Robin Vilijams je američki glumac koji je svoju karijeru započeo kao stand up komičar, a koračajći sitnim ali stabilnim koracima polako je izgradio uspešnu filmsku karijeru. Nažalost, Robin od avgusta prošle godine nije više sa nama, ali ako želite da pročitate više o njegovom životu i radu, kao i o tome kako je umro pročitajte biografiju koja sledi.
Kratka biografija Vilijamsa
Robin Vilijams (engl. Robin Williams) je rođen 21-og jula 1951-ve godine u Čikagu. Njegova majka bila je Lori Mek Laurin bivši model, a otac Robert Fitdžerald je bio rukovodeći organ u kompaniji Ford. Kao mali bio je veoma povučen i stidljiv, a veoma teško je sklapao nova prijateljstva. Krajem 1963-e godine Vilijamov otac biva prebačen u Detrodit, gde su živeli na velikoj farmi koja se prostirala na dvadeset hektara. Pošto mu je otac radio po ceo dan, kao i njegova majka oni su zaposli služavku koja je pravila društvo mladom Vilijamsu. Četiri godine kasnije, njegov otac uzima prevremenu penziju i sa porodicom se seli u Kaliforniju gde Vilijams završava srednju školu.
Srednju školu je završio 1969-te godine, a njegove kolege su ga izabrale za “Najsmešnijeg” u njihovoj klasi. Posle mature on je upisao muški koledž u Kaliforniji, gde je studirao političke nauke, ali kako ga je gluma privlačila on se kasnije prebacuje na glumu koju je pohađao tri godine. On školu napušta 1976-te godine, a njegov učitelj Džerald Fridman napominje da je Robin pravi genije, ali da konzervativan i klasičan stil učenja u školi mu nikako nije odgovarao. Sredinom sedamesetih Robin odlučuje da započne svoju karijeru kao stand up komičar. Prvi nastup imao je u jednom klubu u San Francisku, a njegov performans je naišao na odličan prijem kod gostiju kluba. Kritičar Gerald Načman je čak napisao da je šezdesetih San Francisko bio centar rok muzike, hipika, renesanse i droge, a sedamdesetih Vilijams dovodi svoju “komičnu renesansu” koja veoma brzo zavladava gradom. Ranih sedamdesetih Vilijams je radio kao mimičar u Central Parku. Kada se preselio u Los Anđeles nastavio je da se bavi poslom komičara.
On je nastavio da zasmejava publiku u klubovima širom Los Anđelesa, a 1977-e godine TV producent Džordž Šlater prepoznaje talenat koji je Vilijams imao i shvata da je on već tada postao značajan faktor u svetu šou biznisa pa ga poziva u svoju emisju. Robinovo pojavljivanje u emisiji koja je emitovana krajem 1977-e godine predstvlja njegov prvi nastup na TV-u.Veću pažnju javnosti dobija početkm osamdesetih kada glumi u stikomu “Mork i Mendi“, a za svoju ulogu u ovom stikomu on dobija i prvu značajniju nagradu. U pitanju je bio „Zlatni globus“, a ova uloga mu je donela i nominaciju za „Emi“ nagradu. Kada je se serija završila Vilijams je počeo da dobija sve više i više ponuda za uloge u holivudskim filmovima.
Iako je publici pretežno poznat po svojim komedijama i komičnim ulogama, Robn je svoje priznatije i hvaljenije uloge ostvario u ozbiljnijim dramama. Prva ozbiljnija uloga koja je hvaljena bila je u drami „Dobro jutro, Vijetname“ iz 1987-e godine. On je čak za sjajan performans u ovome filmu dobio prvu nominaciju za „Oskara“ u kategoriji najbolji glavni glumac. Dve godine kasnije on glumi u drami Pitera Vira „Društvo mrtvih pesnika“, gde je tumačio lik profesora engleskog jezika i pokazao svima koliko je velilki njegov glumački talenat, a stiže i druga nominacija za „Oskara“. Zapaženije uloge je imao i u filmovima „Buđenje“ i „Kralj ribara“, a 1997-e godine tumači sporedn ulogu u filmu „Dobri Vil Hanting“. Uloga Šona Mekgvaera u ovom filmu donela mu je jednu od najprestižnijih nagrada – „Oskara“ u kategoriji najbolji glumac u sporednoj ulozi. Nakon dobijenog „Oskara“ više nije bilo sumnje da Robin ume da iznese svaku ulogu, kao i to da iako je pretežno glumio u komedijama on se snalazi dobro i u drugim žanrovima glumeći likove koji su sve samo ne smešni.
Pored drama i stand up komedija koje je snimao, Vilijams je često bio angažovan i u porodičnim komedijama, od kojih su najpopoularnije: „Popaj“ iz 1980-te, „Kuka“ iz 1991-ve, „Gospođa Dautfajer“ iz 1993-e godine i „Noć u muzeju“ iz 2006-te godine. Pored angažovanja u različitim vrstama šou programa koji su išli uživo i snimanja filmova, Robin je učestovao i u drugim projetktima poput crtanih filmova. Pa tako pozajmljivao je glas u crtanom filmu „Aladin“, kao i i u filmu „Ples malog pigvina“ i „Roboti“. Svoj glas Vilijam je pozajmio i u filmu Stivena Spilberga – „Veštačka inteligencija“.
Godine 2002-ge izlaze dva filma u kojima se ovaj sjajni komičar ističe a to su „Insomnija“ i „Fotoografije za jedan sat“. Vilijamson je 2013-te godine odlučio da se vrati na televizijske projekte i to glumeći Sajmona Robertsa u seriji „Luda ekipa“ koju je producirala poznata televizija Si – Bi – Si.
Pored osvojenog „Oskara“, Robin je dobitnik i dve „Emi“ nagrade, četiri „Zlatna globusa“, pet „Gremija“ i dve posebne nagrade Udruženja glumaca.
Smrt sjajnog komičara
Robin Vilijams je pronađen mrtav 11-og avgusta 2013-te godine u svojoj kući u Severnoj Kaliforniji. Policija je nakon dolaska u kuću odmah krenula sa istraživanjem uzroka smrti šezdesetrogodišnjeg glumca. Nakon sprovedene detljne istrage utvrđeno je da je Vilijams izvršio samoubistvo. Do smrti je došlo usled asfikcije, odnosno nedostatka kiseonika ili gušenja najprostije rečeno. Vilijamsova predstavnica za medije izjavila da je glumac već duži vremenski period imao ozbiljne problem sa depresijom koja je postala sve teža i teža. Njegova supruga Suzan Šnajder je ostala vidno potrešena izjavivši da je pored muža izgubila i najboljeg prijatelja a čovečanstvo je ostalo bez jednog od najvoljenijih umetnika i divnog čoveka. Mesec dana nakon smrti otkriveno je da je Robin najpre pokušao sebi da prereže vene, ali kako u tome nije uspeo odlučio je da se obesi sa kajišem.
Par meseci nakon smrti javnosti je izneto još informacija, pa tako pored teške depresije Robin je se borio sa jednim oblikom demencije koja je onemogućavala normalne funckije mozga. Veruje se da je usled ove boleste on doživljavao i razne vrste halucinacija koje su ga možda indirektno navele na ovaj čin.
Vilijams je kremiran, a njegova porodica je odlučila da njegov pepeo pospe po San Francisku budući da je tu proveo najveći deo svog života.
Najpoznatiji citati Robina Vilijamsa
Vilijams će ostati poznat ne samo kao izvrstan stand up komičar i glumac koji je ostavio dosta dobrih filmova iza sebe već kao čovek koji je mudro govorio i čije će izreke nastaviti da se citiraju dugo nakon njegove smrti. Da je Robin pokušavao sve da nas nadanhe da živimo srećniji i ispunjeniji život dokazuju sledeći njegovi citati:
- “Komedije su glumljenje optimizma”.
- “Pre svega, želeo bih da zahvalim mom ocu, tamo gore, čoveku koji mi je, kada sam mu rekao da želim da budem glumac, odgovorio: – Divno. Ali ipak uzmi i neku rezervnu profesiju, kao što je zavarivanje”.
- “Nikad se ne borite protiv ružne osobe. Oni nemaju šta da izgube.”
- “U životu dobijate samo jednu iskru ludila. Ne smete je nipošto propustiti.”
- “Mislite li da se Bog nekad naduva? Ja sam ubeđen u to… Pogledajte kljunare.”
- “Vidite, problem je u tome što je Bog čoveku dao mozak i penis, a dovoljno krvi samo za jedno.”
- “Žena nikad ne bi mogla da napravi atomsku bombu. Ona nikad ne bi mogla da napravi neko oružje koje ubija. Žena bi napravila oružje zbog kog se neko vreme osećate veoma loše.”
- “ Neverovatno je koliko novih ljudi upoznajete. Vampiru je uvek potrebna nova krv. A uvek imaš puno da učiš i mnogo je sjajnih stvari u svetu. Čak i greške mogu da budu divne.”
- “Kad god sumnjate u sebe, pribegnite vicu o đoki.”
- “Kada imate sjajnu publiku, možete samo da idete dalje i pronalazite nove stvari.”
- “Šta god vam drugi ljudi govori, reči i ideje mogu promeniti svet.”
- “Da žene vladaju sveto ne bi smo vodili ratove. Samo napete pregovore svakih 28 dana.”
- “Pre sam mislio kako je najgora stvar završiti u životu sam. Nije. Najgora je završiti sa osobom uz koju se osećate usamljeno”.
