on rešava da se okuša i u glumi, pa 1921-ve godine doživljava pozorišni debi u predstavi “Drifting” kao japanski batler. Nakon ove on je dobio uloge u još par predstava, a zanimljivo je ne samo da mu se gluma dopala, nego mu je išla od ruke. Uporedo sa prvim pozorišnim početcima, on je postao i alkoholičar.
Odgajan u bogatoj porodici bio je uveren da je gluma ispod nivoa džentlmena pa je se tim poslom bavio samo da bi zaradio dodatan novac. Zato nije želeo ni da uzmia časove glume, iako je uživao glumeći. On je u period od 1922-ge do 1935-te se pojavio u dvadesetak Brodvejskih predstava gde je uglavnom tumačio sporedne uloge. Na početku karijere on je dobijao uglavnom pozitivne kritike, a publika je bila oduševljenja sa njegovim performanisama. Godine 1929-te pozorišne predstave su bivale otkazivane, pa se Hemfri zaputio ka Holivudu sa još par pozorišnih glumaca. Njegov filmski debi bio je 1928-e godine u kratkom filmu “Grad koji pleše”. Dve godine kasnije ponovo se pojavljuje u jednom kratkom filmu, gde mu je partnerka bila Džoun Blondel. 1930-te godine on potpisuje ugovor sa kompanijom “Foks”, a narednih pet godina on je pored filmskih uloga dobijao i uloge u pozorištu.
Holivudski uspon Hemfrija Bogarta i osvojeni “Oskar”
Godine 1936-te pojavljuje se filmska verzija predstave “Okamenjena šuma”, gde su svi kritičari zapazili Bogarta i dali mu odlične ocene za njegovu ulogu u filmu. Tada on prelazi u “Varner Bros” studio gde pretežno dobija uloge u kriminalističkim trilerima. Problem je bio što većina dobrih filmova završavala je kod školovanih glumaca, a Hemfri je glumeo u onome što mu je preostajalo. Tih godina on je uglavnom dobijao epizodne i sporedne uloge u filmovima. Njegov glumački proboj došao je 1941-ve godine u filmu Raula Volša pod nazivom “VIsoka Sijera”, gde je tumačio prilično kompleksan lik. Pored sjajnih ocena za to kako je odglumeo gagstera, ovaj film je značajan jer je učvrstio njegovo prijateljstvo i profesionalni odnos sa Džonom Hjustonom. Zahvaljujući tom prijateljstvu on glumi u redtiljeskom prvencu Hjustona – “Malteški soko”, koji postaje pravi hit u bioskopima, a film postaje pravo remek delo. Već tada nije bilo osobe u Holivudu koja nije čula za Hemfrija.
1942-ge godine on glumi u svom najuspešnijem filmu, odnosno u “Kazablanci”. To je bila njegova prva romantična uloga, gde je glumio zajedno sa Ingrid Bergman, Pol Henridom i Klod Rejnsom. Da je izvrstan glumac on je dokazao odglumevši sjajno sve ljubavne scene sa Bergmanovom, koju privatno nije podnosio. “Kazablanka” je osvojila “Oskar” za najbolji film, a Hemfri je bio nominovan za najboljeg glavnog glumca. Iako ga nije osvojio, to mu je donelo veliki uspeh, jer mu je plata povećana na 460 hiljada dolara nedeljno čime postaje najplaćeniji svetski glumac, a studio “Film” ga stavlja na četvrto mesto na studijskom posteru. Na snimanju filma “Imati i nemati” on upoznaje Lauru Bakan u koju se odmah zaljubljuje. Njih dvoje i započinju ljubavnu aferu iako je ona bila čak 26 godina mlađa od njega, a on bio u braku sa svojom trećom ženom. Godine 1946-e njih dvoje su se zajedno pojavili u još jednom filmu, a u pitanju je bio “Duboki san”.
Hemfri u filmu “Kazablanka”
Sa uspehom “Kazablanke” je bilo jasno da je on sada veliki i oformljeni glumac, pa je tako i dobijao velike uloge, međutim 1948-e godine odlučuje da sam oformi svoju produkcijsku kuću pod nazivom “Santana Productions”. U svojoj firmi Hemfri je glumeo u pet filmova koji su imali solidan uspeh, ali nisu zaradili puno para. Zato 1955-te godine on prodaje kompaniju za million dolara. 1951-ve godine on je snimio film “Afrička kraljica”. Film je sniman u Africi, a interesantno je da je cela glumačka ekipa obolela od dizenterije, jedino Hemfri i Hjuston bili su pošteđeni ove bolesti jer nisu pili vodu nego viski. Uloga Čarlija donela mu je prvog i jedinog “Oskara” u karijeri, a sam Bogart je smatrao ovaj film najboljim svojim filmom u celoj karijeri. Hemfri je i 1954-te bio nominovan za “Oskara” a u pitanju je film “Pobuna na Keju”. Poslednji filmovi koje je Bogart snimio bili su “Leva ruka Boga”, “Časovi očaja” i “Težak pad”.
Zanimljivosti o Bogartu:
- Malo je poznato da je ovaj sjani američki glumac bio odlčan šahista. On je bio član Šahovske federacije SAD-a.
- Sa Helen Menken venčao se 20-og maja 1926-te godine u Njujorku, a razveo samo godinu dana kasnije. 3-eg aprila 1928-e godine on se ženi sa Meri Filips, sa kojom se razvodi devet godina kasnije. Sledeće godine on se ženi sa Mejor Methot, koja je imala ozbiljnih problema sa alkoholom. Jednom prilikom usled svađe ona je čak i zapalila kuću i ubola Hemfrija nožem. Par je se razveo 1945-e godine.
- Bio je jedan od osnivača “Rat Packa”.
- Bakan Lauru – majku svoje dece Bogart je upoznao dok je još bio u braku, a venčali su se odmah po okončanju njegovog trećeg braka. 1949-te godine dobili su prvog sina Stivena Hemfrija Bogarta, a 1952-ge ćerku Lesli.
- Hemfri je bio liberalni demokrata.
- Od oca je nasledio zlatni prsten kojeg je uvek nosio, pa čak ga nije skidao ni za potrebe snimanja scena u filmovima.
- Jako je zanimljivo to da je on izvodio i radijske adaptacije nekih od njegovih najpoznatijih filmova, kao što je „Kazablanka“.
- Bio je visok 173 cm.
- Bogart nije bio umišljen, nije voleo da gleda svoje filmove i nije išao na njihove premijere.
- Godine 1955-te dijagnostikovan mu je rak jednjaka. Naredne godine operisao se, međutim ni operacija ni hemoterapija nisu mogle da zaustave bolest.
- Hemfri je umro u 57-oj godini života, 14-og januara 1957-e godine. Njegovi kremirani ostatci sahranjeni su na groblju u Glendaleu.
- Film ”Do poslednjeg daha” iz 1960-te godine je prvi u nizu filmova u kojima se odaje počast Hemfriju Bogartu.
- Godine 1997-e poštanska služba SAD-a izdaje markicu sa Hemfrijevim likom.
Najbolji citati iz filmova
Hemfri Bogart je ostao upamćen kao glumac čije su uloge uglavnom bili zanimljivi likovi, čiji se citati i dan danas nisu zaboravljeni i često se spominju u svakodnevnom govoru. Američki filmski institut je u svojoj listi 100 najboljih filmskih citata svih vremena uvrstio čak pet citata koje je Hemfri rekao u svojim filmovima. Ujedno on je glumac sa najviše citata na ovoj listi. Evo koji su to citati koji se nalaze u top 100:
- „U tvoje zdravlje mala.“ iz filma „Kazablanka“ na petom mestu,
- „Stvar od koje se sastoje snovi“ iz filma „Malteški soko“ na četrnaestom mestu,
- „Luis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva“ iz filma „Kazablanka na dvadesetom mestu,
- „Uvek ćemo imati Pariz“ iz filma „Kazablanka“ na četrdeset trećem mestu,
- „Od svih lokala u gradovima u celom svetu, ona uđe u moj.“ iz filma „Kazablanka“ na šezdeset sedmom mestu;
