Reditelj Alfred Hičkok (Alfred Hitchcock) – biografija

Alfred Hičkok – reditelj koji je dao svoje posebnom žanru u proizvodnji filmova, a svi njegovi filmovi režirani su bez premca iako je najveći uspeh postigao po trilerima po kojima je postao čuven. Pravi je majstor u svome poslu, pa tako ne čudi što je doživeo popularnost istu kao najveće holivudske zvezde. Ovaj britanski filmski reditelj ima veoma zanimljivu biografiju, a nema osobe koja nije čula za njega ili neki od njegovih filmskih projekata.

Detinjstvo Alfreda Hičkoka

Alfred Hičkok (engl. Alfred Hitchcock) rođen je kao drugi sin i najmlađi od troje dece 13-og avgusta 1899-te godine u Lejtonstonu, opština London. Roditelji su mu bili irski katolici: majka Ema Džejn Hičkok i otac Vilijam Hičkok. Kao mali on je voleo mnogo da mašta i često je se odvajao od druge dece i vreme provodio sam. Zbog toga je ponekada bio usamljen, ali i zbog činjenice da su ga roditelji previše štitili pa su mu zabranjivali druženje sa drugom decom. Pohađao je katolički internat u Londonu, a 1913-te godine umire mu otac, i tada Hičkok napušta koledž svetog Ignjatija i upisuje se u pomorsko – inženjersku školu. Nakon diplomiranja on dobija posao kao dizaner u jednom preduzeću, međutim tamo se sve više počinje interesovati za fotografiju i uskoro počinje da radi i na filmu.

Filmska karijera i najpoznatiji filmovi

Veoma brzo nakon intersovanja za snimanje filmova i njihovo dizajniranje on dobija posao u kompaniji „Gejnzboro Pikčers“ gde radi kao dizajner, a ujedno i piše naslove za neme filmove. Pet godine je bio potrebno da radi na tim poslovima, da bi 1925-te godine dobio priliku da režira svoj prvi film. U pitanju je bio film „Vrt zadovoljstva“, a zahvaljujući producentu Majklu Bolkonu dobio je ovo sjajnu priliku. Zbog njegovog talenta koji je bio neosporan on je veoma brzo napredovao kada je snimanje filmova u pitanju. Već sa trećim filmom koji je režirao 1927-e godine on stiče popularnost, a filmski kritičari hvale način na koji on pristupa i režira filmove. Značajna godina za Hičkoka bila je 1929-ta kada on kreće da snima svoj deseti film, koji je ujedno i bio prvi britanski zvučni film. Reč je o filmu „Ucnena“, gde je Hičkoh ponovo briljirao. Naredih godina ovaj neverovatni britanski reditelj režirao je šest uspešnih filmskih ostvarenja sa detekcijskom metodom.

Njegov sjajan rad i ogroman talenat postao je poznat širom sveta pa nas ne čudi što ga je veoma brzo kontaktirao Dejvid O. Seleznik, jedan od producenata iz Holivuda koji je Hičkoka pozvao da snima u SAD-u. Prvi film koji je režirao za holivudsku produkciju jeste „Rebeka“ iz 1940-te godine. Film je dobio dva „Oskara“ u kategorijama najbolji film i najbolja crno – bela fotografija. Pored ova dva „Oskara“ film je bio nominovan u još devet kategorija. Karakteristika britanskih filmova koje je snimao u ranom periodu života bila je posebna vrsta humora koju Hičkok zadržava i u ovim filmovima, ali sada dodaje veliku dozu napetosti po čemu postaje poznat. Zbog situacije u državi u kojoj je proizvodio filmove, kao i finansijskim problemima on počinje da radi za veće studije gde uglavnom pravi filmove po njihovim željama, a ne po svom ukusu čime je vidno bila sputana njegova kreativnost. Tih godina on je odsupio od žanrova koje je režirao pa je čak režirao i jednu romantičnu komediju pod nazivom „Gospodin i gospođa Smit“. Godine 1943-e on režira film „Senke sumlje“, što se će kasnije ispostaviti da mu je jedan od omiljenih filmova. Jedna od zanimljivosti iz četrdesetih godina jeste da je film „Ozoglašena“ imao toliko komplikovan zaplet sa velikom dozom napetosti i motivom koji se bavio krijumčarenjem uranijuma, da je „CIA“ stavila Hičkoka pod nazor. Inače, film je proglašen prvim remek – delom i spada u kultne filmove. Godine 1948-e on režira svoj prvi film u boji pod nazivom „Konopac“, koji je zasnovan na istinitom slučaju. Upravo ovaj film se smatra gej filmom koji je snimljen u holivudskim studijima. Tri godine kasnije on režira jos jedno remek – delo pod nazivom „Nepoznati iz Hord – ekspresa“ i u njemu je Hičkok kombinuje najbolje iz svih svojih filmova koje je snimio do tada.

Može se reći da je na vrhuncu svoje karijere bio pedesetih godina kada je skoro svaki film u njegovoj produkciji doživeo vrtoglavi uspeh. Sredinom pedesetih snimio je tri veoma popularna filma: „Nazovi M radi ubistva“, „Proror u dvorištu“ i „Drž’te lopova“. Nakon toga režira kultnu komediju „Nevolje s’ Harijem“ koja pokazuje da Hičkok može sjajno da se snađe i u režiranju komičnih filmova.

Krajem pedesetih on snima film „Vrtoglavica“ koju većina kritičara smatra njegovim remek – delom. Nakon toga režira tri neprikosovena filma među kojima je i čuveni psihološki triler sa elementima horora pod nazivom „Psiho“. Horor film „Ptice“ iz 1963-e godine je poslednji Hičkokov film koji je doživeo ogroman uspeh. Nakon ovog filma njegova karijera kreće silaznom putanjom. Jedan od razloga za snimanje filmova lošijeg kvaliteta jeste bilo i njegovo zdravsteveno stanje koje se godinama pogoršavalo. Poslednji film Hičkok je snimio 1976-te godine i u pitanju je triler pod nazivom „Porodična zavera“.

Alfred Hičkok je snimio preko pedeset filmova, a mi vam izdvajamo pet najboljih njegovih ostvarenja:

1. „Rebeka“ – je jedini Hičkokov film koji je osvojio „Oskara“ u kategoriji najbolji film. Film je bio nominovan za čak 11 „Oskara“, a osvojio je dva. Na IMDB-ovoj listi najboljih 250 filmova svih vremena, „Rebeka“ trenutno zauzima 146-o mesto. 
2. „Psiho“– je američki psihološki triler sa elementima horora koga je Hičkok snimio 1960-te godine. Ovo je adaptacija romana Roberta Bloka, a publici je ovo jedan od najzanimljivijih filmova.
3. „Ptice“ – je horor film iz 1963-e godine sa veoma zanimljivom tematikom. Radi se o neobjašnjivom napadu ptica, a Hičkog ga je režirao zastrašujuće dobro sa velikom dozom napetosti.
4. „Prozor u dvorište“ ­– je triler iz 1954-te godine i smatra se jednim od najboljih trilera koje je Hičkok snimio, a nominovan je bio za pet „Oskara. Radnja filma prati fotografa koji je slomio nogu i dane provodi špijunirajući svoju devojku i komšije.
5. „Vrtoglavica“ – je psihološki triler snimljen 1958-e godine. Ovaj psihološki triler je nominovan za čak dva „Oskara“, a na IMDB-ovoj listi najboljih filmova svih vremena nalazi se na 70-om mestu.

Zanimljivosti:

• Hičkok je tokom celog života imao ovofobiju, odnosno strah od jaja.
• Hakon emitovanja filma „Psiho“ Hičkok je dobio pismo u kome otac devojke navodi da je nakon gledanja njegovog filma „Dijabolik“ njegova ćerka odbila da uđe u kadu, a nakon „Psiha“ odbija da uđe i u tuš kabinu. Hičkog je jasno i kratko odgovorio: „Pošaljite je na nemijsko čišćenje“.
• U horoskopu je lav.
• Tokom snimanja filmova uvek je bio formalno obučen.
• Mnogi ljudi koji su sarađivali sa Alfredom, ali i njegovi prijatelji izjavili su da tokom trudnoće nije mogao da gleda svoju ženu.
• Film „Sudbina“ iz 1921-ge godine mu mi je omiljeni film.

• Magazin „Empajer“ ga je stavio na drugo mesto svoje liste najboljih reditelja ikada.
• 1926-te godine Hičkok je stao na ludi kamen, a njegova izabranica je bila Alma Revil sa kojim je i dve godine kasnije dobio ćerku Patrišu.
• Iako je tokom svoje karijere sarađivao sa sjajnim piscima i rediteljima, sam Hičkok se retko kada ponašao prema njima kao prema sebi ravnima. Njegov odnos prema saradnicima je bio sa veoma malo poštovanja.
• Godine 1980-te kraljica Elizabeta II mu dodeljuje poseban orden – Vitez britanskog kraljevstva. Iste godine dobija počasnog „Oskara“ za sjajne filmove koje je snimio.
• Alfred je umro 29-og aprila 1980-te od bubrežne insuficijencije u Los Anđelesu.
• Ono što je najzanimljivije kod Hičkoka jeste to da se on pojavljuje u svakom svom filmu. Negde kao slučajni prolaznik, negde kao vozač auta ili pak jedan od ljudi u vozu. Uostalom pogledajte i sami domišljate načine na koje je Hičkok sebe ubacio u svoje filmove:

Citati Alfreda Hičkoka

Alfred Hičkok poznat je u filmskoj industriji po veoma zanimljivim intervjuima, pa tako često se delovi istih citiraju. Vremenom izdvojili su se neki od citata uglavnom vezanih za stvaranje filmova, ali ima i onih koji govore o odnosu muškarca i žene. Mi smo za vas pripremili deset najzanimljivijih citata Hičkoka:

1. “Nikad nisam rekao da su glumci stoka. Zapravo sam rekao da bi se prema njima trebalo ponašati kao prema stoci.”
2. “Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole osetiti užas i strah.”
3. “Postoji nešto što je mnogo važnije od svake logike: to je mašta.”
4. “Jedini način da se rešim strahova je da napravim filmove o njima.”
5. “Dužina filma mora biti direktno proporcionalna izdržljivosti ljudske bešike.”
6. “Srećno oženjen je samo onaj čovek koji razume svaku reč koju njegova žena nije rekla.”
7. “Ljubav je partija karata, gde svi varaju. Muškarci – da bi dobili, a žene – da ne bi izgubile.”
8. “U ljubavi iskustvo ništa ne znači. U stvari, kad skupimo toliko iskustva da bismo mogli da budemo savršeni ljubavnici, tada smo već previše stari da bismo se mogli njime koristiti.”
9. “Snimati filmove za mene, najpre i pre svega, znači ispričati priču. Ta priča može da bude neverovatna, ali ona ne treba nikada da bude obična. Poželjno je da bude dramatična i humana. Drama, to je život iz koga su isključeni svi dosadni momenti.”
10. “Film je život sa isečenim dosadnim delovima.”