„Društvo mrtvih pesnika (eng. Dead Poets Society)“ je američka drama snimljena 1989. godine. Scenario za ovu dramu napisao je Tom Šulman, a sam scenario je utemeljen na njegovom vlastitom životu, posebno na period koji je proveo u akademiji „Montgomery Bell“ u Našvilu (engl. Nashvilleu), država Tenesi (eng. Tennessee). Film je režirao Piter Vir, , dok je uloga producenata pripala Toniju Tomasu i Pol Junger Vitu.
Budžet ovog projekta je iznosio oko 16 miliona dolara, a film je širom sveta zaradio više od 240 miliona dolara. Snimanje filma odvijalo se u školi St. Andeju u gradu Midletaun, država Delvare.
Glumci i likovi koje tumače
Glavna uloga u ovom dramskom ostvarenju pripala je fantastičnom Robinu Vilijamsu, koji glumi Džona Kitinga. Kiting je liberalni profesor engleskog jezika na krajnje konzervativnoj akademiji. On oduševljava svoje studente snagom engleske književnosti i ohrabruje ih da prate svoje snove. Kao profesor on je bio neobuzdan: skakao je po klupama, smejao se, šalio se, hrabrio učenike da cepaju stranice iz udžbenika… Njegov metod učenja nije bio fokusiran na ocene i ispite – želeo je da studenti sami pronađu put do znanja. Predavanja su se vrlo često odvijala van učionice. Bila su prepuna energije i glasna, a nerazumevanje kolega bilo je na sve strane.
U filmu se posebno izdavaju dva dečaka: Nil Peri sramežljiv dečak koji nikako ne uspeva da se suprostavi svome ocu,a koga tumači sjajni Robert Šon Leonard našoj javnosti poznat po ulozi doktora Vilsona i serije “Dr. Haus” i Tod Andersen – dečak sa najviše hrabrosti od svih, a koga tumači maestrlni Itan Hok.
Sporedne uloge tumače: Džoš Čarls (kao Noks Overstit), Gejl Hansen (kao Čarli Dalton), Dilijan Kasman (kao Ričard Kameron), Alelon Rudžiro (kao Stiven Miks), Džejms VOterston (kao Džerard Pits), Norman Lojd (kao director Nolan) i Aleksandra Pauers (kao Kris Noal).
Radnja filma (Upozorenje: Tekst sadrži detalje o pojedinostima radnje i završetku filma)
Radnja filma smeštena je u 1959. godinu i prati sedam momaka: Nil Perija, Tod Andersena, Noks Overstrita, Čarlija Daltona, Ričarda Kamerona, Steven Miksa i Džerard Pitsa koji su srednjoškolci na čuvenoj akademiji Velton. To je elitna škola koja se bazira na četiri principa: čast, tradicija, disciplina i odličnost. Nil i Tod se nalaze pod velikim pristiskom roditelja kako bi postali doktor, odnosno advokad, ali Tod zapravo želi da bude pisac, dok Nil otkriva strast za glumom.
Učenici dobijaju novog profesora engleskog jezika, Džona Kitinga koji učenike uči stvarima koje se ne mogu naći u knjigama. Ubrzo dečaci shvataju da autoritet treba poštovati samo kada smatramo da je to ispravno i kada nam srce govori, pa tako oni odlučuju da ponovo osnoju stari književni klub, čiji je i Kiting nekada bio član. Književni klub dobija naziv „Društvo mrtvih pesnika“. Pa tako dečaci se ohrabruju i počinju da se bave stvarima koje ih zaista zanimaju: Tod počinje da pise, a Čarli se čak ohrabruje da u školskim novimana objavi članak o tome kako treba dozvoliti i devojkama da pohađaju akademiju, ne bi li momci imali makar malo zadovoljstva, što za rezultat ima njegovo kažnjavanje od strane direktora i profesora. Direktor Nolan upozorava profesora Kitina na njegove nastavne metoda, ali Kiting ne mari, već nastavlja po svome.
Ohrabreni sa novim profesrom dečaci polako počinju da se bave onim stvarima koje ih zasta zanimaju: poezijom, glumom, pisanjem i drugim stvarima što naročito ljuti njihove roditelje. Pa tako Nil želi da postane glumac pa čak i dobija ulogu u produkciji „San letnje noći“, ali njegov otac to ne odobrava čak želi da ga prebaci u drugu akademiju, i upravo zbog toga Nil izvšava samoubistvo.
Na akademiji kreće istraga gde se ustanovljava da je Nil bio član „Društva mrtvih pesnika“. Direktor Nolan saznavši to okrivljuje profesora Kitinga za uportebu svog položaja, za osnivanje tajnog društva i podupiranje dečaka da pokrenu taj klub, kao i za ohrabrivanje Nila da se suprostavi očevim željama što ga dovodi u smrt. On prisiljava ostale dečake da potpišu dokumet koji optužuje Kitinga za sve navedene stvari. Iako je Tod jedini dečak koji ne želi da se potpiše nemajući drugog izbora i on popušta, što za rezultat daje da Kiting dobija otkaz.
Kraj filma počinje sa školskim časom, ali ovaj put kao profesor engleskog dolazi Nolan. Na čas dolazi i Kiting kako bi pokupio svoje stvari, gde mu Tod govori da su prisiljeni da potpišu dokument kojim je on otpušten. Kiting daje znake odobravanja i razumevanja za dečake i dok se približava izlaznim vratima, Tod se penje na sto i viče „O kapetane! Moj kapetane!“, ubrzo većina dečaka ustaje na sto pridružujući se Todu i njegovim povicima, a Kiting odlazi iz učionice vidljivo dirnut.
Recenzija „Društva mrtvih pesnika“ i njegove kritike
Što se tiče filmskih kritika, ovo ostvarenje je odnelo sve pohvale. Na internet stranici „Rotten Tomatoes“, koja sadrži arhivu filmskih kritika, film ima 86% pozitivnih ocena. Kritičar Vašington posta (engl. Washingtot Post) izjavio je da je ovaj film „solidna, pametna zabava“ i naglasio odličnu glumu Robina Vilijamsa, dok je njegov kolega iz Nju Jork Tajmsa (eng. New York Times) takođe hvalio Viljamsovu „izrazito ugododan i prijatan perfomans“ i istakao da se film puno manje bavi odličnim profesorom Kitingom, a puno više imresivnim dečacima. Kritičar koji nije bio baš toliko oduševljen ovim delom jeste Rodžer Ebert, koji je filmu dao dve od četiri zvezdice, kritikujući baš Vilijamsa smatrajući da je on uništio inače savršene glumačke perfomanse povrenemim izlaskom u njegovu komičnu ličnost.
Što se tiče komentare i recenzija publike oni su bili pozitivni. „Društvo mrtvih pesnika“ je film koji je inspirisao mnoge gledaoce, a nekima od nas je i pomogao da donesu odluku čemu da se posvete u životu.
„Oskar“ i druge nagrade
Najvažnija nagrada koju je ovaj film osvojieo je svakako „Oskar“ i tu u kategoriji najbolji originalni scenario, koju je dobio Tom Šulman. Piter Vir je dobio nominaciju u kategoriji najboljeg reditelja, a sam film je takođe bio nominovan i u kategoriji najbolji film 1989. godine, a Robin Vilijams je zaradio svoju drugu nominaciju za prestižnu nagradu „Oskar“ za ulogu profesora Kitinga koja se i dan danas smatra jednom od najboljih uloga u njegovoj kompletnoj karijeri.
Tod Šulman, dobitnik oskara za najbolji scenario za film “Društvo mrtvih pesnika”
Film je bio nominovan u četiri kategorije za „Zlatni globus“: najbolji dramski film, najbolji reditelj, najbolji dramski glumac i najbolji scenario, mada nije osvojio nijednu.
Što se tiče dodele britanskih nagrada „BAFTA“, ovo ostvarenje je nominovano u šest kategorija: najbolji film, najbolja originalna muzika, najbolji reditelj (Piter Vir), najbolji glumac (Robin Vilijams), najbolji scenario (Tom Šulman) i najbolja montaža (Vilijam Anderson), od kojih je osvojio nagradu za najbolji film i nagradu za najbolju originalnu muziku.
Interesantno je i to da je čuvena rečenica iz filma „Carpe diem, iskoristite dan momci! Učinite svoje živote posebnima!“ postavljena na 95-to mesto najboljih filmskih citata u istoriji svetske kinematografije od strane „Američkoh filmskog instituta“, a sam film je institut proglasio jednim od sto najinspirativnijih filmova svih vremena.
