Radoš Bajić, srpski glumac, reditelj i scenarista, ostao je pretežno upamćen kao čuveni Sekula, a u novije vreme i kao Radašin iz serije ,,Selo gori a baba se češlja”.
Rođen je u Medveđi kraj Trstenika, 24. septembra 1952. godine. Ovde će završiti osnovnu školu, a zbog svog muzičkog obrazovanja odlazi u Niš, gde upisuje ,,Srednju muzičku školu”. Tada je želeo da bude kompozitor. Jednog dana je prolazio pored ,,Niškog pozorišta” i video da se vrši prijem novih članova. Tada je po prvi put poželeo da se oproba kao glumac.
Pošto se zainteresovao za glumu, odlazi u Beograd na ,,Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju”. gde će se istaći kao jedan od boljih studenata. Studirao je u klasi Ogrenjke Milićević, zajedno sa Snežanom Savić, Ljiljanom Stjepanović, Bogdanom Diklićem, Zlatom Petković, Lazarom Ristovkim … Sa svojim klasićima i dan danas sarađuje.
Foto: pressrs.ba
Zahvaljujući svom talentu odmah se oprobao na filmu, a zatražila su ga i mnoga beogradska pozorišta. Još kao mlad glumac zaigrao je u Ateljeu 212, Jugoslovenskom dramskom, itd. Prva filmska uloga bila je u ,,Sarajevskom atentatu”, Veljka Bulajića. Tada je imao dvadeset dve godine.
Za razliku od nekih svojih kolega glumaca, koji su se u produkciju i režiju otisnuli tek nakon nekoliko godina radnog staža, Bajić je već na početku svoje karijere počeo da se bavi poslovima van glume. Napisao je monodramu ,,Led”, koju je pozorišna publika iznova i iznova rado ledala. Po ovoj monodrami je 2012. snimljen film u režiji Bajićeve ćerke Jelene.
Odlučuje da ostavi pozorište po strani i počinje da glumi pretežno u filmovima i serijama, ali nastavlja da se bavi pisanjem scenarija. Početkom devedesetih, njegovu karijeru obeležiće uloga Sekule, u nekoliko filmova o nesrećnom seoskom mladoženji, koji nikako da pronađe sebi adekvatnu suprugu. Sekula je jedan od omiljenih likova u srpskoj kinematografiji.
Poznato je da Radoš Bajić teži očuvanju srpske tradicije i kulture, tako da njegova dela pretežno bacaju akcenat na srpsko selo i jednostavne ljude koji žive u takvom okruženju. Bavi se humanitarnim radom, izdao je nekoliko knjiga.
Radoš Bajić ( prvi s desna ) na snimanju filma ,,Sarajevski atentat”, sa kolegama glumcima.
Foto: Blic
Porodica: supruga, ćerka, sin, unuci …
Radoš Bajić se može pohvaliti zdravom i stabilnom porodicom koja je njegov veliki oslonac u životu. Gotovo svi članovi porodice Bajić su umetnici i bave se poslovima vezanim za film.
Srećno je oženjen Milenom Bajić sa kojom ima dvoje dece – Jelenu i Nedeljka. Jelena je po zanimanju režiser, a Nedeljko glumac. Radoš Bajić ima četvoro unučića: Aleksandra, Sofiju, Filipa i Lenku.
Kako je Milena pre nekoliko godina imala kancer dojke, njen suprug je, inspirisan ovim događajem, ubacio sličnu situaciju u svoju seriju ,,Selo gori a baba se češlja”. Naime, glavna junakinja Radojka, oboleva od iste bolesti, a Radoš je želeo da iskoristi popularnost serije i skrene pažnju svim ženama da vode računa o svom zdravlju, kao i da redovno obavljaju potrebne preglede.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.
Filmovi, uloge, serije …
- Sarajevski atentat ( kao Nedeljko Čabrinović )
- Vrhovi Zelengore ( kao Nenad )
- Stići pre svitanja ( kao Miloš )
- Beštije ( kao Anđelko )
- Partizanska eskadrila ( kao Dalibor )
- Dvostruki udar ( kao Stale )
- Sekula i njegove žene, Sekula se opet ženi, Treća sreća ( kao Sekula )
- Lutalica ( kao Dule )
- Ortaci ( kao Kiki )
- Sveto mesto ( kao Spira )
- Prvi put s ocem na jutrenje ( kao Ilija )
- Selo gori a baba se češlja, Selo gori i tako, Braća po babine linije, Nova godina u Petlovcu ( kao Radašin )
- Led ( kao stari Milivoje )
Potpisao je scenario za sledeća ostvarenja: Za kralja i otadžbinu, Ravna Gora, Led, Selo gori a baba se češlja, Treća sreća, Sekula se opet ženi, Tragom kosovskih junaka, Božić u Šumadiji, Oj Moravo, Led, i mnoge druge.
Bajić sa ćerkom Jelenom, koja je takođe rediteljka
Foto: Blic
Intervjui
Srbija je danas gladno kuče koje je na raskrsnici, koje gleda na koju stranu treba da krene, kom gazdi da se privoli i pod čiju strehu da stane da bi našlo koru hleba. Mi smo na raskrsnici, mi nemamo prijatelja. Oni koji se nama zaklinju na vernost, a tu mislim na međunarodnu zajednicu, rade svoj posao, zapravo ono što njima odgovara. Pa da li neko zaista može da pomisli da je premijer Mađarske, taj gospodin Orban jedno jutro ustao na levu nogu i rekao: „E, sad ću da stavim tu žicu.“ To je sve deo evropske strategije, to je deo plana da nas kavezom odrede i kažu – s ove strane je civilizovan svet, a ovamo je boranija.
ALO
Siromaštvo u kom sam rođen definisalo me je kao čoveka. A to je da sam socijalan, da pomažem, da nisam alav, da imam dušu prohodnu za ljudsku nesreću, da se nađem ljudima… Upravo iz te perspektive ja sam gledao surovi život, borbu za opstanak srpskog seljaka – mog dede, oca, stričevića, komšija…
Vreme
Srbi se međusobno nikada neće pomiriti. Pre će oprostiti svima i svakome nego sebi samima. Kosti partizana i četnika i dan danas ratuju.
Novosti
