Glumica Ingrid Bergman – biografija

Ingrid Bergman – zasigurno je jedna od najvećih holivudskih legendi. Ova trostruka “Oskarovka” imala je veoma zanimljiv privatan život, koji su činili brojni skandali, pa se dešavalo da često njene uloge ostanu u senci njenog privatnog života.

Datum rođenja, detinjstvo, porodica…

Ingrid Bergman je rođena 29-og avgusta 1915-te godine u Stokholmu, država Švedska. Rođena je u porodici Šveđanina Džastusa Samuela Bergmana i Nemice Fridel Alder Bergman. Ingrid nije imala tu sreću da raste zajedno sa oba roditelja, jer joj je majka umrlia kada je ona imala samo tri godine, pa se glumica skoro i ne seća svoje majke. Na veliku nesreću mlade Ingrid kada je napunila trinaest godina umire joj i otac. Tada ona odlazi da živi sa tetkom, međutim njena tetka je bila slabog zdravlja i umire od velikih srčanih komplikacija. Naknon šest meseci provedenih kod tetke, ona ponovo ostaje bez porodice. Tada je uzimaju pod svoje starateljstvo druga tetka i njen muž, koji su živeli zajedno sa svojih petoro dece.

Iako je imala veoma teško detinjstvo, gde je izgubila najbliže, ona je uvek mislila pozitivno i radovala se svojoj uspešnoj karijeri koju je priželjkivala kao mala. Kada je imala sedamnaest godina ona se prijavljuje u Kraljevsko dramsko pozorište, gde je odmah primaju. Za vreme letnjeg rastupsta, nju angažuje švedski filmski studio pa ona napušta Kraljevsko pozorište kako bi mogla da se posveti svojoj ulozi u filmu.

Blistava karijera Ingrid Bergman i najpoznatiji filmovi

Ona je imala uloge u desetak filmova u Švetskoj i jedan u Nemačkoj, nakon čega je primećuje holivudski producent Dejvid O’ Sleznik koji joj nudi ulogu u engleskoj verziji švedskog filma u kojem je ona takođe glumila. U pitanju je bio film „Intermeco“ koji je ostvario veliki uspeh, a odmah nakon njega Bergmanova postaje zvezda. Za razliku od popularnih plavuša i ostalih glumica koje su dosta ulagale u svoj izgled kako bi dobile ulogu, ona je negovala svoj prirodni izgled bez šminke, a poznato je da iako su joj savetovali da promeni ime ona to nikada nije uradila. Sve to ju je odvajalo od ostalih glumica u Holivudu kao i činjenica da je sa 175 cm u to vreme ona bila jedna od najviših glumica. Ona je snimila tri filma u Holivudu čiji je uspeh bio solidan, a 1942-ge godine ona zajedno sa Hamfrijem Bogartom glumi u kultnom filmu „Kazablanka“, uz pomoć kojeg doživljava ogromnu popularnost, a njena karijera kreće uzlaznom putanjom. Sledeći projekat na kome je radila bio je film „Za kim zvona zvone“ koji je bio njen prvi film u boji, ali i film koji joj je doneo prvu nominaciju za „Oskara“. Iako te godine nije osvojila najprestižniju nagradu u svetu filma, ona to uspeva već sledeće godina sa filmom „Plinsko svetlo“. Prvog „Oskara“ je dobila u kategoriji najbolja glavna glumica. Da je krenuo dobar period za Ingrid i da je nastupala u fantastičnim filmovima gde je oduševljavala kritičare, dokazala je treća uzastopna nominacija za „Oskara“ koju je dobila glumeći u hit ostvarenju „Zvona Svete Marije“.

Godine 1948-e godine ona glumi u nezavisnom projetku producenta Vagnera „Jovanka Orleanka“, gde ponovo dobija nominaciju za „Oskara“. Krajem četrdesetih godina prošlog veka, Bergmanova je nastupila u tri filma jednog od najcenjenijih reditelja Alfreda Hičkoka. U pitanju su filmovi: „Začarana“, „Ozloglašena“ i „U znaku jarca“. Pauze između snimanaj filmova, ona je iskoristila kako bi nastupala u pozorištu. Njeni performansi u pozorištu su bili veoma gledani i kritički odlično ocenjeni. Početkom pedesetih godina ona rađa sina reditelju Robertu Rosaliniju, nakon čega izbija pravi skandal i kreće prava hajka na glumicu. Zbog toga ona biva primoranada se otseli u Italiju ostavivši ćerku sa mužem u Americi. Nakon kraće pauze sredinom pedesetih godina ona se ponovo vraća filmu i tu glumeći u romantičnoj komediji „Elena i njeni muškarci“. Mada je film doživeo fijasko, njen perfrormans su ocenili kao veoma uspešan. Godine 1956-e snima film „Anastazija“ koji doživljava ogroman uspeh, a Ingrid donosi drugog „Oskara“ u kategoriji najbolja glavna glumica. Kako je i dalje živela u Italiji, nagradu je u njeno ime preuzeo Kari Grent. Bergmanova je nastavila da glumi u američkim, ali i u evropskim filmova, a uporedo je nastupala i u televiziskim dramama, koje su joj omogućile da osvoji „Emija“  u kategorji najbolja glavna glumica. Trećeg „Oskara“ za najbolju sporednu glumicu dobila je za svoj performans u filmu „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ 1974-te godine. Krajem sedamsedesih izdvaje se film „Jesenja sonata“ koji joj je doneo sedmu nominaciju za „Oskara“, a ujedno to je bio i njen poslednji filmski nastup. Filmski kritičari su ocenili njen performans u ovome filmu kao jednim od najboljih u njenoj karijeri.

Lista top pet filmova najpoznatije švetske glumice:

1. „Kazablanka“ iz 1942-ge godine gde je tumačila ulogu Ilze Lund. Ovo je njen film koji je najviše medijski ispraćen i koji spada u jedan od kultnih filmova svetske kinematografije.
2. „Plinsko svetlo“ iz 1944-te godine u kome tumači glavnu žensku ulogu glumeći Paulu Anton, a sjajan performans joj donosi prvog „Oskara“.
3. „Anastasija“ iz 1957-e godine je film u kojem Bergmanova oduševljava kritičara, a ujedno ovaj film joj donosi i drugog „Oskara“ za najbolju žensku glumicu.
4. „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ iz 1974-te godine koji joj je i doneo prvog „Oskara“ u kategoriji najbolja sporedna glumica.
5. „Ozloglašena“ je Hičkokov triler iz 1946-te godine u kome Ingrid tumači ulogu Alise Huberman, a partner u filmu joj je sjajni Geri Hant. Ovo je još jedno ostvarenje u kome je Ingrid potvrdila da je fenomenalna glumica.

Kako je umrla Ingrid Bergman?

Ingrid Bergman je zasigurno glumica iz Holivuda koja je od početka do kraja imala veoma težak život. Od detinjstva gde su joj umrli otac i majka i premeštanja iz jedne u drugu porodicu, do skandala koji je primorao njen odlazak u Italiju iz Holivuda pa sve do sedamdesetih godna kada dobija rak dojke.

Ingrid je i umrla od raka dojke 1982-ge godine na svoj 67-i rođendan u Londonu. Njeno telo su preneli u Švetsku, gde su ga i kremirali. Većinu pepela su razasuli u more, a ostatak je pokopan u Stokholmu gde su sahranjeni njeni roditelji. Na njenoj sahrani je svirala violina pesmu iz filma „Kazablanka“ – „As time goes by“ kako bi podsetila sve na ulogu koja je od nje načinila pravu filmsku zvezdu. Godine 1980-te objavljenja je njena autobiografija pod nazivom „Ingrid Bergman: Moja priča“. Biografiju je napisala Bergmanova zajedno sa Alanom Burgeso, a na ideju da napiše istu došla je zahvaljujući svojoj deci koja su je upozorila da iako ima tri osvojena „Oskara“ ostaće upamćenja samo po lošim glasinma. Zato je Ingrid rešila da ispriča svoju verziju skadala sa Roselinijem koji je prouzrokovao njeno iseljenje iz Holivuda.

Zanimljivosti o Bergmanovoj:

• Nakon snimanja filma „Arch od Triumph“ ona je počela da puši.
• Godine 1973-e bila je predsednik žirija na Filmskom festivalu u Kanesu.
• Tokom Drugog svetskog rata ona je otišla na Aljasku da pruži pomoć vojnicima. Ona ih je tamo zabavljala. Nakon završetka rata ona odlazi u Evropu iz istog razloga.
• Igrid je tečno govorila švedski, nemački, engleski, italijanski i francuski jezik.
• Njen život bio je tema pesme Vudija Guthrija koja je nosila njeno ime. Na zahtev njegove ćerke Nore, engleski muzičar Bili Brag zajedno sa grupom Wilco snimio je tu pesmu, a 1998-e godine pesma se našla na njihovom albumu „Mermaid Avenue“.

• Barbara Stanvič nakon što je 1944-te godine izgubila „Oskara“ u kategoriji najbolja glavna glumica od Ingrid, dala je izjavu novinarima u kojoj je istakla da je ona veliki obožavatelj Ingrid Bergman: „Uopšte se ne osećam loše zbog nagrade, jer je moja omiljena glumica pobedila i zaradila je to za sve svoje performanse.
• Bergmanova nikada nije imala visoko mišljenje o filmu „Kazablanka“, i nije volela da daje odgovore na pitanja vezana za film. Pitanja novinara o filmu mnogo su je iritirala, a nikada joj nije bilo jasno zašto svi mediji toliko propagandiraju ovaj film kada je ona snimila mnogo bolje filmove. Istakla je da je uspeh filma toliki verovatno što u njemu glumi Bogart.
• Sredinom četrdesetih godina išla je na časove glume kod Majkla Čehova. Iako je on u to vreme bio veoma poznat i mnoge slavne ličnosti su išle kod njega na časove, on je jedino svoju nominaciju za „Oskara“ zaradio za ulogu u filmu „Začarana“ u kojem je nastupila baš Ingrid u glavnoj ulozi.
• Novinari su često stavljali Ingrid u srostvo sa rediteljem Ingmarom Bergmanom zbog isto prezimena. Međutim, njih dvoje nisu u rodbinskom srodstvu.
• Prvi put na ludi kamen stala je 10-og jula 1937-e godine, kada se udala za zubara Pitera Lindstroma, kojem je naredne godine 20-og septembra rodila ćerku Piu.
• Godine 1949-te ona upoznaje italijanskog reditelja Roberta Roselinija sa kojim je snimala zajednički film. Tokom njihove saradnje ona se zaljubljuje u njega i ostaje truda. 7-og februara 1950-te godine ona mu rađa sina Ingmara Roselinija. Njena trudnoća u to vreme izazvala je veliku pažnju javnosti i ogroman skandal, gde su svi osuđivali popularnu glumicu jer je već bila u braku.
• Ingrid je drugi put stala na ludi kamen 24-og maja 1950-te godine udavši se da Roselinija. Dve godine kasnije par dobija blizankinje Isabelu Roselini i Isotu Ingrid Roselini. Njihov brak je okončan 1957-e godine.
• 1958-e godine se udaje za producenta Larsa Šmita, sa kojim je bila u braku sve do 1975-te godine.