Glumica Olja Bećković – biografija

0

Olja Bećković je poznata srpska glumica, novinarka i TV voditeljka. Poznatija je po svojim emisijama i novinarskom poslu, nego po svojoj primarnoj profesiji – glumi. Svojevremeno je u vezi sa tim izjavila: “Moja osnovna profesija je gluma. Time sam pokušavala da se bavim do dvadeset pete godine, a glavni problem u vezi s tom profesijom bio je u tome što mi se najviše sviđalo da igram sebe. I tamo gde je bilo prilike da igram takve uloge, bila sam odlična, a u svemu drugom očajna. Novinarstvo mi je leglo zato što je meni tu dozvoljeno da budem ono što jesam. Dozvoljeno je da se kaže: Ovo je autorska emisija Olje Bećković ili Olja Bećković ima pravo da u svojoj autorskoj emisiji ima stav. Televizijske stanice koje su me zvale da radim kod njih, htele su da kupe ono što sam ja. Nisu tražile bolju dikciju, da govorim drugačije ili da me ofarbaju. Ne! Hteli su ceo paket pod imenom Olja Bećković, sve sa mojim (ne)vaspitanjem i drskošću.”

Datum rođenja i profesionalni počeci

Rođena je 1. maja 1964. godine u Beogradu. Ćerka je pisca Matije Bećkovića. Majka, Vera Pavladojska, je bila bibliotekarka. Ima sestru bliznakinju, Ljudmilu.

Olja Beckovic

Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Novinarstvom je počela da se bavi početkom devedesetih godina prošlog veka, radeći na Studiu B emisiju “Utisak nedelje”. Nakon toga, 1997. godine, prešla je u produkcijsku grupu “Mreža”, koju je osnovala sa nekolicinom svojih kolega. Emisiju “Utisak nedelje” vodila je na televiziji B92 od 2002. do 2014. godine.

Prvi je dobitnik nagrade “Osvajanje slobode”, koju dodeljuje fondacija “Maja Maršićević Tasić” za afirmaciju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije. Nagradu “Dušan Duda Timotijević” dodelio joj je časopis “TV novosti” 2007. godine, a odlikovana je i ordenom Legije časti u rangu viteza.

Filmovi i značajne uloge

Glumica Olja Bećković igrala je u sledećim filmovima:

“Igra o pamćenju i umiranju” iz 1984. godine
“Maj nejm iz Mitar” 1984. godine, gde glumi Milinu
“Razvod na određeno vreme” iz 1986.
“Sekula i njegove žene” iz 1986. godine
“Grifon u Beogradu” 1986. godine u kome tumači lik devojke
“Telefonomanija”, kratki film iz 1987. godine
“Već viđeno” 1987. godine, gde igra stariju devojku
“Soba 405” 1987., gde glumi sestru Viki
“Dogodilo se na današnjidan” 1987. godine u kome tumači lik Alke
“Vanbračna putovanja” 1988. godine, gde igra Senku
“Hajde da se volimo 3” 1990. godine, gde je pozajmila glas lažnoj Lepoj Breni
“Noć u kući moje majke” 1991. godine u kome glumi Seku
“Vita jela, zelen bor” 1991. godine, gde igra trudnu devojku
“Tito i ja” 1992. godine u kome tumači lik Đurine majke
“Bolje od bekstva” 1993. godine, gde glumi ispicijenta
“Povratak lopova” iz 1998. godine

Igrala je i u serijama:

“Kamionđžije opet voze” 1984. godine, gde igra bibliotekarku
“Otvotena vrata” 1995. godine, gde glumi Ljubicu

Porodica i privatni život

Glumica Olja Bećković bila je udata, ali joj je suprug rano preminuo. Imaju sina Luku Višnjića, koji ima 22 godine.

Intervju – zanimljivi citati

Govoreći o svom odrastanju, tokom koga je u porodičnom domu sretala mnoge poznate ličnosti, glumica je ispričala: “Kao mala sam htela da se udam za Duška Radovića. Mislila sam da je to najlepši čovek svih vremena. Imala sam ideju da kad si mali, jednom porasteš, a da onaj što je porastao, stalno ostaje porastao; da baba zauvek ostaje baba. Tako sam i zaključila: super, samo ja da porastem, a Duško će da ostane isti kakav je i sad. Duško je imao one bore i spuštene obraze, i delovao je nekako topao, i nežan, i mek, a ja sam mislila da je on najlepši na svetu. Pošto je znao šta osećam, Duško mi je čak na pijaci kupio i nekakav “verenički prsten”, ogroman, plastični, i ja sam to sa oduševljenjem nosila. Bila sam “verena” i ta naša “romansa” trajala je godinama.”

Još je dodala: “Milovan Đilas me je naučio da se rukujem. Kada je jednom došao kod nas, pružio mi je ruku, a ja nisam znala kako da mu odgovorim, pošto za rukovanjem do tada nisam imala potrebu. Pružila sam mu ruku onako, “mrtva riba” fazon. Na šta mi je on rekao da to tako ne ide i naučio me da palac mora da “uđe u palac”.”

O svom izboru profesije i reakciji njenih najbližih rekla je: “Za mog tatu, upis na Akademiju bio je jedna od najšokantnijih odluka u mom životu. Ipak, prihvatili su to kao “sve je u redu”. To je inače bio jedan od sistema vaspitanja, da se ne “pecaju” i da to ne shvataju ozbiljno – ako se oni ne upecaju, i ti ćeš zaboraviti tu idiotsku ideju. Pošto je nisam zaboravila, prešli su na sledeći korak. Mama je fenomenalno kuvala i redovno su se pravili nedeljni ručkovi, na koje je uvek neko dolazio. Sećam se da su tada pozvali Miru Miočinović, ženu Danila Kiša, pošto je predavala istoriju jugoslovenske drame, a znali su i da je volim. Ona je bila zadužena da mi objasni da je to potpuno pogrešan izbor i da to ne bi trebalo da uradim. Ja sam sve mudro slušala, baš kao što sam slušala i kada mi je tata čitao Andrićeve citate i razgovore sa Gojom, gde se on ruga pozorištu. Pažljivo sam pratila, svemu tome se divila i spremala prijemni.”

Foto: ozonpress.net

Share.

Comments are closed.