Biografija Predraga Milinkovića
Predrag Preža Milinković je bio srpski glumac, najpopulraniiji epizodista u domaćim filmovima. Rođen je 20. avgusta 1933. godine u Beogradu. Život je proveo na Dorćolu. Nikada nije glumu studirao, već je bio student Filozofskog fakulteta, ali je bio veliki filmofil i počeo da se bavi glumom. Uvek je imao sporedne uloge, a igrao je u preko 200 filmova i sarađivao sa oko stotinu reditelja. Ali bez obzira na to što nije dobijao glavne uloge, bio je veliki profesionalac u svom poslu. Milinković je igrao i u velikom broju koprodukcionih filmova. Inače, bio je izuzetno cenjen u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, gde je za tri godine, koliko je boravio tamo, dobio 5 glavnih uloga u filmovima.
Što se tiče uloga, najpoznatiji je po ulozi batlera Dezmonda, pomoćnika Ripa Kirbija u serijalu televizije Beograd. Pored toga ,što su ga često zvali “Dezmond” zbog istoimeneu loge, imao je nadimak i “El kabalero”, jer je bio odličan igrač flamenka i ostalih latino-američkih igara. Zanimljivo je da je ovaj glumac govorio dosta jezika, kao što su španski, engleski, italijanski i portugalski. Iza njega je ostala i knjiga, pod nazivom “Susreti”, koju je objavio 1997. godine, a u kojoj je opisao susrete saz animljivim ljudima, koje je upoznao tokom radan na filmu.
Filmovi
Ostvarenja u kojima je igrao Predrag Milinković:
- 1958. La Tour, prendsgarde!
- 1958. Oluja
- 1960. Daj šta daš
- 1963. Grad
- 1964. Marš na Drinu
- 1965. Ko puca otvoriće mu se
- 1966. San
- 1966. Povratak
- 1967. Kad budem mrtav i beo
- 1967. Jutro
- 1967. Divlje seme
- 1967. Nemirni
- 1967. Pošalji čoveka u pola dva
- 1967. Prazni
- 1967. Buđenje pacova
- 1968. Sirota Marija
- 1970. Čedomir Ilić
- 1970. Siroma’ sam al’ sam besan
- 1971. Osceola
- 1972. Ludi ujka
- 1972. Breme
- 1972. Kisa
- 1973. Kamiondžije
- 1973. Naše priredbe
- 1973. Opasni susreti
- 1974. Košava
- 1974. Dimitrije Tucović
- 1975. Dole sa oružjem
- 1975. Andesonvil – Logor smrti
- 1974-1975. Otpisani
- 1975. Đavolje merdevine
- 1975. Pesma
- 1976. Povratak otpisanih
- 1976. Devojački most
- 1976. Vojnikova ljubav
- 1976. Sve što je bilo lepo
- 1976. Čuvar plaže u zimskom periodu
- 1976. Grlom u jagode
- 1978. Tamo i natrag
- 1978. Povratak otpisanih
- 1979. Nacionalna klasa
- 1980. Kotorski mornari
- 1980. Husinska buna
- 1980. Došlo doba da se ljubav proba
- 1980. Vruć vetar
- 1981. Lov u mutnom
- 1981. Svetozar Marković
- 1982. Moj tata na određeno vreme
- 1982. Priče iz radionice
- 1983. Zadah tela
- 1983. Balkan ekspres
- 1984. Malambo
- 1984. O pokojniku sve najlepše
- 1984. Varljivo leto ’68
- 1984. Kamiondžije 2
- 1985. Uzmi pa će ti se dati
- 1985. Lude godine 7
- 1985. Držanje za vazduh
- 1985. Ćao, inspektore
- 1985. I to će proći
- 1985. Život je lep
- 1986. Dobrovoljci
- 1987. Soba 405
- 1987. Vuk Karadžić
- 1987. Hajde da se volimo
- 1988. Čavka
- 1988. Suncokreti
- 1987-1988.Bolji život
- 1988. Tesna koža 3
- 1989. Boj na Kosovu
- 1989. Drugarica ministarka
- 1989. Balkan ekspres 2
- 1990. Hajde da se volimo 3
- 1991. Smrt gospođe ministarke
- 1991. Noć u kući moje majke
- 1991. Sekula se opet ženi
- 1991. U ime zakona
- 1991. Bolji život 2
- 1991. Svemirci su krivi za sve
- 1992. Mi nismo anđeli
- 1992. Devojka s lampom
- 1992. Sekula nevino optužen
- 1993. Metla bez drške
- 1993. Tri kartezaHolivud
- 1993. Policajac sa Petlovog brda
- 1994. Biće bolje
- 1994. Dnevnik uvreda 1993
- 1993-1994. Srećni ljudi
- 1994. Policajac sa Petlovog brda
- 1995. Svadbeni marš
- 1995. Kraj dinastije Obrenović
- 1995. Otvorena vrata
- 1995. Podzemlje
- 1995. Tamna je noć
- 1995-1996.Srećni ljudi 2
- 1996-1997. Gore dole
Intervju
-
Ovaj glumac, koga su svi znali, ali mu niko ime nije znao je ovako govorio o epitetu “epizodista”, koji ga je pratio kroz čitavu karijeru: “Ja ne biram, već sve što mi ponude, ja prihvatam. Ali, mislim da je to bolje, nego da igram veće uloge. Kada glumac može birati, onda uzima ono što mu odgovara, a pitanje je koliiko je to kreativno. Treba napraviti nešto od onoga što morate raditi. Dok je o kompleksima pričao ovako: “Nemam komplekse u odnosu na druge glumce koji tumače veće i glavne uloge. Posao koji radim je častan.”
Milinković je preminuo 4.aprila 1998. godine u 64-oj godini. Kažu da u glumi ne postoji velika i mala uloga, već samo glumci koji su veliki i mali. Predrag Milinković će svakako biti upamćen kao veliki glumac.
