Kventin Tarentino – američki glumac, reditelj, scenarista i producent

Producent Kentin Tarantino je možda najviše prepoznatljiv po svom talentu za pravljenje filmova koji smo prvi put primetili sredinom devedesetih. Za razliku od prethodne generacije američkih filmskih stvaralaca on je naučio svoj zanat radeći u video arhivi. Njegovi filmovi su uglavnom trileri koji obiluju ekstremnim nasiljem, čudnim dijalozima, ali uvek sa sobom nose neku poruku.

Datum rođenja, poreklo, detinjstvo, obrazovanje…

Kventin Tarantino (engl. Quentin Tarantino) je rođen 27-og marta 1963-e godine u Noksvilu. Njegova majka je medicinska sestra Koni Zastupil, a otac Toni Tarantino je po zanimanju bio glumac i amaterski muzičar. Što se tiče porekla njegovog oca, on je bio Amerikanac čiji su pretci se doselili iz Italije, a njegova majke je poticala od čiroko indijanaca. Kventin je imao normalno detinjstvo živeći kao većina dece u Sjedinjenim Američkim Državama u to vreme, a sa punih šesnaest godina on napušta srednju školu koju je pohađao u Harbor Sitiju jer je tada rešio da jedini poziv kojim želi da se bavi jeste u filmskoj industrji.

On se upisuje kod Džejmsa Besta koji bi trebao da ga nauči glumi. Polako kreće na časove najpre mislivši da se ostvari kao glumac. Šest godina kasnije on dobija posao u video arhivi u Kaliforniji, gde je jedan od njegovih zadataka bio id a sa mušterijama razgovara o filmovima kako bi im dao odgovarajuće preproke. Tada njemu je počela da se javlja i ide o režiranju i pravljenju sopstvenih filmova i Tarantino je bio siguran da nije pogrešio što je odluči oda narpavi karijeru baš u filmskoj industriji.

Tarantino – multitalentovan čovek za filmsku industriju

Kventin je sebe ostvario u više pravaca kada su u pitanju filmovi. Pa tako on je pravi filmove, bio režiser, producent, scenarista, ali i glumac ostavljajući u svakom od ovih poslova svoj pečat, mada je najviše voleo da režira filmove. To je i oblast u kojoj se najviše istakao. Prvi značajniji uspeh koji je postigao bio je kada je prodao scnenario za film “Prava romansa”. On je taj scenario napisao zajedno sa prijateljem Rodžerom Ejvarijem, a kasnije je po njihovom scenariju snimljen i film u kojem su glavne uloge dobili Patriša Arket i Kristijan Slejter. Kada je snimljen film ostali producenti i studiji primetili su da je Kventin nadaren za pisanje, pa polako u Holivudu počelo je da se priča o njemu. 1993-e godine on prisustvuje zabavi na kojoj upoznaje Lorensa Bendera koji mu predlaže da napiše scenarijo za film koristeći svoj unikatni stil. Tarantino je bio oduševljen ovim predlogom i nije mu dugo trebalo da krene sa pisanjem. Kada je završio svoj scenario, reditelj koji ga je prvi pročitao bio je Monti Helmen koji se oduševio i pomagao da se dobiju novčana sredstva i honorar za Tarentina kako bi njegov film pod nazivom “Ulični psi” bio snimljen.

Film je oduševio kritičare, a Tarantino je sada imao dovoljno veliki podstrek da može sam da krene sa pisanjem i režiranjem filmova. On je opet došao na ideju da napravi film koji bi imao sličnu tematiku i bio pljačkaški orijentisan. Tada on snima film “Pretparačke priče” koji je postao jedan od glavnih hitova 1994-te godine i dobio “Zlatnu palmu” na festival u Kanu. Film je vremenom dobio i kultni status, a mnogi kritičari složili su se da je upravo ovaj film označo preprod Džona Travolte. Interesantno je da su mnogi već tada iako je samo tri filma koja režirao uvrstili Tarantina u jednog od vodećih režisera devedesetih godina.

On je na dodeli “Oskara” sledeće godine i osvojio svog prvog u kategorji najbolji originalni scenario. Sledeće godine izlazi film “Četiri sobe” u kojem je Kventin takođe bio scenarista i reditelj. U ovom filmu on je sebi dodelio ulogu Čestera, ali kako ga glumački poziv nije preterano interesovao nadalje on je nastavio da fokus stavlja na pisanje scenarija i režiranje filmova. Nakon dve godine rediteljske pauze on je režirao film “Džeki Braun” iz 1997-e godine. Film je predstavljao adaptaciju romana Elmora Leonarda koji je bio mentor Tarentinu. On je ovim filmom na nekin način želeo da oda počast Leonardu, a film pored toga predstavlja posvetu tada aktuelnim takozvanim “crnačkim filmovima”. Naredih godina on rešava da se više posveti svojoj glumačkoj karijeri pokušavajući da ostvari neke ozbiljnije rezultate.

Krajem devedesetih on dobija ulogu u predstavi “Čekaj dok se smrači” koju je izvodio na Brodveju. Dok je nastupao na Brodveju on je uveliko planirao film koji bi trebao da predstavlja krunu njegove karijere. U pitanju je akcioni film pod nazivom “Ubiti Bila” koji je osmišljen u duhu japanske i kineske filmske tradicije. On je za glavnu ulogu u filmu izabrao Umu Turman za koju je izjavio da predstavlja neku vrstu njegove muze. Interesantno je da su glavni lik mlade kojoj na dan svadbe upadaju bivše kolege i ubijaju sve goste uključujući i mladoženju, a tokom celog filma ona im sprema osvetu.

Turmanova i on su još od 1994-te kada su sarađivali na filmu “Pretparačke priče” razvijali ideju za ovaj film. Kako je film bio prilično kompleksan, Tarantino nije mogao sve da upakuje u jedan deo, pa je tako snimio ovaj film u dva dela. Prvi deo je emitoan 2003-e godine, a drugi godinu dana kasnije. Film je imao budžet koji je iznosio 30 miliona dolara, a širom sveta zaradio je preko 180 miliona dolara. Zanimljivo je da je akciona drama pisana više od osam godina trebala glavnoj glumici Umi da donese “Oskara” međutim to se nije dogodilo, a jedan od razloga je upravo taj što je Tarantino snimio film u dva dela.

Iako je “Ubiti Bila” postigao veliki komercijalni uspeh, on je bio razočaran jer Umi nije uspeo da donese najprestižniju nagradu. Nakon ovog filma on se ponovo vraća glumi, glumeći u prvoj sezoni TV serije “Lažno ime”. 2009-te godine u bioskope izlazi njegov film pod nazivom “Prokletnici. Ovaj ratni film postigao je veliki uspeh i zaradio širom blagajni svetskih bisokopa više od 320 miliona dolara. Radnja filma govori o dve zavere kojima bi se izvršio atentat na politički vrh Nemačke. Glavne uloge su pripale Bred Pitu i Kristofu Valsu.

Poslednji film koji je režirao Tarantino bio je američki epski vester pod nazivom “Đangova osveta”. Ponovo on je napisao scenario po kojem je režirao film a ovoga puta glavne uloge dodelio jeDžejmi Foksu, Kristofu Volsu, Leonardu Dikapriju i Samuelu L. Džeksonu. Film je doživeo neverovatan supeh kako kritički, tako i od strane publike zaradivši preko 400 miliona dolara širom svetskih bioskopskih blagajni. “Đangova osveta” je pokazao da je jedan zaista kvalitetan film kada je na dodeli 85-og “Oskara” osvojio čak dva “Oskara” i to jedan je pripao Kventinu Tarentinu u kategoriji najbolji originalni scenario, a drugi Sjajnom Kristofu Volsu u kategoriji najbolja sporedna uloga.

Neke od zanimljivosti o Kventin Tarantinu koje možda niste znali do sada:

• U svojim filmovima on pronađe način da nekako ubci reklamu za cigarete marke „Red Apple“.
• Ovaj sjajni filmski režiser ima više zaštitnih znakova, a jedan od njih svkako je takozvani „Snimak iz prtljažnika (engl. trunk shot)“ koji obuhvata snimanje nekog od likova u filmu kamerom smeštenom u prtljažnik automobila. On je „trunk shot“ ikoristiu u svim filmovima koje je lično on režirao.
• Pored navedenog Tarantinov zaštitni znak je i umetaje elementa iz Holandije u filmovima. Pa tako u prvom delu filma „Ubiti Bila“ lik koji glumi Deril Hana zvižduće pesmu Bernarda Hermana koji je holandski kompozitor kompozidor, zatim uvodnu pesmu za „Reservoir Dogs“ takođe je komponovao Holanđanin, razgovor o Amsterdamu (glavnom gradu Holandije) u „Pretparačkim pričama“ nezaboravan je za sve ljubitelje filmova ovog režisera, a lik koji tumači Uma Turman u „Ubiti Bila“ nazvan je po holandskoj kraljici – Beatriks.
• U svojim filmovima uvek ima scenu u kojoj nekog od likova kamera prati duži vremenski period dok šeta unaokolo.

• Ono što je karakteristično za sve njegove filmove jeste pušenje cigareta. Naime, on se trudi da gotovo svi likovi u filmovima budu pušači. Jedini lik koji nije pušač je lik mlade u čuvenom filmu “Ubiti Bila”. Ovoga puta jer je želeo da najbolje njegova miljenica Uma Turman dočara lik mlade željne osvete i približi je dobijanju “Oskara” pa je tako dozvolio da njen lik bude nepušač.
• Iako je karakteristično za nejgove filmove da većina likova završava veoma okrtuno umirujući na najstrašniji način, on će uvek za to naći opravdanje pa makar i samo po mišljenju ostalih likova iz filma. Pa tako na primer dve okrutno ubijene osobe iz filma “Ubiti Bila” su silovatelj i pedofil, u “Pretparačkim pričama” jedan od likova ubiće drugog tako što će ga upucati izmešu nogu, ali samo zato jer ga je ovaj prethodno silovao i slično.
• Jedan od najboljih prijatelja ovog vrhunskog režisera jeste reditelj filmova Robert Rodrigez. Njih dvojica su toliko bliski da često nazivaju jedan drugog – bratom. Njih dvojica su tu da oko pravljenja filma pomognu jedan drugom ako su u mogućnosti, pa veoma često razmenjuju ideje. I jedan i drugi su članovi producentske kuće “ A Band Apart” u kojoj pored njih se nalaze i reditelji Džo Vo i Luk Beson.
• Bio je u dugoj vezi sa Sofijom Kopolom koja je po zanimanju scenarista i rediteljka, a za film “Izgubljeni u prevodu” je čak dobila i “Oskara”. Ovo nije jedina “Oskarovka” sa kojom je Tarentino bio u vezi. Naime on je se zabavljao i za Mirom Sorvino.

• Po pisanju američkih medija njegov koeficijent inteligencije iznosti 160.
• Omiljeni glumci sa kojma najćešće sarađuje su: Uma Turman, Tim Rot, Harvi Kajtel, Majkl Madsen i Samuel L. Džekson.

Uma Turman – muza ili nešto više?

Poznato je da je Tarantino u više navrata govorio da je Turmanova njegova muza, a onima koji prate njegov rad jasno je koliko mu je žao bila kada ona nije osvojila „Oskara“ za svoj performans u filmu „Ubiti Bila“. Nije tajna ni da je od kada ju je upoznao poznati reditelj i scenarista ostao očaran njenom jedinstvenom lepotom. Godinama su mediji pisali o tajnoj vezi koja postoji među njima, a kada su u pitanju interviju njih dvoje su oduvek bili neoređeni. Kada su Tarantina upitali da je u vezi sa dotičnom glumicom rekao je: „Ne mogu da kažem da jesmo, ne mogu da kažem da nismo.“ Iako je jasno bilo da se ona njemu dopala i to na prvi pogled, ona je njega oduvek posmatrala kao dobrog prijatelja.

A kako je on uvek bio tu za Umu i podržavao je u najtežim trenutcima vremenom njena osećanja su porasla i između njih se rodila ljubav. Njih dvoje još uvek nisu javno govorili o vezi, a prema pisanju svetskih medija par je u vezi više od godinu dana.