Nataša Marković je srpska glumica, rođena u Kruševcu 21. januara 1976. godine.
Odrasla je u skromnoj porodici uz roditelje, starijeg brata i sestru bliznakinju koja se zove Olivera.
Mnogi članovi porodice su se bavili muzikom. Nataša i njen brat svirali su harmoniku, a sestra gitaru. Glumica je čak išla u nižu muzičku školu, ali nije nastavljala svoje muzičko obrazovanje, za razliku od sestre Olivere koja je danas profesorka gitare.
Pored glume i muzike, Nataša je bila talentovana i za sport. Najviše je volela košarku, ali se bavila i plivanjem, gimnastikom ….
Život ju je ipak odveo na drugu stranu. Dopalo joj se kada je učestvovala u školskim predstavama, pa je pomislila kako bi mogla da se oproba nešto ozbiljnije u glumačkim vodama.
Pre nego što će završiti srednju školu, odlazi na prijeni ispit u Beograd, na ,,Fakultet dramskih umetnosti”. Ideja je bila da samo vidi kako izgleda prijemni, nije očekivala da će upisati glumu iz prve. Desio se preokret i Nataša te godine postaje brucoš na ,,FDU”. Imala je samo sedamnaest godina.
Glumu je počela da studira u klasi profesora Milenka Maričića i Branislava Mićunovića. ,,Ubice” su bile njena diplomska predstava. Nakon studija bila je jedan od osnivača pozorišne trupe ,,Torpedo”, koja je na pozitivan način uticala na razorenu kulturnu scenu Beograda krajem devedesetih.
Foto Opušteno
Lisice
Prva Natašina filmska uloga bila je u filmu Nebeska udica, veoma popularnom ostvarenju, koje govori o životima sasvim običnih ljudi tokom NATO bombardovanja 1999. Ovde je imala manju rolu, ali zapaženiju ulogu dobija u, takođe kultnom filmu ,,Ringeraja”.
Dodatnu popularnost joj donosi serija ,,Lisice”, srpska verzija ,,Seksa i grada”, gde Nataša dobija ulogu Branke. Pored nje, glavne uloge u seriji tumače Hana Jovčić, Jelena Stupljanin i Radmila Tomović. Sve devojke su se brzo popele na listu najlepših domaćih glumica, a Nataša dobija ponudu da se 2004. godine fotografiše za srpsko izdanje magazina ,,Plejboj”, što je i prihvatila.
Njena karijera nikada nije bila u zatišju. Godinama su se samo ređale dobre uloge u kultnim filmskim i televizijskim ostvarenjima, kao što su: Parada, Sedam i po, Bela lađa, Sivi kamion crvene boje, Komšije, Cvat lipe na Blakanu, i mnoge druge. Nataša obično dobija uloge drskih, glasnih žena koje su borci i koje naglas izgovaraju ono što misle.
Od 2008. godine je stalni član ,,Beogradskog dramskog pozorišta”. Igrala je i u drugim pozorištima, a posebno zadovoljstvo za nju bio je rad u pozorištancetu ,,Puž”.
Foto Žena blic
Privatno Nataša voli da putuje. Imala je priliku da poseti nekoliko zemajla trećeg sveta, što smatra neprocenjivim iskustvom. Bila je član muzičke grupe Njroom.
Nataša Marković je udata, ali o svojoj porodici i suprugu ne govori često, tako da javnost ne zna puno o njenoj intimi. Poput većine svojih kolega glumaca, ne iznosi detalje iz privatnog života, već u intervjuima radije priča o svojim ulogama.
Uloge u serijama i fimovima
Glumica Nataša Marković se pojavljuje u sledećim filmovima i serijama:
Nebeska udica
Ringeraja – kao Caja
Lisice – kao Branka
Sivi kamion crvne boje – kao Barbara
Sedam i po – kao Verica
Bela lađa – kao Vesna
Ono kao ljubav – kao Mimi
Parada – kao Lenka
Cvat lipe na Balkanu – kao Leposava
Folk – kao Žiža
Falsifikator – kao Slavica
S/kidanje – kao Pevačica
Otvorena vrata – kao Helga
Urgentni centar – kao Dunja
Čizmaši – kao Stefica
Komšije – kao Nada
Dnevnik mašinovođe – kao Mama
Sumnjiva lica – kao Nevenka
Selo gori a baba se češlja – kao direktorka filijale
Imali smo prilike da je gledamo u sledećim predstavama: Arapska noć, Buđenje proleća, Falsifikator, Gospođica Julija, Jadnici, Letnja noć bez sna, Rebeka, Rekvijem – negde između Pariza i Šangaja, Trpele, Zečevi su brza hrana, Džeki Kenedi – Medeja, Izgnanici, Klaus i Erika, Luna – park i mnoge druge.
Foto: mishaobradovic.com
Intervjui
Moram da otkrijem kako je moja prva želja bila da kad porastem postanem kasirka. Kao devojčica bila sam potpuno oduševljena kasama sa onim velikim dugmićima, a-ha-ha… I onda, u drugoj godini srednje škole donela sam odluku da postanem glumica.
(,,Mozzart”)
Za mene je putovanje najlepši i najbrži način da se izmestim iz svakodnevice.
(,,Novosti”)
Uvek se mogu naći sličnosti s likovima koje igrate. Uvek se trudite da razumete ljude koje igrate i njihove probleme. Što ih bolje razumete, bolju ćete ulogu napraviti.
(,,Puls”)
Primetila sam, da što sam starija, sve više volim mesta na kojima se čuju samo ptice, zvuk vetra i eventualno neka muzika. Nedavno sam imala sreću da provedem jedan dan i divnu noć u pustinji, i otkrila sam da i tišina ima svoj zvuk. Taj zvuk tišine, umirujući šum koji je teško opisati, ima magično dejstvo.
(,,Bilje i zdravlje”)