Uroš Jovčić je mladi glumac, zvezda serijala Montevideo, serije Komšije, ali i mnogih drugih ostvarenja.
Rođen je u Lazarevcu, 29. avgusta 1989. godine. Odrastao je sa roditeljima i mlađim bartom.
Kada je imao sedamnaest godina, Uroš je rešio da se oproba na prijemnom ispitu za glumu. Konkurisao je za ,,FDU”, ali nije prošao. Međutim primili su ga na nekadašnju ,,BK akademiju”, danas ,,Akademiju umetnosti”, pa Uroš postaje student glume kod profesora Ivana Bekjareva. Za prijemni ispit ga je spremala Draga Ćirić, pozorišna glumica.
Tada se čitava porodica preselila sa njim u Beograd. Majka je već imala posao u prestonici, otac je neko vreme živeo na relaciji Lazarevac – Beograd, a mlađi brat se prebacio u jednu od beogradskih Gimnazija.
Foto Gradski magazin
Montevideo, Komšije …
Već prvu ulogu, Uroš dobija na samom početku studija glume. Zajedno sa Lazarom Ristovskim, Nebojišom Milovanovićem, Goranom Jevtićem i drugim vrsnim glumcima, zaigrao je u filmu ,,Đavolja varoš”. U filmu tumači lik sina jednog bogatog tajkuna.
Po Uroševim rečima, u ovom filmu imao je zadatak da snimi jednu ekspicitnu scenu, u kojoj je pri tom i obnažen, pa mu u samom startu nije bilo lako, ali je i ovu prepreku savladao kao pravi profesionalac. Takođe imao je čast da radi sa Vlastom Velisavljevićem, jednim od svojih omiljenih glumaca.
Usledio je serijal ,,Montevideo”, gde mu je pripala uloga Đorđa Vujadinovića – Nosonje, prvog jugoslovenskog reprezentativca. Montevideo je proslavio, ne samo Uroša, već i njegove kolege, koji su takođe igrali fudbalere: Miloša Bikovića, Petra Strugara, Ninu Janković, Aleksandra Radojčića, i druge.
Pošto je ,,Montevideo” okupio veliki broj mladih glumaca, na snimanju je vladala opuštena i zabavna atmosfera, pa je Uroš u svojim intervjuima prepričavao anegdote sa seta. Tako su na primer, momci jednog dana izašli sa snimanja i onako u kostimima otiušli u TC ,,Ušće”. Tada još uvek nisu bili popularni, ali su svakako privukli pažnju svojom upečatljivom odećom.
Foto: Novosti
Otvorila su mu se vrata i za nove uloge. Velikog uspeha imao je film ,,Mali Budo”, gde Uroš tumači sporednu ulogu, ali je zapaženiju rolu dobio u seriji ,,Komšije”, koja se u nekoliko serijala prikazivala na ,,RTS”-u.
Danas je stalni član pozorišta ,,Boško Buha”. Igrao je u predstavama: Majstori majstori, Carev zatočnik, Sunce tuđeg neba, Balada o Pišonji i Žugi …
Nagrađen je na dečijem pozorišnom festivalu ,,Pozorište zvezdarište”, kao i na festivalu profesionalnih pozorišta Srbije ,,Joakim Vujić”, gde je odneo nagradu kao najbolji mladi glumac.
Devojka
Uroš se zabavlja sa Dženifer Martin. Ona je poreklom Špankinja, a živi na Tenerifima.
Dženifer je imala manju ulogu u trećem delu ,,Montevidea”, a poznata je i po tome što ima svoj ,,Jutjub” kanal. Na svojim snimcima obično peva srpske kafanske pesme, što je interesantno i Srbima, ali i Špancima, koji nisu imali prilike da se upoznaju sa našom muzikom. Ideju je dobila od Uroševog brata.
Uloge u filmovima i serijama
Đavolja varoš – kao Ćiril
Beli anđeo – kao Velimir
Montevideo Bog te video, Na putu za Montevideo, Montevideo vidimo se – kao Đorđe Vujadinović Nosonja
Sestre – kao Maturant
Mali Budo – kao Bajo
Komšije – kao Milanče
Foto: Mycupoftea.rs
Intervjui
Nikada nisam pridavao veliki značaj ljubavnim scenama, dok nisam dobio priliku da ih radm. Uvek sam mislio, šta, dvoje ljudi se kao skinu, kao vode ljubav, to je laž, to je bezveze. Ali su mi u suštini najteže pale. Zašto, ne znam. Možda sam bio uplašen ili neiskusan ( smeh). Jana i reditelj su mi dosta pomogli, i smatram da smo sve to odradili kako treba. Malo golotinje za prvi film, što da ne. Pa dosta su se žene skidale, sada malo i mi muški.
( ,,Gradski magazin” )
Moja teretana su jutarnja šetnja mog psa i gluma u desetak dečjih predstava u pozorištu Boško Buha. Pri tome sam fit i jedem samo zdravu hranu.
( ,,Lepa i srećna” )
Đokica Vujadinović je bio činovnik, a u BSK-u je igrao iz ljubavi. Našao sam čak i podatak kolika mu je bila plata: 2.100 dinara. Često zbog posla nije mogao da igra utakmicu, ali su ga kolege mnogo volele i puštali su ga da odsustvuje zbog fudbala. Bilo je to vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi, a ne zbog para. Siromašni su igrali, a bogati ih gledali. Danas je obrnuto: siromašni sa tribina gledaju bogate na terenu.
( ,,Blic” )
Dešavale su se i neprijatne situacije, mada je više bilo onih lepših. Desilo se da mi priđu džiberi sa komentarom: „Šta je, ti! Kao nešto snimaš filmove, ti si neki mangup i glumiš ludilo?”. Ne obazirem se na te stvari i gledam da sve prođe u mirnom tonu.
( ,,Pres” )