Čarlston za Ognjenku

Krajnje neobičan domaći film

,,Čarlston za Ognjenku” veoma je specifično ostvarenje, s obzirom da je u pitanju domaći film. Neobična priča, interesantni efekti, dosta simbolike, zgodne i talentovane glumice … ne čudi što je u samom startu zaintrigirao publiku svojom pričom.

Film je izvukao iz senke neke od naših odličnih glumica, među kojima je i Olivera Katarina, legendarna zvezda stare Jugoslavije, koja je dugo bila van očiju javnosti.

Radi se o najskupljem filmu, ikada snimljenom u Srbiji. Takođe nijedno domaće ostvarenje nije imalo ovoliko specijalnih efekata.

Engleski naziv filma je ,,Tears for sale”.

Radnja filma i opis

Ovaj domaći film nas vodi u posleratnu Srbiju, odnosno period nakon Prvog svetskog rata. Srbija je zemlja opustošena ratovima koji su se vodili prethodnih godina i u kojima je izginuo veliki deo muškog stanovništva.

Radnja filma dešava se u izmišljenom selu Pokrp. Selo je smešteno kraj jezera, nastalog od suza narikače, koja je isplakala jezero žaleći za svojim muškarcem koji je poginuo u ratu.

Sada su u središtu priče njene čukununuke, Mala Boginja i Ognjenka. One su isto narikače, odnosno pevaju tužbalice na sahranama i žale pokojnika za novac. Takođe žive u Pokrpu, gde je jedini muškarac deda Bisa. On je već star, uglavnom leži polumrtav u krevetu, ali ga sve žene iz sela paze pošto drugih muškaraca nema.

U selu je i takozvani minograd. Zapravo reč je o vinogradu, koji je prepun mina. Mine je postavio jedan od poslednjih muškaraca u selu, želeći da tokom rata zaštiti žene u selu. Međutim, nije napravio mapu i zapisao gde su mine postavljene pa je i sam stradao. Pošto se vidograd mora obrati, svake godine žene izvlače po po grančicu i ona koja izvuče najmanju mora da uđe u vinograd i obere ga. Berba se uvek završava smrtonosnim ishodom.

Foto: rutor.org

Ovoga puta devojka Nadica je izvukla najmanju grančicu, i dolazi do Ognjenke i Male Boginje kako bi sebi platila narikanje i pristojan pogreb. U raspravi Nadica otkriva devojkama da se ljubila sa deda Bisom. Nakon što Nadica pogine u Minogradu, devojke odlučuju da i one pokušaju da izgube nevinost sa deda Bisom, da ne bi doveka ostale netaknute. Iako im je star i odrvatan, drugog muškarca nemaju. Prva na redu je Ognjenka. Neposredno pre samog čina Ognjenka se uplaši i vrisne, uplaši se i deda Bisa, koji od silnog uzbuđenja umire.

Razjarene žene odlučuju da sestre spale na lomači jer su ubile poslednjeg muškarca u selu. Kako bi ih spasila, Mala Boginja obećava da će u selo dovesti pravog muškarca. Ostale žene odlučuju da ih puste, ali ih zaklinju dušom njihove mrtve babe, Velike Boginje, da neće pobeći, već da će se zaista kroz tri dana vratiti sa muškarcem.

Lutajući iz sela u selo sestre ponegde i naiđu na nekog muškarca, ali svaki je okružen velikim brojem žena koje ga brižljivo čuvaju, spremne da ubiju za njega. Na putu će sresti putujuće zabavljače Arsenija i Dragoljuba, pa odlučuju da ih odvedu u Pokrp. Međutim usput se zaljubljuju u njih, u jednom trenutku poželeće da pobegnu sa njima, ali duh njihove babe ih sve vreme proganja, tražeći da ispune obećanje dati ostalim ženama iz sela, jer ako se ne vrate duša Velike Boginje nikada neće naći svoj mir.

Kraj Filma ( upozorenje: spojler )

Film ,,Čarlston za Ognjenku” završava se tragično po Malu Boginju i Arsenija koji ginu u minogradu, dok Ognjenka odlazi u Beograd. U poslednjoj sceni, ona čeka da zapleše čarlston, na otvaranju palate ,,Albanija”.

Glavne uloge i glimci koji ih glume

Ognjenka ( Sonja Kolarčić ) – Devojka sa dugom plavom kosom, obično savijenom u pletenicu. Ognjenka je skromna, dobroćudna devojka pomalo plašljiva. Najviše je muči to što je ,,baba devojka” odnosno u dvadesetim godinama a još uvek nevina.

Mala Boginja ( Katarina Radivojević ) – Ognjenkina sestra, koja ime iste muke. Međutim za razliku od Ognjenke, Mala Boginja je žustra, odlučna, hrabra, što će sestrama često biti od koristi.

Velika Boginja ( Olivera Katarina ) – Velika Boginja predstavlja duh bake glavnih junakinja. Formira se u vidu crnih leptira. Mala Boginja se zaklinje dušom svoje bake da će dovesti muškarca u selo, i tada se Velika Boginja vraća iz mrtvih kao duh koji proganja sestre, insistirajući da ispune obećanje, jer će ona su suprotnom doveka lutati svetom kao utvara i nikada neće naći svoj spokoj. Međutim nije očekivala da će se Mala Boginja i Ognjenka zaljubiti i odlučiti da ipak ne ispune zakletvu.

Foto: sinemagija.org

Arsenije ( Stefan Kapičić ) – Atraktivni mladić na kojeg sestre nailaze u potrazi za muškarcem kojeg će odvesti u selo. On pleše čarlston i Mala Boginja mu zapada za oko. Igra na kartu kavaljera kada osvaja žene.

Dragoljub ( Nenad Jezdić ) – Takođe ulični zabavljač na kojeg nailaze sestre, s tim što će se zaljubiti u drugu sestru, Ognjenku. On je snagator, jedna od njegovih tačaka je lansiranje iz topa. Za razliku od Arsenija, kada Dragoljub osvaja žensko srce, voli da ističe svoje mišiće.

Zagorka ( Danica Maksimović ) – Zagorka je starešina sela, jedna od najstarijih žena koje su svedoci vremena kada je u selu bilo muškaraca. Kao i ostali muški stanovnici i njen muž je bio žrtva rata.

Zamna ( Radmila Tomović ) – Zamna je veštica i neka vrsta seoskog vrača. Na glavi nosi kapu koja podseća na vranu. Upravo će ona biti ta koja će prizvati dušu Velike Boginje i na taj način se osigurati da Ognjenka i Mala Boginja zaista dovedu muškarca u selo.

Mlada ( Nada Šargin ) – Nesrećna mlada kojoj su na dan venčanja odveli mladoženju u rat. Mladoženja je na žalost poginuo, a ona od tad luta selom obučena u venčanicu željna poljupca svog voljenog.

Nadica ( Danijela Vraneš ) – Nadica je devojka koja na početku filma dobija zadatak da obere minograd. Odlučna je i hrabra. Zna da će umreti i rešena je da ostatak života provede uživajući i tako što će sebi obezbediti dobru sahranu.

Deda Bisa ( Paolo Mageli) – Deda Bisa je jedini muškarac u selu. Iako je praktično polumrtav i većinu vremena provodi u krevetu spavajući, ostale žene ga paze, jer kad on umre selo ostaje bez muških stanovnika.

Foto: moviestillsdb.com

Režija i scenario

Uroš Stojanović potpisao je režiju ovog, za naše prostore, visokobudžetnog filma. On je jednim delom zaslužan i za scenario, a pored njega tu su još i Aleksandar Radivojević, Stevan Koprivica, Srđan Dragojević i Batrić Nenezdić.

Urošev otac, Feđa Stojanović takođe glumi u ovom filmu. Feđa igra utvaru jednog od poginulih muškaraca, koji se pojavljuju kada žene iz sela ispijaju paukovaču – jako piće od kojeg vide duhove svojih poginulih muževa.

Zanimljivo je pomenuti da je muziku za film radi japanac Šigeru Umebajaši.

Kritike i komentari

Kritičari nisu bili naročito oduševljeni ovim ostvarenjem. Međutim to ne mora da znači da film mora da prođe loše i kod publike. Naprotiv, publika je rado pojurila u bioskope da pogleda ,,Čarlston za Ognjenku” oduševljena specijalnim efektima i ,,šarenilom”, što je novitet kada se radi o domaćim filmovima.

Film je imao uspeha i u inostranstvu, a pohvale je dobio čak i od francuskog reditelja Luka Besona.

Jedan od komentara kritičara bio je da se film sastoji samo iz šarenila i specijalnih efekata, pa kada bi to izbacili ne bismo dobili nikakvu konkretnu priču. Sa druge strane film je sjajan novitet, jer se u domaćoj kinematografiji do sada nije pojavilo ništa slično, pa se nadamo da će za koju godinu i Srbija moći da se pohvali sa nekoliko blokbastera u kojima dominiraju slični efekti.

Film prvenstveno preporučujemo ženskoj publici, a možda će se neke poistovetiti sa glavnim junakinjama, s obzirom da je i u današnje vreme teško pronaći pravog muškarca.

Mediji su različito okarakterisali ,,Čarlston za Ognejnku” a evo i nekih najinteresantnijih komentara:

Svojim tehnološkim standardima „Čarlston za Ognjenku“ stoji ravnopravno sa svetskim hitovima istog žanra – Krstarica

Balkanski košmar viđen ženskim očima – Blic

“Iako se “Čarlston za Ognjenku” bavi bolnim pitanjima, i ne nudi lake odgovore, želim da taj film bude neka vrsta bajke za odrasle, puna humora i romantike” – Uroš Stojanović

Ovaj, za srpsku kinematografiju, ipak, veliki budžet, omogućio je ekipi da realizuje film po najvišim standardima američke i zapadnoevropskih kinematografija. – Politika

[review position="bottom"]