Biografija Gorana Radakovića
Goran Radaković je srpski filmski i televizijski glumac. Rođen je 11. jula 1964. godine u Beogradu. Fakultet dramskih umetnosti je upisao 1983. godine u klasi Predraga Bajčetića. Svoju glumačku karijeru počinje iste godine, a veću popularnost stiče 1998. u filmu Tri palme za dve bitange i ribicu. Sada ga prepoznajemo iz serija Vratiće se rode, Žene sa Dedinja i Sinđelića.
Filmovi
Uloge u kojima se ostvario Goran Radaković:
- Vrenje, 1986
- Bal na vodi, 1986 (Mladi Pop)
- Pogrešna procena, 1987 (Vladimir Dedijer)
- The Misfit Brigada, 1987 (Nemački narednik)
- Oktoberfest, 1987 (Dule)
- Apstinenti, 1989 (Bora)
- Zaboravljeni, 1990 (Ašketov drug)
- Bolji život 2, 1990 (Halid Omerović)
- Najtopliji dan u godini, 1991 (Crep 2)
- Crni bombader, 1992 (Vaske)
- Velika frka, 1992 (Bebin prijatelj)
- Pun mesec nad Beogradom, 1993
- Policajac sa Petlovog brda, TV serija 1993 (Vanjin brat)
- Amnezija, 1994
- Do daske, 1996 (Laki)
- Raskršće, 1998
- Tri palme za dve bitange i ribicu, 1998 (Moma)
- Jagoda u supermarket, 2003 (Nebojša)
- Tragom Karađorđa, 2004 (hajduk Veljko Petrović)
- Stvar srca, 2005
- Pozorište u kući, 2007 (Vlasta)
- Princ od papira, 2008 (Julijin otac)
- Vratiće se rode, 2008 (Krlja)
- Rode u magli, 2009 (Krlja)
- Tamo i ovde, 2009 (Mirko)
- Ma nije on takav, 2010 (Kaladont)
- Totalno novi talas, 2010 (Ivanin otac)
- Žene sa Dedinja, 2011 – 2014 (Ivan Savić)
- Vojna akademija, 2011-2014 (Čučko, profesor fizičkog)
- Kutija, 2012
- Artiljero, 2012 (inspektor)
- Na putu za Montevideo, 2012 (vozač autobusa)
- Mamaroš, 2013 (Sima staklorezac)
- Sinđelići, 2013 – u toku (Fedor)
- Amanet, 2014 (Milan)
- Enklava, 2015 (Cekić)
Porodica
Goran je bio u oženjen sa našom glumicom Dubravkom Mijatović, sa kojom ima ćerku Ivu. Kako se po medijima pisalo, kraj njihovog braka je obeležilo varanje oba partnera. Goran je povezivan sa jednom direktorkom marketinga, a Dubravka sa Marinkom Madžgaljem. Par je nakon razvoda ostao u dobrim odnosima. Goran je prekinuo vezu sa direktorkom i sa njom ima sina Mihajla, a Dubravka je kasnije bila u vezi sa sada pokojnim Marinkom i iz te veze ima ćerku Saru.
Intervju
Volim da budem sa Ivom i Mihajlom i najčešće zajedno vozimo rolere. Bio sam jedan od prvih očeva u Beogradu koji je na rolerima vozio bebu u kolicima. Vidim da to danas mnogi rade, ali pre šest godina retko ko se usuđivao. Volim kada smo na moru. Uskoro treba da krenemo na odmor i tome se neizmerno radujem. Zapravo, odmor sa decom za mene je centralni događaj u godini.
Pozorište me ne privlači. Prestao sam da igram u njemu pre dvanaest godina. Prošle godine imao sam premijeru predstave Koza ili ko je Silvija u Zvezdara teatru, a prihvatio sam je jer mi se veoma dopao tekst Edvarda Olbija. Međutim, mnogo više sam se namučio nego što sam uživao u procesu rada. Ipak, poštujem ljude koji to vole, rade i žive od toga.
(Story)
Pokušao sam da šest meseci ne gledam televiziju i ne čitam novine, ali ne može čovek potpuno da se isključi – ostaće bez vode, struje, natrčaće na most koji je zatvoren… Onaj grafit “Ko ovde nije poludeo, taj nije normalan” najjednostavnije opisuje situaciju u kojo se nalazimo. Tajna je da čovek pokuša da nađe oazu u privatnom životu ili umetničkom radu i da se tako sačuva od svakodnevnih ataka na nervni i mentalni sistem.
(Novosti.rs)
