Glumica Tanja Bošković – biografija

Iako iza sebe ima više od trideset godina uspešnog rada na filmu, televiziji i u pozorištu, glumica Tanja Bošković i danas osvaja svojim izgledom, harizmom i talentom.

Datum rođenja i porodica

Rođena je u Beogradu, 27. juna 1953. godine. Do sedamnaeste godine, živela je u Aranđelovcu, gde je proživela divno detinjstvo. Ponosno ističe da ta prijateljstva, stečena u ranoj mladosti, i sada brižljivo čuva i neguje. Nakon toga je živela u Beogradu, gde je i danas. Jedno kratko vreme provela je i u Njujorku.

Otac Velizar i majka Ivanka bili su profesori književnosti, a otac joj je bio i direktor gimnazije. Ima sestru Sanju.

Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Aranđelovcu, a zatim u Beogradu upisala Fakultet dramskih umetnosti, gde je diplomirala 1973. godine, u klasi profesora Predraga Bajčetića.

Filmovi i predstave

Na velikom platnu je debitovala 1974. godine, ulogom u filmu “Košava”, Dragoslava Lazića. Iste godine snima i seriju “Divlje godine”, a potom slede filmovi “Okupacija u 26 slika”, “Trofej”, “Čovjek koga treba ubiti”.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka glumi u ostvarenjima “Majstori, majstori”, “Stari Beograd”, “Ljubi, ljubi, al´glavu ne gubi”, “Između mene i mog ćutanja”, “Šesta brzina”, “Dečak je išao za suncem”, “Sablazan”, “Čovek sa četiri noge”, “Balkan ekspres”, “Malograđani”, “Ljubavno pismo”, “Mala pljačka vlaka”, “Vrteška”, “Poslednja priča”, “Uvek spremne žene”, “Manifesto”. Tih godina imala je uloge i u TV filmovima “Kir Janja”, “Bila jednom ljubav jedna”, “Istorija bračnog loma u tri toma”, “Beograd nekad i sad”, “Nesrećna Kafina”, kao i u TV serijama “Priče iz radionice”, “Sedefna ruža”, “Formula 1” i “Daj mi krila jedan krug”.

Devedesete godine dvadesetog veka su joj donele uloge u filmovima “Kockar”, “Uske staze”, “Balkanska pravila”, “Buđenje proleća”, u TV filmovima “Očevi i oci”, “Ljubavi Džordža Vašingtona” i “Kneginja iz Foli-Beržera”, kao i u popularnim TV serijama “Policajac sa Petlovog brda” i “Srećni ljudi”.

Nakon 2000. godine glumila je u filmovima “Rat uživo”, “Vidimo se u Den Hagu”, “Normalni ljudi”, “Akcija tigar”, “Volim te najviše na svetu”, “O štetnosti duvana”, “Uslovna sloboda”, “Poslednja audijencija”, “Put ružama posut”, “Peti leptir”. Ostvarila je zapažene uloge u TV filmovima “Džil i Džon”, “Novogodišnje venčanje”, “Skela”, kao i u serijama “Viza za budućnost”, “Lisice”, “Pozorište kući”, “Lift”, “Kućni ljubimci” i “Montevideo, Bog te video”.

U pozorišnim ulogama je, takođe, zablistala, a najznačajnije su bile u predstavama Pozorišta na Terazijama “Splitski akvarel”, “Moj dečko”, “Priča o konju”, “Put oko sveta”, “Volim svoju ženu”, “Davni flert”, “Svetlosti pozornice”, “Dobra, stara vremena”, zatim u Ateljeu 212, čiji je član od 1986. godine, u komadima “Lov na divlje patke”, “Čaplja”, “Strah za granicu”, “Tebanska kuga”, “Očevi i oci”, “Svećar”, “Kneginja iz Foli-Beržera”, “Ljubavno pismo”, “Moskva-Petuški”, “Ljubavi Džordža Vašingtona”, “Džil i Džon”, “Parovi”, “Kolateralna šteta”, “Građanin plemić”, “Henrik IV”, “Kosa”, “Ljubavno pismo”. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu glumila je u predstavama “Rodoljupci”, “Bure baruta”, “Troil i Kresida”, u Zvezdara teatru u komadima “Suze su OK”, “Leptiri su slobodni”, “Veliki talas”, u Madlenijanumu u “Tajni Grete Garbo”, a u Domu culture “Vuk Karadžić” u predstavama “Dobrodošli u kabare” i “Zvezdarske zvezdice”. U pozorištu “KULT” igrala je u predstavi “Vidimo se u Den Hagu”, u pozorištu “Slavija” u “Tajni plave ptice”, a u “BITEF” teatru u “Loliti”. Takođe je ostvarila zapažene uloge u komadima “Ko se boji Virdžinije Vulf” i “Kosa”, leskovačkog Narodnog pozorišta, glumila je u “Pokondirenoj tikvi”, Narodnog pozorišta “Sterija” iz Vršca, zatim u Narodnom pozorištu iz Sombora u predstavi “Pozabavi se Amelijom”,u Kruševačkom pozorištu, u komadu “Jaje”, kao i u Crnogorskom narodnom pozorištu, u komadu “Malograđani”.

U prvoj sezoni šou programa “Ples sa zvezdama”, nastupila je sa osamnaestogodišnjim plesačem, Markom Mićićem, i osvojili su sjajno drugo mesto.

Privatni život – brak i deca

Tanja Bošković bila je udata za reditelja Dejana Karaklajića, da kojim ima dvoje dece – sina Đorđa i ćerku Lanu. Lana je krenula majčinim stopama i postala glumica, a Đorđe je završio Fakultet političkih nauka i živi u Americi.

Alkohol i slatkiši

Oduvek su mnogi pokušavali da joj pronađu mane i poroke, ali ona se na to nije obazirala. Vodi računa o svom zdravlju i izgledu, ne pije alkohol niti konzumira išta slatko i hrani se zdravo. Voli da obavlja sve kućne poslove, pa se rado priseća i jedne rečenice Bogdana Tirnanića: “Pola Beograda je zaljubljeno u tebe, a ti štrikaš i praviš slatko od belih trešanja.”

O političarima sve najgore

Tanja Bošković je poznata i po tome što prezire političare i uopšte ne želi da se bavi politikom i takvim pitanjima. Smatra da su ljudi koji vode ovu zemlju neškolovani i nekulturni, pa je, gostujući jednom u Jutarnjem programu, izjavila: “Znate za šta se oni bore? Ne bore se oni ni za moju zemlju, ni za moj jezik, ni za moj narod. Oni se bore za svoje alave zadnjice, samo za ličnu korist i prezirem ih. Svi ze bore za svoje male, lične i odvratne, za prezir svake vrste interese.”

Intervju – zanimljivi citati

U jednom intervjuu, glumica Tanja Bošković je ovako opisala svoj uobičajeni dan: “Ustanem sabajle i, tek što sam otvorila oči i pomolila se, prvo se rastegnem, cela, da krv počne da cirkuliše. Volim da ćutim, nemam sa kim da pričam, jer ujutru moja deca duže spavaju. Dešavalo mi se, recimo, da se probudim pored Dane Maksimović na gostovanjima. To su najlepša buđenja. Otvorim oči i ugledam nju kako kaže: “Ej, zaboravila sam sinoć da ti kažem…“ Pričamo brzinom svetlosti, govorimo uglas, ali jedna drugu čujemo. Veliko je to veselje, zato što odmah počinje razmena emocija. Posle doručka radim kućne poslove – kuvam, perem, peglam, pletem, heklam… Moja kuća je čista, svetla, ima mnogo prozora i vesela je. Volim kada ručam sa decom, što se ne dešava često, jer oni su na fakultetu, a meni je već vreme da krenem na predstavu ili na put.”

Glumica brižljivo čuva svoja prijateljstva i kaže: “Sva moja prijateljstva traju više od 40 godina. Prošla su i velike boginje i mali kašalj, tako da se sada iz njih sakupljaju sve te najfinije ljubavne supstance. Znate, mera prijateljstva je, zapravo, mera dodira. Prijatelj je onaj koga možete da zagrlite, da ga primite na svoje rame i uz svoj obraz. Ne mere se prijateljstva po tome koliko za prijatelja možete da učinite ili koliko on može za vas, nego koliko ljubavi možete da podelite, i to na ravne časti. Umetnost je umeti primiti ljubav, mnogo više nego umeti dati. Kada dajete, sebi ste divni, ali i često veoma sebični u tome. A umeti primiti… Tu sam se baš namučila – da naučim da se ne zastidim primajući ljubav.”

S obzirom da i u sedmoj deceniji savršeno izgleda i ima formu i lakoću pokreta mlade devojke, Tanja objašnjava: “Fizičke vežbe ne radim od 40. godine, ali – perem stepenište, čistim kuću, hodam kilometrima, a kada mi treba jaka fizička aktivnost perem prozore ili celo kupatilo, tako što pomerim i veš mašinu. Za tili čas moja kuća je, zahvaljujući tome što ne vežbam, besprekorna. Osim toga, to ne košta. Žene nepotrebno ćerdaju. Gledam ih kako odlaze na masažu. Nemam ja ništa protiv toga, ali nema potrebe da vas neko ugnjavi. Mnogo je lepše da vas dodirne neko koga volite i ko vas voli. Fitnese, velnese, sve te nese, osim nes kafe koju volim, ne razumem. Na to idu dokone žene, a da uopšte ne znaju koje im vežbe prijaju. Ja svoje telo znam k’o zlu paru. Tačno znam zašto mi se određenih dana jede kupus. Evo, sada sam u fazi da mi organizam traži luk.”