Ana Franić je srpska filmska i pozorišna glumica. Rođena je 7. oktobra 1981. godine u Beogradu. Njen otac, Severin Franić, bio je pisac i filmski kritičar. Majka Olga je bila bliska prijateljica sa glumicim Dušicom Žegarac, tako da je Ana od najranijeg detinjstva bila upućena na sedmu umetnost, iako je, kao mala, maštala o tome da postane balerina.
Pohađala je Osnovnu školu ˝Braća Ribar˝, današnji ˝Kralj Petar Prvi˝. U trećem razredu srednje škole shvatila je da je gluma njen životni izbor i iz prve položila prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirala u klasi profesora Predraga Bajčetića i Anite Mančić. Debitovala je u predstavi ˝Kaj sad˝ u Beogradskom dramskom pozorištu, koju je režirao Egon Savin. Pravu popularnost stekla je glavnom ulogom u filmu ˝Diši duboko˝, 2004. godine, prvom srpskom filmu koji se bavi lezbijskom tematikom.
Filmovi i značajne uloge
Glumica Ana Franić igrala je u sledećim filmovima:
• ˝Klasa 2002˝, TV film iz 2002. godine u kome tumači lik Tijane
• ˝Zona Zamfirova˝ 2002., gde glumi Vasiliju
• ˝Diši duboko˝ 2004. godine u kome ima ulogu Saše
• ˝Buđenje iz mrtvih˝ 2004., gde igra Nagorku
• ˝Smrtonosna motoristika˝ 2007. u kome tumači lik Anice
• ˝Odbačen˝ 2007. godine, gde glumi Džeki
• ˝Na lepom plavom Dunavu˝ 2008. u kome ima ulogu Saše
• ˝U prolazu˝, kratki film iz 2009. godine, gde igra Mariju
Ostvarila je zapažene uloge i u TV serijama:
• ˝Podijum˝ od 2002. do 2003., gde glumi Anu
• ˝Najbolje godine˝ 2003. u kojoj ima ulogu Duške
• ˝Laku noć, deco˝ 2003., gde tumači lik filmske dive
• ˝M(j)ešoviti brak˝ od 2003. do 2007., gde igra Dacu
• ˝Zaustavi vreme˝ 2008. u kojoj glumi Tamaru
• ˝Ulica lipa˝ od 2007 do 2009. godine, gde ima ulogu Natalije
• ˝Igra istine˝ 2011. u kojoj glumi Emu
• ˝Inspektor Nardon˝, italijanska mini serija iz 2012., gde glumi čuvarevu ženu
Ana Franić je imala značajne role i u predstavama većine beogradskih pozorišta.
U Zvezdara teatru igrala je u komadima:
• ˝Tre sorele˝, gde ima ulogu Bjanke
• ˝Brod ljubavi˝, gde tumači lik Saše
• ˝Generalna proba samoubistva˝, gde igra devojku – glumicu
U Narodnom pozorištu imala je uloge u predstavama:
• ˝Komedijaši˝, gde glumi Ptocu, Macu, Milku i Petra
• ˝Velika drama˝, gde tumači lik Vjere
• ˝Koštana˝, gde ima naslovnu ulogu
U Beogradskom dramskom pozorištu publika ju je mogla videti u komadima:
• ˝Kaj sad˝, gde ima ulogu Inke Bužek
• ˝Laka konjica˝, gde igra Liviju
• ˝U pola cene˝, gde tumači lik Angeline
U Ateljeu 212 glumila je u predstavama:
• ˝Smrtonosna motoristika˝, gde ima ulogu Anice Zaovine
• ˝Oblik stvari˝, gde igra Evelin
Na sceni Bitef teatra pojavila se u komadima:
• ˝Žena iz prošlosti˝, gde glumi Tinu
• ˝Moja domovina – sedam sinova˝, gde tumači lik Antigone
Glumica Ana Franić do sada je za svoj rad dobila mnoge nagrade i priznanja, kao što su:
• Vanredna nagrada ˝Zoranov brk˝ za ulogu u pozorišnoj predstavi ˝Komedijaši˝, na festival ˝Zoranovi dani˝ u Zaječaru
• Nagrada filmske kritike ˝Ju Fipresci˝ za glumicu godine 2004., za ulogu Saše u filmu ˝Diši duboko˝
• Nagrada za najbolju žensku ulogu na Filmskom festivalu u Sopotu, za tumačenje lika Saše u filmu ˝Diši duboko˝
• ˝Velika povelja za izuzetnu žensku ulogu˝ u gore pomenutom filmu na Filmskom festival u Nišu
• Nagrada za glumicu večeri, po izboru publike, za pomenutu ulogu u filmu ˝Diši duboko˝, na Filmskom festival u Nišu
• Nagrada za najbolju žensku ulogu u istom filmu na Filmskom festival u Novom Sadu
• ˝Velika povelja za izuzetnu žensku ulogu˝ na Filmskom festivalu u Nišu za film ˝Buđenje iz mrtvih˝ u kome igra Nagorku
• Nagrada za najbolju žensku ulogu na festivalu ˝Cinema City˝ u Novom Sadu, za ulogu saše u filmu ˝Na lepom plavom Dunavu˝
• Nagrada za izuzetno glumačko ostvarenje na Filmskom festivalu u Herceg Novom, za već pomenutu ulogu
• ˝Velika povelja za izuzetnu žensku ulogu˝ na Filmskom festival u Nišu za istu ulogu
• Nominacija za najbolju žensku ulogu na Filmskom festivalu u Strazburu u Francuskoj, za lik Saše u ostvarenju ˝Na lepom plavom Dunavu˝
• Nominacija filmske kritike ˝Ju Fipresci˝ za glumicu godine 2008. za ulogu u gore pomenutom filmu
Srećno udata
Glumica Ana Franić se pre nekoliko godina udala za Splićanina Marka Ižakovića i preselila se u njegov rodni grad. Nedavno su dobili sina Andriju.
Svog supruga Ana je ovako opisala: ˝Marka sam upoznala preko prijatelja. On je divna osoba, odgovoran i požrtvovan mlad čovek, veliki drug i počastvovana sam što je odabrao da baš mene trpi ostatak svog života. Nadam se da se neće predomisliti.˝
A venčanje je ovako izgledalo: ˝Venčali smo se na jednoj viškoj plaži, bosi, u letnje predvečerje i okruženi najbližima. Bilo nas je svega dvadesetak, nekoliko radoznalih turista u kupaćim gaćama sa foto-aparatima i jedan crni pas koji se prišljamčio svatovima. Beli baloni koje smo napunili helijumom, da bi ih svatovi pustili, izduvali su se pa su visili iz ruku, ali ništa nije moglo da pokvari raspoloženje. Divna noć u seoskom gazdinstvu, uz ukusno pripremljenu hobotnicu i muziku sa starog muzičkog stuba, kumov duhoviti govor i prozivanje svatova uz deljenje torte. Pravi ostrvski glamur kako ga mi zamišljamo.˝
Intervju – zanimljivi odgovori
Objašnjavajući svoju odluku da napusti Beograd, grad u kome se rodila i odrasla, Ana Franić je u jednom intervjuu izjavila: ˝Kada sam rešila da napustim sve i preseljenjem u Split okrenem novu stranicu, zaprepastila sam većinu prijatelja i kolega. Govorili su mi da je to velika hrabrost, a možda i ludost, ali osećala sam da činim najbolju stvar za sebe. S naknadnom pameću, drago mi je što mogu da kažem da nisam pogrešila. Povela sam se za tim da ne gubim ništa. Prijatelji i porodica uvek će to biti, ma kolika nas razdaljina delila. Nisam bila stalno zaposlena i svi znamo kakav je odnos prema honorarcima, a Beograd nema noge da mi pobegne. Oprostila bih sebi grešku, ali ne bih oprostila da nisam pokušala.˝
Upitana da li je za profesiju glumca školovanje od presudne važnosti Ana Franić je odgovorila: ˝Činjenica je da škola ne može da nadomesti ono u čemu genetika, priroda, ili nazovite to kako hoćete, nije bila izdašna. Tokom školovanja možete sjajno savladati zanat, naučiti da se krećete, pravilno govorite, naučiti čak i da mislite, ali vas niko ne može naučiti kako da osećate i usaditi vam dar.
Dar imate ili nemate, a ostalo je rad. Oduvek sam želela da budem glumica, ali, za razliku od većine mojih kolega koji će vam reći kako su odrasli u pozorištu ili kako ih je upravo scena očarala, ja ljubav prema ovom poslu dugujem pre svega filmovima koje sam upijala kao malecka i filmskim velikanima koji su trajno urezani kao putokazi na ovom mom puteljku kojim idem.˝
A o tome kako bira uloge rekla je: ˝Imala sam sreće da su me vrlo brzo doživeli ozbiljno u poslu pa su stoga i uloge koje su mi se nudile bile uglavnom vredne moje pažnje i ne mogu da kažem da me je bilo ko uvredio ponudom. Volim uloge koje nisu „ziceri” i oko kojih moram da polomim i telo i glavu. Teške su, ali tim su i izazovi veći.
Volim dobre epizode, jer ako su dobro napisane, znaju, najčešće, da budu zanimljivije i kompaktnije od glavnih uloga, mada sam imala prilike da se okušam i u jednima i u drugima. O ulogama ne sanjam, puštam da mi se uloge dese, da dođu do mene, jer verujem da svaka uloga dođe u jednom trenutku do onoga ko bi trebalo da je odigra.˝
