Igra Kodova (engl. The imitation game)

„Igra kodova (engl. The imitation game)“ je američki istoriski film koji je delimično rađen po biografiji  „Alan Turning: The Anigma“ od pisca Endrua Hodžisa. Režirao ga je Morten Tildum, a za scenario se pobrinuo Grej Mur. Scenario filma je na vrhu „Crne liste“ Holivudskih scenarija u 2011-oj godini. “The Weinstein Company“ su za ovaj film stekli 7 miliona američkih dolara u februaru 2014. godine, što ujedno predstavlja i najviši iznos ikada plaćen za američku distribuciju na evropskom filmskog tržištu. Film je u Velikoj Britaniji prvi put izašao u bioskope 14-og novembra, dok je u  SAD-u premijerno prikazan 28-og novembra 2014-te godine. „Igra kodova“ traje 114 minuta i imala je budžet od 14 miliona dolara.

Upeh filma i njegove nagrade

„Igra kodova“ je istorijski triler koji je doživeo veliki komercionalni i kritički uspeh. Do aprila 2015. godine zaradio je preko 219 miliona dolara širom sveta, a kada se uzme u obzir da je za budžet potrošeno samo 14 miliona dolara, ovaj film postaje film sa najvećom zaradom nezavisnog filma iz 2014. godine. Bio je nominovan u osam kategorija na 87-oj dodeli „Oskara“, uključujući najbolju režiju, najboljeg glumca i najbolju sporednu ulogu. Film je uspeo da  osvoji jednog „Oskara“ u kategoriji za najbolji adaptrarni scenario. Dobio je pet nominacija za “Zlatni globus“ i bio je nominovan u tri kategorije na 21. „Screen Actors Gulid Awards“ , a dobio je i nagradu za „Izvanrednu performansu“ od strane „Cast in a Motion Picture“.

Glumci i njihove uloge

Alan Turning (glumac Benedikt Kamberač): Alan Turning je čovek sa dosta znanja i dosta različitih talenata. On je britanski pionirski kompijuterski naučnik, matematičar, logičar, kliptonalističar, filozof, matematički biolog, maratonac i trkač na duge staze. Alan je veoma uticajan u razvoju informatike, gde pruža formalizaciju pojmova algormita i računanja sa „Turing“ mašinom, koja se može smatrati kao model računara za opšte namene. Turining se smatra ocem teoriske kompijuterske nauke i veštačke inteligencije.

Džoun Klark (glumica Kira Najtli): Džoun Elizabet Lavter Marej Klark je Engleska kriptonalističarka numizmatičarka, najpoznatija po svom radu na šifri „Bleatchey Park“ tokom „Drugog svetskog rata“. Iako ne voli da je u centru pažnje, njena značajna uloga u projektu „Enigma“, protiv nacističke Nemačke tajne komunikacije, zaradila je svoje nagrade i citate, i nominovana je za člana „ Reda Britanske Imperije“.

Hju Aleksandar (glumac Metju Gud): Hju Aleksandar je irsko-britanski  kriptonalitičar i poznati šahista. On je radio na Nemačkoj mašini „Enigma“ i na „Blatchey Park“ tokom „Drugog svetskog rata“, a kasnije je bio poglavar kriptolanliztiček podele na „GCHQ“ preko 20 godina.

Stjuart Menziz (glumac Mark Strong): General – Major gospodin Stjuart Menziz je načelnik „MI6 (SIS)“, Britanske tajne obaveštajne službe. Na toj funkciji je bio od 1939. godine do 1952. godine, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Radnja ovog istorijskog trilera

Radnja „Igre kodova“ smeštena je u 1951-u godinu i prati apsulutnog genija Alana Turinga koji je za vreme „Drugog svetskog rata“ uspeo da dešifruje Enigmu što je dovelo Saveznike do pobede u ratu. Međutim ovaj matematičar i logičar je svakako bio rob vremena u kome je živeo. On je po svojoj ličnosti bio rođen i u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. On je stalno osuđivan od ljudi zbog njegovog načina razmišljanja, njegovih postupaka, ali i njegove homoseksualnosti. Naime, još u svojim školskim danima on je bio jako vređan od strane druge dece, kada i upoznaje kriptonalističara Kristofera Morkoma i zaljubljuje se u njega. Tada se čitav njegov život menja..

Oduševljenost kritičara filmom

„Igra Kodova“ je dobio dosta pozitivnih kritika od kritičara. Na sajtu „Rotten Tomatoes“, film ima rejting od 89% na osnovu 229 kritika, sa prosečnom ocenom od 7.7 od mogućih 10. Kritičarski konzeus sa sajta navodi: “Sa izuzentnim glumačkim performansama od strane Bendikta Kumberača koji osvetljava svoju priču zasnovanu na činjenicama,“Igra Kodova“ služi kao izuzetno dobro napravljen u „prestižu „žanra“ biografskog filma“. Na veb-sajtu „Metacritic“ film ima rejtin od 73 od 100, zasnovan na 49 kritika, sa naznakom „generalno povoljne kritike“. Film je dobio ocenu „A+“ od ispitivanja tržišne firme „CinemaScore“ i bio je uključen u listu od „Top 10 Filmova iz 2014. godine“ od strane „National Board of Reviwes“ i „American Film Institute“.

Njujorški obzerver Reks Rid je izjavio da je ovaj film „jedan od najvažnijih priča prošlog veka i jedan od najvećih filmova iz 2014. godine“, dok je Kilem Aftab iz jutarnih novina „The Independet“ dao filmu pet zvezdica i rekao da je ovo „Najbolji britanski film godine. “Empire“ magazin je ovaj film opisao kao „vrhunski triler“ , dok „Glamur“ ga je proglasio „instanst klasikom“. Petar Debrug je dodao da je film „lepo napisan, elegantno motiran i zajedljivo vrši svoju radnju.“. Kritičar Leonarda Maltin tvrdi da film ima „idealnu glumačku ekipu sa svakom ulogom ispunjenom do savršenstva“.

Što se tiče komentara i reakcije publike nakon gledanja filma utisci su uglavnom bili pozitivni. Publika je ostala oduševljenja ovim ostvarenjem, što govori i ukupna zarada od skoro 220 miliona dolara.

Greške u filmu:

• U jednoj sceni Džoan i Alan se raspravljaju oko „RASA“algoritima dok leže na travi. Međutim “RSA“ nije izmišljen do 1977.godine.
• Ručni sat koji nosi Turnigov je Hamilton „Von Horn“ (ili „Titan“), koji nije napravljen do 1957. godine.
• Kada je Alan u školi 1928. godine, sedeo sa svojim prijateljem Kristoferem, on na kolenu ima knjigu savremenih ukrštenica, koje  nisu bile uobičajene do 1928. godine.

• Nekoliko primera amerikanizna u govotu koje ne bi trebalo da se koriste u to vreme. Turing je dva puta koristio pridev „pametniji“, koji je samo znacio “urednija haljina“, Britanci će koristiti „pametniji“ prvi put decenijama kasnije. Takođe i komandant Deniston nikad ne bi rekao: „Ti si opušten!“. On bi rekao „Da si otpušten!“.
• U scenama proslave u kojima se mogu videti Britanski vojnici koji se vraćaju kući, u automobilu sa leve strane, vojnici drže „The Union Jack“ naopako.
• Kada Džoan udari Alana nakon što on prekida svoj angažman, ona na ramenu ima torbu. U sledećem snimku kada se udaljavaju, torbe nema.
• Obrazac za ukrštenicu koju je napisao Turing ne odgovara onome što je prikazano u noviama.
• Mašina je nazvana „Bomba“ posle Poljske verzije, ne posle Turningovog priajtelja.

[review position="bottom"]