Kevin Spejsi je bio najmlađi od troje dece rođene u Južnom Orindžu u Nju Džersiju. Njegov otac Tomas imao je posao kao tehničar zbog kojeg se sa porodicom često selio iz mesta u mesto. Kao mali Spejsi nije ni sanjao da će izgraditi vrhunsku karijeru nagrađenu sa čak dva “Oskara”. Poznat je po tome da ne voli da meša “posao i zadovoljstvo” pa se tako ceo život trudi da njegov lični – privatni život bude u skroz drugačijoj sferi od poslovnog. Pročitajte da li i kako mu to polazi za rukom u biografiji koja sledi.
Porodica i detinjsto Spejsi Kevina
Kevin Spejsi Fovler (engl. Kevin Spacey Fowler) rođen je 26-og juna 1959-te godine u Južnom Orindžu u Nju Džersiju. Otac mu je Tomas Džefri Fovler po zanimanju tehničar, a majka Ketlin Spejsi je sekrearica. On je najmlađe dete svojih roditelja, a pored njega imaju još dvoje dece. Njegov otac je veći deo života bio nezaposlen, a kada bi dobijao posao često je morao da se seli jer je uvek u pitanju bio posao u nekom drugom gradu. Zbog toga Spejsi je veći deo svog detinjstva proveo seleći se iz mesta u mesto. Kada je imao četiri godine njegova porodica se skrasila u Južnoj Karliforniji. Bio je problematičan dečak. Jednom prilikom je spalio sestrinu kućicu na drvetu, a i izbačen je nakon što je bacio gumu na drugog učenika izbačen je sa vojne akademije.
Kada su ga izbacili sa akademije upisuje srednju školu “Chatsworth”. Tu je polako zavoleo glumu, pa je čak učestvovao u školskom mjuziklu “Moje pesme, moje snovi”. Tada je već počeo da se ozbiljno okreće ka glumi i razmišlja o njoj kao o svom životnom pozivu. Upravo zbog toga odlučio je da uzme majčino devojačko prezime – Spejsi, jer je mislio da je mnogo zvučnije i da sa ovakvim umetničkim imenom imaće veće šanse da dobije uloge.
Neuspeli pokušaji da se domogne slave
Kevin je bio čvrsto rešio da postane vremešan glumac i najpre je krenuo kao “stand – up” komičar. Mislio je da je to najbolji način da se lako probije i stigne do Holivuda. Međutim sam je se uverio da nije sve baš kako mu se čine. Naime, njegovi nastupi su bili posećeni ali to nije bilo nizbiliza onako kako je on želeo, a kritičari koji su gledali njegov performans mislili su da nije dovoljno ubedljiv kao glumac. Nije želeo da odustane od svog najvećeg sna, i zbog toga je rešio da uzima časove glume. On se upisao u glumačku školu “Julliard” 1979-te godine. Nakon tri godine provedene u školi, bio je spreman da krene sa angažovanjima u nekim ozbiljnijim projektima. 1981-ve godine on je debitovao u pozorištu gde je oduševio sve prisutne, pa je sledeće godine već stigao do Brodveja.
Polako počeo je da stiče potrebno iskustvo, a posećenost njegovih nastupa samo mu je išla u prilog. Veoma brzo je došao i njegov debi na televiziji u drugoj sezoni serije “Crime story”. Sada kritičari su bili oduševljeni njegovom glumu i bilo je samo pitanje vremena kada će napraviti veliki proboj na svetsku scenu.
Vrhunska glumačka karijera nagrađena sa čak dva “Oskara”
1986-te godine imao je svoj filmski debi koji je bio veoma mali. U pitanju je bio film “Heartburn” u kojem je tumačio lopova iz prodavnice. On je tada i dalje nastupao na Brodveju, ali je aktivno išao na kastinge čekajući da krene njegova karijera na filmskom platnu. Iako ga otac nije podržavao i stalno ga je sputavo govoreći da nema talenta Spejsi nipošto nije odustajao. Upornost i volja doveli su ga da 1988-e godine dobije ulogu u čak tri filma. Tako igrao je zajedno sa Džekom Lemonom u televizijskom filmu “Ubistvo Meri Phagan”, a dobio je i ulogu milionera udovca u seriji “Zakon u Los Anđelesu”. Sledeće godine briljirao je u komediji “Niti vidim, niti čujem”, a iako mu je krenulo na filmskom platnu on nije želeo da napusti pozorište. 1991-ve godine osvojio je “Toni” nagadu za svoj portret ujka Lujia u brodvejskom hitu Nila Simona.
Početkom devedesetih on je već stekao određeni status u Holivudu, i bilo je samo pitanje vremena kada će stići i prva glavna uloga. Izdvojio se kao sjajan karakterni glumac pa je bilo lako dodeliti mu neku veću ulogu. Najpre je dobijao uloge u komedijama poput “Osveta na Holivudski način” i “Glengarry Glen Ross”. 1994-te godine tumačio je lik Hari Kinglsa u filmu “Čelični Vil”, a iste godine sjajno se snašao u komediji “The ref”. U poznatom američkom trileru “Sedam” kojeg je režirao sjajni Dejvid Finčer imao je prilike da glumi zajedno sa Morganom Frimenom, Bred Pitom i Gvinet Paltrou, a tumačio je ulogu glavnog negativca čime je pokazao da se savršeno snalazi i u ulogama nešto mračnijeg tipa. On je bio serijiski ubica koji je kažnjavao ljude koji su po njemu počinili neki od sedam smrtnih grehova, a njegov performans je dobio sjajne kritike. Iste godine izlazi film “Dežurni krivci” koji je postao veliki bioskpski hit i dobio sjajne kritke od kritičara. U njemu Spejsi je ponovo tumačio negativca, ovoga puta kriminalca Verbala Kinta, a ova uloga mu je donela i prvog “Oskara” u karijeri u kategorji najbolji sporedni glumac. Sada nije bilo sumnje da je Kevin odličan glumac koji sa svojom glamuroznom glumom može izneti svaku ulogu. “Oskar” je za njega značio da se probio u sam vrhu Holivudskih glumac, kao i to da za njega nema zime jer vodeći svetski reditelji su hteli da sarađuju sa njim.
Iste godine sjajno se snašao u filmu “Smrtonosni virus”, a sledeće godine zapažen je bio njegov nastup u filmskoj drami “Vreme za ubijanje” u kojoj je tumačio jednu od naslovnih uloga zajedno sa Sandrom Bulok, Metrju Mekohanijem i Samjuelom L. Džeksonom. TIh godina on osniva i svoju produkcijisku kuću pod nazivom “Trigger street production”, a 1996-te godine oprobao se i kao reditelj u filmu “Albino aligator”. Film nije doživeo veliki uspeh, ali kritičari su ga pohvalili kao veštog režisera koji ume da savršeno servira priču. Krajem devedesetih nastavio je angažmane u sjajnim filmovima poput filma “Pregovarač” i “Život jedne bube”. 1999-te godine bio je glavni akter filma “Američka lepota” koji je imao fantastični uspeh. Film u režiji Sem Mendiza pored toga što je postigao neverovatan komercijalni uspeh zaradivši preko 350 miliona širom sveta i pohvale od kritičara, osvojio je i “Oskara” u kategoriji najbolji film. Ovo nie bio jedini “Oskar” jer ovaj film je osvojio ukupno pet “Oskara” među kojima je bio i drugi “Oskar” za Kevina ovoga puta u kategorji najbolji glavni glumac. Nedugo zatim on dobija i svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu.
Blagi pad popularnosti i angažovanje oko pozorišta “Old Vic”
Početak novog milenijuma je bio nešto lošiji za Spejsija jer filmovi u kojima se pojavio nisu beleži uspeh, neki su doživeli čak pravi fijasko. Pa tako prvi film koji je snimio početkom novog milenijuma bio je “Šalji dalje” koji nije prošao dobro ni kitički ni kod publike.2001-ve godine dobio je angažman u adaptaciji romana Eni Pru pod nazivom “Luka ljubavi” koja je katastofalno prošla na bioskopskim blagajnama ne mogavši da pokrije proizvodne troškove. Iste godine tumačio je glavnu ulogu u naučno fantastičnom filmu “Kej paks”, a sledeće godine je sarađivao na projektu kao pripovedač. 2004-te godine izlazi muzička drama “Iza mora” u kojoj je tumačio pevača Bobija Darina, a pored toga on je učestvovao in a scenariju filma ali je pomogao i u režiji istog. On je čak vežbao pevanje i sam otpevao numere koje se nalaze u filmu. Iako su kritičari imali brojne zamerke za njegov angažman u ovom filmu, a kao najveću su naveli tu da je Spejsi jednostavno prestart za glavnu ulogu u filmu on je dobio nominaciju za “Zlatni globus” za svoj performans u ovome filmu, a sam je izjavio da se ponosi filmom i da je ovo jedan od projekata u kojem je najviše dao sebe.
Dve godine kasnije ponovo je tumačio glavnog negativca odnosno Leksa Lutora u naučno fantastičnom filmu “Povratak supermena”, gde je dobio sve pohvale za svoj performans. Iako je nov milenijum počeo nešto lošijim filmovima on je aktivno radio na nekim drugim projektima. Tih godina počeo je da režira i producira filmove, a 2003-e godine otišao je u London gde je postao reditelj pozorišta “Old Vic”. To je jedno od najstarijih pozorišta u Engleskoj koje je veoma ugledno i zbog velikog doprinosa koji je Kevin dao pozorištu odlučilu se da njega imenuju za umetničkog reditelja. On je počeo da radi taj posao izjavivši da je oduševljen svojim novim poslom i da mu se posao reditelja u pozorištu veoma dopada. 2005-te godine režirao je svoju prvu predstavu koja je kritičara podelila u dva Debora. U sledećoj predstavi on je i glumio, a kritičari su se složili da je mnogo ubedljiviji kao glumac nego kao reditellj. Sa sledećim projektom “Ričardom II” on je uspeo da dobije sve pohvale, ali je zato već sa sledećim projektom doživeo pravi fijasko. Njegov rad u pozorištu praćen je oscilacijama, od fantastične predstave do potpunog promašaja. Ipak ono što karakteriše Spejsija jeste upornost tako da nije odustao, a njegov rad doveo ga je do toga da se jedna njegova predstava prikazuje na Brodveju. Ipak on nije odustao od filmske karijere i nastavio je da nastupa u holivudskim filmovima. Poslednji filmovi u kojima je imao zapaženije uloge jeste komedija “Kako ubiti svog šefa” koja je fantastično prošla kod publike pa je Kevin reprizirao svoju ulogu Dejva Harkera u nastavku filma, a sjajano je prošao i njegov angažman u tv seriji “Kuća od karata” na kojoj je angažovan poslednje tri godine. Trenutno snima film “Devet života” u kojem ima priliku da sarađuje sa prelepom Dženifer Garner.
Sve o Spejsijevom privatnom životu
Iako vodi prilično miran privatan život i trudi se da u svakom trnutku odvoji profesionalni od privatnog života, slobodno možemo reći da ima veoma kontrovezan privatan život. Naime, žuta štampa naprosto voli da se bavi njegovim privatnim životom, a posebno činjenicom da je još uvek neoženjen. On je tokom svoje glumačke karijer imao dosta uloga u kojima je tumačio homoseksualce pa zbog toga mediji su često pisali da je i sam pripada ovom taboru, kao i da je to jedan od razloga zašto se nikada nije ženio. Novinari su ga često prozivali, raspitivali se o njegovoj seksualnoj orijentacije, ali sjajni glumac nikada nije želeo javno da komentariše njihove navode. Svi se slažu da mu je ovo pametan potez jer tako je zaintrigirao javnost i stavio sebe u žižu interesovanja čime mu je porasla samo još više popularnost. Poznato je da je bio u vezi sa glumicom Ejpril Vinčelije, kao i sa scenaristkinjom Dijan Drejer, ali on nikada javno nije želeo da komentariše ni jednu ni drugu svoju vezu. Mnogi glumci u Holivudu prosto su oduševljni sa time kako Kevin uspeva da sjajno kontroliše svoj privatan život sakrivajući sve bitne informacije od novinara. Spejzi je aktivno podržavao kampanju bivšeg američkog predcednika Bila Klintona koji je njegov jako dobar prijatelj.
Od skoro Kevin je počeo da daje časove glume preko interneta. Naime, on je osnovao kompaniju zajedno sa Dejvidom Rodžierom i Aronom Rasmusenom, a cilj ove kompanije jeste edukacija mladih u oblasti glume. Ovo je jedan novi vid edukacije koji su zajedno smislili, a komapanija se zove “MasterClass”. Povodom svog angažovanja u ovoj kompaniji Kevin je izjavio: “Učitelji, mentori i ostali koji su mi davali mogućnosti kako je vreme prolazilo, učinili su da se osećam blagosloveno jer su me naučili lične težnje ka najboljem. Od Džoa Papa do Alana Pakule, Sema Mendeza i Brajana Singera, mnogo sam naučio svojim učešćem u njihovim master-klasama, a sada će MasterClass uzeti moja iskustva i kombinovati ih na način koji mi dozvoljava da ih podarim drugima”.
