Ovo je priča o čoveku koji se oprobao na svim poljima, na televiziji, na radiu, na filmu, u serijama i u pozorištu i čitav svoj život posvetio glumi.
„Gluma, prva ljubav“
Tomislav, Toma Trifunović rodjen je 22. februara 1947. Prve pozorišne uloge odigrao je u Narodnom pozorištu u Kruševcu, a zatim u Užičkom pozorištu. 1968. glumio je u Narodnom pozorištu u Pirotu, potom je igrao u Štipu, Mostaru, Kruševcu.
Ovog glumca ljudi jednostavno vole da vide na malim ekranima, jer pažljivo bira uloge koje nikada ne izneveri. Filmovi u kojima je glumio a rado ih se sećamo jesu svakako Sivi dom (1986), Sulude godine (1988), Vuk Karadžić-tv serija (1987), Srećni ljudi, gde je bio kurir Djoka (1994). Od 2000-te godine pa do danas obeležio je filmove- Crni Gruja, Kad porastem biću kengur, Sedam i po, Crna Zorica. Medju poznatim serijama pojavljivao se i svojim talentom obojio domaće serije humorom i harizmom- Seljaci, Selo gori, a baba se češlja, Neki čudni ljudi.
„Od početka, ja ništa drugo ne znam da radim. Za mene intimno je gluma nešto posebno. Kućni problemi, porodični problemi nestajali su kada udjem u pozorište. Van pozorišta bio sam samo Toma.“, kaže za intervju na pitanje o samom početku njegove karijere.
Glumačka porodica Trifunović
Pored svoje žene Slobodanke Trifunović, sa kojom živi u Jagodini gde je napravio „zeleni raj i mir za dušu“, ima dva sina, Baneta i Sergeja Trifunovića.
Za svoje sinove, Tomislav Toma Trifunović kaže kako su njegovi sinovi od njega nasledili ljubav prema pozorištu, jer su veoma mladi, već sa 5,6 godina saznali šta su „daske koje život znače“. Sergej je već od malih nogu imao izraženu želju da postane glumac, dok je kod Baneta ta želja sazrevala s godinama. Veoma je ponosan na činjenicu da je njegova porodica „filmski fenomen Trifunović“.
Otac i sinovi se često druže, kako privatno, tako i poslovno. Zajedno su pripremali predstavu po antologijskom romanu Meše Selimovića „Tvrdjava“, koju režira Nebojša Bradić. Razlog zbog koga su sva trojica spojila vrhunske glumačke talente jeste proslava četrdesete godine rada Tomislava Trifunovića.
Branislav Trifunović seća se dana dok su kao klinci zajedno sa tatom, koji je bio profesionalni glumac, bili u pozorištu i „smetali“ mu na sceni. Sada, kada su svi profesionalci i miljenici publike, imaju ogromnu odgovornost i pre sebe ozbiljan posao. Njihova majka je glavni kritičar i počastvovan član prvog reda pozorišta.
„Redovno mi krenu suze kada gledam predstave. Ovo je posebno, jer moja tri omiljena muškarca rade zajedno na jednom umetničkom delu, koje će zauvek živeti.“ ,kaže Boba, majka i supruga i bivši sekretar Narodnog Pozorišta u Užicu.
Tomislav Trifunović dobitnik je nagrade „Bora Mihailović“, koju Kruševačko pozorište dodeljuje za životno delo. U svojoj karijeri Toma beleži 200 pozorišnih predstava i oko 40 uloga u filmovima i serijama. Postavši penzionisani glumac, u Kruševcu je objavljena monografija o njegovom životu i delu pod naslovom „Život iz umetnosti“.
Na pitanje kako je živeti sa trojicom glumaca, Slobodanka Trifunović kaže kako je ponekad zaista teško. Kao mlada i sama je želela da se bavi glumom, ali je svoju karijeru žrtvovala zbog porodice.
„Bila sam najbolja glumica u školi, dobijala sam nagrade za recitovanja i pisala sam pesme. Ne žalim što nisam otišla u glumce, tek bi onda bila luda kuća Trifunovića.“
Trenutno je u pripremi knjiga, u kojoj će biti otkrivene tajne Sergeja, Baneta i Tomislava Trifunovića. „Treba izaći na kraj s njima, potrebna mi je knjiga u kojoj ću ovaj život pun avanture i umetnosti preneti na papir.“
Branislav Trifunović, jedan je od talentovanijih glumaca mladje generacije, ima blistavu karijeru na kojoj bi mu pozavidele mnoge starije kolege. Bane je iza sebe ostavio mnoge epizodne uloge. Najveći uspeh doživeo je skoro, u predstavi Kosa. Pored uspeha u poslu, ljubavni život mu cveta sa voditeljkom Aidom Alilović.
Roditelji su ga vaspitali kao skromnog dečka koji ne voli da preterano govori o sebi, jer misli da kada otkrijemo sve publici, ona postaje nezainteresovana, a mi dosadni, nezanimljivi. Radeći sa Sergejem, neprestane uči kroz kreativne ideje i svadje koje su njima uobičajne. Različiti su, ali posao obavljaju profesionalno, što je publika imala priliku da vidi.
Stariji brat, Sergej Trifunović, impulsivni kosmopolita i buntovnik, sa ocem i bratom ušetao je u glumačke vode sa nepokorivim talentom. Nezadovoljan situacijom u našoj zemlji, Sergej se angažuje u inostranstvu, ali kaže kako se tanka nit umetnosti gubi zbog novca. Ipak, kaže da je mnogo bitnije da nahranimo dušu nego ego, jer novac ne može da plati unutrašnji mir.
Ova porodica zanimljiva je po tome što su vrsni glumci, borci za prava i jasni iskazivači onoga o čemu mnogi ne žele da govore. Čekaju naslednika ili naslednicu koja će produžiti talentovanu lozu Trifunovića. Tomislav očekuje i potajno se nada da će prezime Trifunović zauvek živeti kao pojam pozorišne i filmske umetnosti.
