Srpska glumica, Mirjana Joković, postala je popularna osamdesetih i devedestetih godina prošlog veka, zahvaljujući ulogama u brojnim uspešnim domaćim filmovima i serijama. Već godinama živi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde trenutno radi kao director glumačke performanse i nastavnik glume na Kalifornijskom fakultetu umetnosti.
Datum rođenja i mlade godine
Rođena je 24. novembra 1967. godine u Beogradu. Tata joj je radio u Zambiji, kao industrijski inženjer, pa je tamo provela rano detinjstvo. Već sa šestaest godina uspela je da upiše Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu, pa je bila najmlađi student u svojoj klasi, koju je vodio profesor Vladimir Jevtović.
Filmovi i značajne uloge
Prvu filmsku ulogu dobila je sa samo deset godina, u filmu Jovana Rančića “Poslednja trka”. Nakon toga slede role u filmovima “Tesna koža”, “Poslednje sovuljage i prvi petli”, “Priče sa kraja hodnika”, “Put na jug”, “Vreme čuda”, “Songlines”, “Eversmile, New Jersey”, za koji je dobila nagradu za najbolju glumicu na Festivalu u San Sebastijanu 1989. godine. Zatim su došli filmovi “Baal”, “Granica”, “Srpkinja”, “Mala”, “Vukovar, jedna priča”, “Podzemlje”, “Liability Crisis”, “Bila jednom jedna zemlja”, “Tri letnja dana”, “Stršljen”, “Bure baruta”, “Side Streets”. Posle 2000. godine u Americi je ostvarila značajne uloge u filmovima “A Better Way to Die”, “Private Property”, “Maid in Manhattan”, “Middleton”, kao i u domacem dvodelnom filmu “Rode u magli”.
Mirjana Joković je glumila i u popularnim TV serijama “Kamiondžije opet voze”, “Sivi dom”, “Zaboravljeni”, “Vratiće se rode”.
Što se tiče pozorišta, debitovala je sa samo devet godina ulogom u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je glumila i nakon diplomiranja. Takođe je igrala i u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U Sjedinjenim Američkim Državama glumila je u nekoliko predstava na Brodveju i bila je zaposlena u American Repertory Theatre.
Mesto stanovanja
Mirjana Joković već dugo živi u Americi, ali kaže da planira povratak u zemlju.
Porodica, suprug i deca – stvari o kojima ne govori javno
Glumica ljubomorno čuva svoju privatnost, pa nikada u medijima ne govori da li je udata ili ima decu. U retkim intervjuima isključivo odgovara na pitanjima o svom profesionalnom životu i planovima.
Evo kako danas izgleda Marijana Joković
Intervju – o ženskom pitanju
Mirjana Joković je u njujorku glumila u drami koja je napisala Iv Ensler, poznata po delu “Vaginii monolozi”, a koja se bavi pitanjem ženskih prava. Upitana šta je suštinsko u tom “ženskom pitanju”, glumica je odgovorila: “Dosta toga. Recimo, koliko žena ima koje muževi biju svaki dan. Mnogo. Mi njih ne znamo jer one, uslovno rečeno, deluju normalno. Kriju se. Zatim pitanje plata! U celom svetu za isti posao žene su mnogo manje placene. Pa, kada su žene dobile glasačko pravo? To su neverovatne stvari o kojima mi gotovo i ne razmišljamo. Jer, to kao nisu bitne teme. Ali žene su se, izgleda, pomalo naljutile. Međutim, mislim da je opasno kada se ljute na pogrešan nacin. Predstava koju smo radili nije protiv muškaraca, daleko od toga, ona je za muškarce i za pokušaje da se nađu nekakva rešenja. Znate šta, mislim da nijedna majka ne bi poslala svog sina u rat, pa našla bi način da se dogovori, makar dubila na trepavicama.”
U istom intervjuu novinar ju je zamolio da, iz svog ugla, opiše događaje koji su se zbili u njujorku 11. septembra 2001. Mirjana je odgovorila: “Strašno! Znate šta, kada se zlo vidi jednom, a ja sam ga prvi put videla u Vukovaru, onda shvatite da je ono u osnovi uvek identično. Mislim da je najveći greh na svetu kada ti se desi zlo, poželeti to onom drugom. Bilo mi je stravično toga dana. Između ostalog što nikada nisam mogla da zamislim da ce 220 spratova da padne za 45 sekundi. To je krupni plan zla! Znate, po mom osecanju, Njujork nije samo Amerika. Njujork je svet. I, atak na Njujork je atak na jednu slobodu u svetu. U tom gradu košta svaki korak jer je teško opstati zato što su svi ljudi željni te vrste slobode došli tu ko zna odakle. Dakle, oni hoće i žele baš tu veliku slobodu. Znate li da je u jednoj od tih srušenih zgrada bilo preko 80 nacija! Nisam upućena u to kakve su reakcije bile ovde, ali ja mislim da je svet od tada promenjen. Eto, jedno stravično delo u nekoliko sekundi ili minuta promenilo je svet. Nesto definitivno nije u redu.”
